USTAV ILI IZBORI - TO JE PITANJE?

Uprkos uzastopnim zahtevima opozicije, posebno Demokratske partije bivseg predsednika Salji Berise, cini se da se prevremeni izbori udaljavaju od horizonta uzburkane politike Albanije. Zajednicka delegacija tri evropska parlamenta (Evropski parlament, Parlamentarna skupstina Saveta Evrope i Parlamentarna Skupstina OEBS), tokom posete Albaniji krajem januara, ne bez nervoze je odustala od diplomatske terminologije i "odbacila sugestije za prevremene parlamentarne izbore". Ovaj zahtev je postavila opozicija krajem prosle godine, samo nekoliko meseci posle junskih izbora koji su svrgli sa vlasti bivseg predsednika Berisu.

Krajem septembra 1997. godine, opozicija je napustila Parlament posto je u zgradi Parlamenta jedan poslanik socijalisticke vecine ranio vatrenim oruzjem jednog od lidera opozicije. Posle ovoga, Berisa je bojkotovao proces pisanja novog Ustava takoreci blokirajuci ga, tako da je Albanija jedina bivsa komunisticka zemlja koja nije uspela ni posle sedam godina od pada komunizma da usvoji novi Ustav. Nije proslo mnogo, dosao je zahtev za novim parlamentarnim izborima, cak su demokrate odredile i njihov datum - za 22. mart. Svakoga dana u 12 sati na beskrajnim Konferencijama za stampu bivsi predsednik, koji odbija da se pomiri sa gubikom vlasti, zahtevao je rusenje aktuelne Vlade i stvaranje jedne tehnicke Vlade koja bi trebala da pripremi pete po redu parlamentarne izbore, u sedam godina visepartijskog sisitema u Albaniji.

I kao sto u Albaniji postalo uobicajeno da unutrasnje politicke nesporazume resavaju stranci, trebalo je da dodje delegacija evropske parlamentrane "trojke", kako bi se rasprsila politicka magla oko novih izbora za koje se opozicija na svoju ruku ubrzano pripremala. Novi izbori bi bili preterani luksuz za razrusenu Albaniju, izjavili su jedan za drugim svi oni koji su posetili zemlju u ovom hladnim zimskim danima.

1. • Godina Ustava ili izbora?

To je pitanje. Poslednjeg dana prosle godine, albanski predsednik Mejdani je izjavio za stampu da ce "1998. godina biti godina Ustava za Albance". Njegov predhodnik, sada sef opozicije, na prvoj Konferenciji za stampu je izjavio novinarima da "smo potpuno spremni i sigurni u veliku pobedu na novim izborima u ovoj godini".

Demokratrska partija potrebu za novim izborima argumentuje nedostatkom stabilnosti u zemlji zbog visokog kriminaliteta, zbog neprikupljanja oko milion komada oruzja koje je jos uvek u rukama civilnog stanovnistva, kao i zbog optuzbi za korupciju i ucesca u ilegalnoj trgovini aktulenih vladinih cinovnika, optuzbe koje nisu postedele ni najvise zvanicnike drzave. Po prvi put posle izbora, Parlament koji je u pocetku bio priznat od strane demokrata, sada ga smatraju nelegitimnim. Medjutim, smo nekoliko casova posle ovih izjava, bivsi prethodnik Berise na mestu predsednika Demokratske partije, Tritan Sehu, izjavio je da bi "bilo dobro da se izbori koje zahteva Berisa i ljudi oko njega organizuju posle usvajanja Ustava. Izbori nisu jedino resenje, vec jedan od razloga da bi se jos jednom uzburkala politicka klima u zemlji". Ovu ideju je osnazio i bivsi zamenik premijera Berisine Vlade Baskim Kopliku kada je rekao da u "1998. godini Albanija treba da dobije Ustav". Zemlja nema potrebe za novim izborima. Politicka grupacija "Ujedinjena albanska desnica", koju sacinjavaju desne tradicionalne partije koje imaju nekoliko mesta u Parlamentu, izjavu o odrzavanju novih izbora smatraju "destruktivnim i avanturistickim stavom".

Na vrhuncu ovog ping-pong zahteva, albanski Parlament je primoran da radi samo na usvajanju Zakona za potrebe dana tako da je parlamentarna Komisija za Ustav ostala je prakticno blokirana.

Prelazak ili prevazilazenje mrtve tacke.

Sredinom januara cinilo se da albanski politicki zivot ide prema mrtvoj tacki. Kada su politicke strane u zemlji stajale na dve suprotne strane barikada izbora, bila je potrebna intervencija medjunarodnih institucija da ovaj zid podela ne bude veci. Predsednik Venecijanske komisije "Demokratija posredstvom zakona", Antonio la Pergola bio je prvi koji je izjavio da je "albanski Parlament legitiman. Ustav mora da prodje u Parlamentu preko njegove komisije". S druge strane direktor Ureda OEBS za demokratske institucije ODIHR Gerard Studman, zatrazio je u Tirani od albanskog premijera Nanoa "da se ne povlaci pod pritisklom Demokratske partije. Vi treba da nastavite program bez stanke iako ste suoceni sa vaninstitucionalnim pritiscima. Istoga dana, u Bonu u Nemckoj, sastala se politicka Komisija parlamentarne Skupstine Saveta evrope. U raspravi o zajednickoj inicijativi Saveta Evrope i OEBS o ubrzavanju procesa stvaranja Ustava u Albaniji, glavni izvestilac za Albaniju Van der Linden, referirajuci se politickim postupcima Demokratske partije je izjavio da "demokratije van Parlamenta ne moze biti". 22. januara u Varsavi na sastanku ministara evropske trojke "zatrazen je ulazak Demokratske partije u Parlament". Ona je pozvala ovu partiju "da obustavi bojkot i da ucestvuje u ustavnom procesu".

Medjutim, pecat svim ovim stavovima medjunarodne zajednice o politickom ponasanju demokrata vodjenih od strane Berise, ostavila je poseta delegacije Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i OEBS 22. i 23. januara u Tirani. U njihovoj deklaraciji, posto je priznat legitimitet izbora od 29. juna

1. godine i Parlament proizasao iz njih "odbacene su sugestije za novim prevremenim parlamentarnim izborima". Posle toga, trojka je "pozvala politicku grupaciju koju predvodi Berisa da obustavi bojkot Parlamenta i da ucestvuje u stvaranju novog Ustva". Dokument je ocenjen kao do sada najjasnija politicka poruka data od strane medjunarodnih institucija, a povodom Albanije i najkriticnije intonirana oko politickih alternativa bivseg tvrdoglavog predsednika, procitana je u Tirani od strane predsednice Parlamentrane Skupstine Saveta Evrope Leni Fiser, koja je smatrana kao jedan od najvecih podrzavaoca bivseg predsednika Salji Berise. Poruka je bila jasna: U njegovim zahtevima za novim izborima Berisu vise ne podrzavaju ni njegove najvatrenije pristalice.

Izjava trojke je iste veceri propracena i izjavom americkog Stejt departmenta, koji je kako se cini studirao sve ono sto se desavalo u albankoj politici i istovremeno je ocekivao jedan odsecan evropski stav. Napokon, 27. januara u sedistu EU u Briselu organizovana je seansa politickog dijaloga 15-ce ministara inostranih poslova zemalja clanica i albanske delegacije. "Demokratska partija treba da ucestvuje u radu Parlamenta i u procesu stvaranja Ustava", - receno je tada.

Posle citavog ovog maratona izjava, demokrate i njihov lider Berisa moderirali su tonove u vezi sa njihovim ponovnim vracanjem u Parlament posle cetiri meseca bojkota, ne ponavljajuci vise ni zahtev za novim parlamentarnim izborima. Ocekuje se da sledece nedelje albanski parlament nece vise imati praznih stolica.

Izbori, horizont s udaljava.

Posle ove politicke odiseje, cini se da su se rasprsili oblaci novih izbora sa uzburkanog horizonta albanske politike. Sada je izvesno da ce Ustav biti tema velike debate. Berisa je izasao vec jednom porazen iz te igre 1994. godine, kada je oko 60 odsto Albabaca odbilo Projekat predstavljen od njega u ustavnom Referendumu. Nade za stvaranje novog Ustava posredstvom neke Ustavne skupstine su male, jer vladina koalicija sada ima i medjunarodnu podrsku za formmulu: Ustavna komisija - Parlament - Narodni referendum.

Svakako, Referendum ostaje i Albanci nece propustiti priliku da i ove godine glasaju ali ne za prevremene izbore, vac za temeljni dokument drzave. Kasnije, mozda ce se opet govoriti na temu novih izbora.

AIM Tirana Alfred PEZA