POCEO RAT NA KOSOVU?

Istrazni sudija Okruznog suda u Gnjilanu Zivorad Stankovic iznosi tvrdnju da je pripadnik ministarstva unutrasnjih poslova Srbije u Kosovskoj Kamenici, Sasa Markovic, 27. januara oko 21 sat i 30 minuta "iz nehata" ranio Avdi Nezirija (16,5 god.) i odredio mu je kaznenu meru od 30 dana pritvora. Ovo je informacija koju prenosi stampa na albanskom jeziku, pozivajuci se na izvore beogradske "Politike". Vest ovoga puta nije komentarisana, jer poznato je, da se iz nehata ne moze ubiti neko kome je pistolj uperen u potiljak. Mladic Avdi Neziri, ulicni prodavac cigareta, preminuo je dan kasnije u bolnici u Pristini.

Vec sutradan visoki celnici kosovskog SPS-a na celu sa Vojislavom Zivkovicem obecavaju svojim sunarodnicima, upravo u jednoj mesnoj zajednici u Kosovskoj Kamenici, da ce se "drzava razracunati sa albanskim teroristima" i da nema potrebe za bilo kakvim narodnim samoorganizovanjem.

Medjutim, povodom brojnih zrtava bilo da se radilo o policajcima ili ljudima koji su se smatrali bliski srpskom rezimu, a za sta je odgovornost preuzimala tzv. Oslobodilacka vojska Kosova, drzavne institucije i sudski organi, uprkos brojnim sudjenjima koja su organizovali u poslednje dve godine i visegodisnjim kaznjavanjima, kako se navodilo zbog teroristicke delatosti, ipak nisu dokazali njihovu krivicu, kao sto postoji osnovana sumnja da se nije sudilo istinskim pociniteljima ovih nedela. MUP Srbije nedavno je izneo podatak da je tokom prosle godine na Kosovu ubijeno 40 osoba (?!), no cini se da je pristinski Odbor za zastitu ljudskih prava bio nesto malo precizniji iznoseci saznanja da je ubijeno 35 Albanaca (!), ali da se u 18 slucajeva ne znaju okolnosti pod kojima su izgubili zivote.(?). Jos uvek ostaje pitanje bez odgovora o jos pet nastradalih. Ovom crnom bilansu, prvi mesec u ovoj godini donosi jos zrtava. Dvojicu Srba, Djordje Belica iz Kline i Desimira Vasica iz Zvecana, prema zvanicnim izvorima, ubili su "albanski teroristi". Trojicu Albanaca, jednog taksistu, sefa jedne radnje u Pristini i mladog prodavca cigareta, ubili su pripadnici srpske nacionalnosti... S jedne strane, na varljivo mirnom Kosovu, ponovo se gradjani srpske nacionalnosti organizuju protestne skupove i traze oruzje "ako drzava nije u stanju da ih zastiti". U oblasti Drenice, kazu mnogi ocevici, maskirani i naoruzani (doduse uglavnom u patikama, opancima ili gumenim cizmama), vec uveliko patroliraju pripadnici kako se sami predstavljaju Oslobodilacke vojske Kosova. A izgleda da se tamo pojavila jos neka "vojska", takodje uniformisana (policijska uniforma) i maskirani. Listovi "Koha ditore" i "Bujku" prenose iskustva putnika albanske nacionalnosti na nekim putnim relacijama u opstinama Istok i Klina, koji su legitimisani i pretreseni od ljudi koji su "govorili srpski". Svakodnevna opkoljavanja sela u unutrasnjosti Drenice od strane policije, pretresi kuca, razni svirepi oblici fizickog i psihickog zlostavljanja, unistavanje namestaja i hapsenja traju vec nedelju dana, u kontinuitetu. Pitanje, koje stalno lebdi u vazduhu je kome ce prvo popustiti nervi? Gradjanima albanske nacionalnosti, koji po svaku cenu zele da sacuvaju svoje dostojanstvo pred sobom i svojom porodicom ili onima koji izvrsavaju naredjenja svojih sefova.

Sada se barem iskristalisalo jedno vazno pitanje - da li Oslobodilacka vojska Kosova zaista postoji. Sve procene se krecu da se radi o nekim naoruzanim grupama, koje neki analiticari i relevantni politicki krugovi smatraju isfrustriranim osobama usled dugotrajne represije i beznadja, za koje su pak, njihovi susedi, mestani srpske nacionalnosti u opstini Srbica nekim beogradskim novinarima tvrdili da su to njihove komsije. Medjutim spekulisanja oko tzv. OVK ne zaustavljaju se na tome. Neke inostrane diplomate iznose saznanja da ove grupe ne broje vise od ukupno stotinu naoruzanih ljudi, ali upozoravaju da se njihovi simpatizeri broje na hiljade i da se ne zna tacno kakvim i kolikim naoruzanjem raspolazu. Zna se i to da iza ovakvih oruzanih grupa ne stoji ni jedna politicka partija koja okuplja kosovske Albance. Iako se medju njima uglavnom spekulisalo da iza tzv. OVK stoji "srpski rezim", ne iskljucuje se logicna mogucnost da su se samoorganizovali sami mestani, ne zeleci vise da trpe, kako se u albanskim krugovima istice, drzavni teror. Ako se ide dalje u razradi ove pretpostavke onda se ne iskljucuje da su uvideli da su otisli predaleko, da nemaju ocekivanu i masovniju podrsku za ovaj vid "odbrane" ili "ostvarivanja cilja", ali da sada ne mogu tako lako da se povuku. Jer...

Zapadna stampa, a i sve siri diplomatski krugovi
danima se bave Kosovom, u svetlu pojave tzv. OVK. Preti se da ce se na listi americke administracije tzv. OVK evidentirati kao teroristicka organizacija. To bi znacilo da ce Beograd imati odresene ruke da se "bori protiv terorizma na sopstvenoj teritoriji". Cinicniji kazu da se ona tada ne bi libila da pozove "medjunarodne eksperte" da joj pomognu u istrebljavanju terorista.

S druge strane glasno se na Kosovu govori o Arkanu i Kapetanu Draganu koji "vec nedeljama borave u hotelu u Zvecanu" i da su "vidjeni sa svojim pobornicima u nekom selu kod Kosovske Mitrovice gde izvode svoje vezbe". Ovdasnja stampa ne krije bojazan od stvaranja jos veceg "organizovanijeg haosa", istovremeno se prisecajuci i njihove uloge u dosadasnjim ratnim zaristima na prostorima bivse Jugoslavije kao i njihovog nerazjasnjenog odnosa sa "legalnim" policijskim i vojnim grupacijama. Politicki analiticari, pak, odgovornost za citav ovaj tok, na izgled, nekontrolisanog nasilja, latentnog rata i opsadnog stanja, u kojem se drzi citava kosovska populacija, pripisuju "demonskim planovima" gospodina Milosevica, koji i u slucaju Drenice (indirektnim podsticanjem albanskog radikalizma), putem "stvaranja" i "ukidanja" istih realnosti, cak i mogucim ratom, kako bi nametnuo svoju viziju resenja kosovskog pitanja i naravno odrzavanja svih konaca vlasti u svojim rukama.

    Zbog svega toga, moze se sa sigurnoscu reci, da ce

pitanje terorizma na Kosovu trajati sve dok se ne donese odluka da se zaista sedne za sto i pregovara o Kosovu. Do tada ce postojati, ako je to moguce, sve represivniji, "drzavni terorizam", koji ce svakako sve cvrsce utemeljivati i "albanski terorizam". Dobar "povod" za mozda neku interveniciju vecih razmera vojno-policijskog drzavnog aparata, o cemu se danima u javnosti iznose razna nagadjanja. Na Kosovu se vec uveliko postavlja pitanje: Nije li rat vec poceo?

AIM Pristina Arben KRASNICI