STARA PRICA S NOVIM POSLEDICAMA

Pretsednik Makedonije nastavlja svoju praksu - uspostavljenu nakon povratka na duznost nakon atentata i svodjenja na protokolarnu duznost "kraljice Elizabete" - da svoje poruke makedonskoj javnosti salje posredstvom intervjua stranim medijima.Sve sto je Gligorov hteo da javno poruci gradjanima ciji je pretsednik u zadnjih dve godine uradjeno je upravo na ovaj nacin. S tom razlikom sto je ovog puta iznenadio i poziciju i opoziciju, a valjda i samog sebe!

AIM Skopje, 31.01.1998

Jedno vreme ovdasnja je javnost imala razumevanje za ovakve postupke pretsednika, koji je uoci i nakon atentata koji je nad njim izveden marginaliziran upravo od onih s kojima je delio vlast, prihvatajuci to kao njegov osobni put za slanje poruka svojim "podanicima" o pitanjima koje smatra vaznim. Ali, nakon sto je u zadnjih nekoliko meseci svojim jasnim potezima istoj javnosti pokazao da se lako ne predaje i da nece da se vlada po ulozi "kraljice Elizabete" koja mu je poverena (od strane "mangupa" u izvrsnoj vlasti) i delimicno uspeo dokazati "da bez starca nema udarca", sto shodno ovdasnjim prilikama znaci da moze kad god zeli sto god zeli poruci putem domacih drzavnih medija, malo je cudno sto takvom praksom nastavlja.

Pretsednik je najprije osvezio svoju savetnicku ekipu, uglavnom mladjim ambicioznim osobama pripadnicama zenskog pola, da bi odbijanjem potpisivanja ukaza o proglasavanju zakona o ratifikaciju medjunarodnih sporazuma prinudio vladu da parlamentu ponudi na ponovnom glasanju amandmane s kojima je prihvacena zamerka pretsednika da prethodno doneseni zakon suzava njegove izvorne ustavne nadleznosti u domeni spoljne politike. Ovdasnji mediji pod drzavnom kontrolom to su prosledili komentarima tipa "Gligorov je konacno na svome po onome sto Ustav propisuje".

Ovog puta, u povodu jednodnevne (ne)zvanicne posete Sloveniji (navodno prvobitno planirane kao privatne - zbog ucesca na jednoj tribini i promociji knjige - da bi zatim bila na zahtev domacina podignuta na zvanicni nivo radi spasavanja drzavnog ugleda gosta) i sluzbenoj poseti Rusiji, pretsednik Gligorov je dao, tradicionalno par intervjua - poruka. Povodom poste Ljubljani dao je intervjue ljubljanskim dnevnim novinama "Delo" i "Dnevnik". U oba intervjua bilo je najmanje po jedne "bombe". "Dnevniku" je izjavio da covek na tako odgovornoj poziciji treba znati kad mu je vreme da se povuce: "Vec imam 81 godinu, kada zavrsim mandat imacu 83, a nakon pet godina, ako me biraci ponovo izaberu, imacu 88 godina da dozivim Titovu starost? Svi mi znamo da je zadnjih deset godina radio manjom angazovanoscu i manjim sposobnostima u uporedbi sa prethodnim aktivnostima. O svemu tome moram razmisliti, a misljenja sam da i moja porodica se ne bi saglasila novom kandidaturom. Ne smem zaboraviti i na neke svoje licne zelje, na sve sto bi hteo, po meni uraditi za svoj narod i svoju drzavu. Ako mi ostane jos nekoliko godina zivota rado bih napisao sve sto se dogadjalo u ovih kljucnjih sedam, tacnije devet godina. Ima mnogo dogadjaja koji u potpunosti nisu razotkriveni, koji su znacajni za razumevanje okolnosti u kojima se Makedonija borila za nezavisnost".

Gligorov je po prvi put obelodanio da nakon prestanka njegovog mandata ujesen 1999 godine nema nameru da se kandiduje za tu funkciju. Poredjenje s Titom i nije slucajno. Gligorov, sem toga sto je bio titov saradnik (pretsednik savezne skupstine i sekretar izvrsnog biroa nekadasnje drzave i nekadasnjeg partiskog vrha) je po prvi put za pretsednika Makedonije izabran u parlamentu po starorezimskom ustavu osposobljenog za pluralizam od strane zadnjeg socijalistickog parlamenta. Nakon usvajanja sadavazeceg ustava on je na izborima 1994 godine po prvi put izabran neposrednim glasanjem biraca. Cestim promenama ustava nekadasnje Jugoslavije JB Tito je opstao na vlasti bezbroj puta iako je svaki put u starom i novom ustavu upisanoj odredbi da je maksimum uzastopnih mandata na mesto ceone drzavne funkcije

• dva. Sto ne bi Gligorov sledio logiku recimo pretsednika Hrvatske Tudjmana ili Slovenije Kucana koji su tako dobili treci mandat.

Druga je stvar sto je Gligorov, posredstvom (opet stranih!) moskovskih "Nezavisimijih gazeta" uoci njegove posete Moskvi decidno sebe doobjasnio u odnosu na intrevju dat slovenackom "Dnevniku". Na pitanje o pretsednickim izborima iduce godine i njegovim planovima u odnosu na njih odgovorio je: "Nemam nikakvih planova u odnosu na te izbore. Nikad nisam voleo da narusavam zakon. Utoliko vise sto je moja doba takva da covek resava za sebe da mu je dovoljno". Na prvi pogled izjave su saglasne Gligorov nece da, makar spornim tumacenjem Ustava Makedonije dobije i treci pretsednicki mandat. S tim sto ruskim novinama daje i svoju saglasnost tumacenja ovdasnjih ustavnih teoreticara da odredba o dva pretsednicka mandata ne ostavlja mogucnost za treci mandat, a da se o tome ne govori kao necem krajnje spornom. Pitanje je sto je Gligorova navelo da dvadesetak meseci pre prestanka njegovog petogodisnjeg mandata i osam meseci pre regularnih parlamentarnih izbora sebe iskljuci iz cele izborne price. Prvi utisak koji se namece jeste da on nece ni iz daleka pristati na ulogu koju je igrao na parlamentarnim i pretsednickim izborima 1994 kada je izmisljen kratkotrajni Savez za Makedoniju pod njegovom kapom koji je "truimfalno" izbore dobio upravo pod njegovim "cadorom" i vapajem na zadnjem predizbornom mitingu u Skopju, kada je svesan toga da ce dobiti pretsednicke izbore dok su parlamentarni neizvesni, biracima panicnim usklikom "Ne ostavljajte me samog!" preporucio da glasaju za njegove pulene iz Saveza. Pogotovo sto se Savez za Makedoniju, kao koalicija nametnuta njegovim autoritetom ubrzo nakon izbora raspala.I sto je on zbog protivljenja toga i nakon atentata sveden na ulogu "kraljice Elizabete". Tako Gligorov, po ovoj varijanti, poslao je poruku onima koji su ga udaljili od njegove zelje da bude pretsednik svih gradjana, a ne partiski pretsednik, da na sledecim izborima nece sebe zaloziti za njihovu pobedu kada vec godinu kasnije definitivno odlazi sa politicke scene svojom odlukom. Vratio bi se na pocetne pozicije, ostao neutralan na parlamentarnim izborima - ne bi bi bio deo predizborne parade dominantne partije u aktuelnoj vlasti i tako bi pokusao da se izbori za casno mesto u makedonskoj novijoj istoriji neiskaljan partiskim delovanjem kojim je bio sklon u zadnjih cetiri godina.

Ima i onih koji u izjavama Gligorova, koji s vremena na vreme, nakon oporavka od atentata ima cudnovate izlive emocija ne retko propracene suzama na javnim nastupima, vide samo pokusaj da ga aktuelna vlast olicetvorena pre svega u Socijaldemokratskom savezu Makedonije, moli za jos jednu podrsku na parlamentarnim izborima po ceni treceg predsednickog mandata izdejstvovanog ustavnim tumacenjem po titovom receptu.

Kako god bilo - i pored ovdasnje ustanovljene prakse, ne dnevnog, vec satnog pamcenja, tesko da bi nakon ovih izjava Gligorov mogao sebi priustiti zadovoljstvo da se ponada da ce dobiti treci predsednicki mandat. Ostaje otvoreno njegovo ponasanje za vreme parlamentarnih izbora - dali ce pokusati svoju poddrsku aktuelnoj vlasti usloviti nekim novim proektom a la Savez za Makedoniju iz '94 ili ce odigrati ulogu potpuno neutralnog posmatraca.

Ono sto je Gligorov opet posredstvom intrevjua ljubljanskom "Delu" poslao ne samo makedonskoj javnosti, vec javnosti u citavom regionu i sto je vec prouzrokovalo brojne reakcije jeste njegov predlog da ukoliko stvar "pukne" na Kosovu - drugim recima da Milosevic resi da sa silom skonca kosovsko pitanje - Makedonija, tojest on kao njen pretsednik nudi stvaranje koridora kojim bi talas od 200 do 400 hiljada kosovskih Albanaca bili sprovedeni u Albaniju. Nije nikakva novost da su zapadne (bezbedonosne) strukture, ukljucujuci i Amerikance, razmisljali sta valja ciniti ako Kosovo dobije neku vojnu razresnicu. Sto znaci predlog Gligorova gledano sa aspekta proste logicke analize. Najprije, kad predlaze koridor koji bi begunce s Kosova "sproveo" do Albanije u slucaju moguceg ratnog resenja tamo, dali on vec zna da je rat vec na pomolu. Uz sve ograde koje moze naknadno dati, Gligorovu se moze pripisati da ovim predlogom ohrabruje Milosevica "da krene" onako kako on ume u resavanje problema Kosova - moze poceti krvavi "blic krig", a narod je narod, sta ce - bezat ce, a koridor spreman! Izjava je data nakon glorificirane po uspesnosti posete albanskog premijera Fatosa Nanoa Makedoniji. Znaci li to da je makedonska vlast olicetvorena u njenoj prvoj licnosti Gligorova sklopila niki nezvanicni sporazum sa novom albanskom vlascu o koridoru kakvog on nudi? Ne zloupotrebljava li jos jednom u tako kratkom vremenu makedonska predsednicka vlast dobre namere nove albanske? Jer, ako se koridor uspostavlja valjda i drzava u kojoj ce se izbeglice sliti pristaje na to. Da ne govorimo o tome da bi upotreba sile u razresenju problema Kosova neminovno postavila jednaka je etnickim ciscenjem Albanaca sa teritorije koja je oznacena kao drevno srpska. Jasno je da je Kosovo gusto naseljeno i "etnicki cisto", i kao takvo lak "plen" za srpsku upotrebu slie ukoliko se na to Vodj odluci. I normalno je da talas onih koji prezive prvu zestoku paljbu po albanskim naseljima nece ici preko planina do Albanije ili u pravcu Crne Gore (opet preko planina) vec najblizim putem do Makedonije, u kojoj bi verovatno ostali samo oni koji imaju rodjake ili prijatelje - vecina bi kao i talas onih koji su martovskim dogadjajima iz prosle godine hteo da se nadje negde na zapadu. I sama procena o broju je problematicna: Dali ce ih biti bas 200 do 400 hiljada ili duplo vise zavisi od toga koliko ce Milosevic uspeti da ih onesposobi (da ne upotrebimo jaci termin) na Kosovu.

 U tom se slucaju moze postaviti pitanje o ratnim zlocinima,

etnickom ciscenju, genocidu, vecem od onog vec vidjenog u Bosni. Sta bi ponudjeni koridor Gligorova bio sem saucesnistvo u svemu tome? I naravno, kao i svi pretsednikovi predlozi, i raniji i sadasni, nemnionovno postavljaju pitanje manadata izvan onog sto mu ga Ustav Republike Makedonije daje. Predlog poput ovog zadnjeg o koridoru ne moze proci barem bez prethodne konsultacije onih koji, ipak daju zadnju rec, nezavisno od toa koliko su poslusni pod kapom "oca nacije" - parlamentaraca i vlade.

Kako god bilo, najnovije poruke Gligorova iz inostranstva svojoj domacoj javnosti bili su novo iznenadjenje, rekli bismo, i za poziciju i za javnost. Za Socijaldemokratski savez Makedonije i njegovog pretsednika, ujedno i premiera, Branka Crvenkovskog to se verovatno moze objasniti onom narodnom "reko, poreko". Za opoziciju to je jos jedan u nizu posrednih dokaza nakon kojih se treba postaviti pitanje o sposobnostima pretsednika da i dalje obavlja funkciju. Jer, nakon ovako loseg tajminga iznosenja odluke, makar ona bila i iskrena, odlazeci pretsednik bi za sve spoljne faktore - i pre svega suseda s kojima Makedonija ima ne male probleme - bio otpisan, kao covek koji definitivno odlazi s politicke scene i s kojim je uzaludno trosenje vremena da se bilo sta dogovara.

AIM Skopje

ISO RUSI