"KOSOVO U SRBIJI-SRBIJA NA KOSOVU"

AIM JUNIOR Pristina

Proslog vikenda, u centru "Boro i Ramiz", u Pristini odrzan je Drugi Svesrpski crkveno-narodni Sabor, koji je organizovan od strane Srpskog pokreta otpora sa Kosova i na inicijativu vladike rasko - prizrenskog Artemija. I mesto odrzavanja ovakvih skupova sa nacionalnim predznakom i akteri nisu drugaciji od onih od pre desetak godina. Jedina je razlika sto su tada bili vidljivi i sadasnji predstavnici vlasti i sto se tada govorilo pod vedrim nebom, a sada u svecanoj Crvenoj sali.

Shvatljivo je sto kosovski Srbi osecaju veliku nesigurnost zbog pritisaka posebno medjunarodnih faktora da se pocne ozbiljno resavati pitanje Kosova i sto oni upravo sebe hoce da vide u eventualnim pregovorima sa kosovskim Albancima. Ali po onome sto se moglo cuti u toku dva dana malo je bilo onih razumnih govora koji su inicirali mirno resenje kosovskog bureta baruta. Samim tim sto su prisustvovali nekadasnji lideri populistickog pokreta iz sredine 80 godina, Miroslav Solevic i Bulatovic i nastupili sa ratnickim govorima o samoorganizovanju i sopstvenoj borbi, ukoliko se "drzava ne obracuna sa teroristima" kao i poznati Miroljub Jeftic, specijalista za "albanski islamski fundamentalizam", koji ni jednu naucnu tezu nije istakao, ali je zato njegovo izlaganje bilo obojeno nacionalistickom retorikom i druge licnosti sa srpske politicke scene sa slicnim stajalistima, tesko je bilo odrediti da li je ovaj skup organizovan zaista zbog straha ili da bi se kritikovao srpski rezim sto nije ostriji na Kosovu i prema Albancima ili pak da bi se pred sopstvenom i medjunarodnom javnocu demonstriralo neslaganje sa ponudjenim resenjima oko politickog statusa Kosova, i tako, cuje se, pomogli rezimu Slobodana Milosevica da jos malo odrzava status kvo na Kosovu, dajuci mu alibi pred inostranim sagovornicima da "moze biti problema i to bas sa Srbima koji ne prihvataju nikakva resenja".

Jedan od organizatora ovog skupa vladika rasko -prizrenski Artemije, cini se da je bio, kako to i prilici crkvenim ljudima, najumereniji. On je u svom izlaganju istakao da bi produzetak statusa quo na Kosovu, "bilo pogubno za sve", i dodao da ne dolazi u obzir da ovo komplikovano pitanje resava samo jedan covek, aludirajuci na Slobodana Milosevica, zalozivsi se za demokratsko resavanje ovog problema.

I predsednik Srpskog pokreta otpora Momcilo Trajkovic je optuzio vlast u Srbiji za neispunjavanje javnih i usmenih datih obecanja. On je ovoga puta napravio mali trik procitavsi proslogodisnje izlaganje o stanju na Kosovu, objasnjavajuci da je ono pokazalo da se i nakon godinu dana nista nije promenilo, objasnivsi da se tako izjasnio protiv "drzavnickog, nacionalnog i politickog slepila onih koji su duzni da resavaju opasnu krizu u ovom delu Srbije". Analizirajuci stanje kosovskih Srba, on je primetio da oni "nisu nigde". "Otisli smo i mnogo dalje unazad", rekao je Trajkovic, navodeci da je "stanje danas, u odnosu na proslu godinu mnogo gore". "Izgubili smo mnogo, a pre svega vreme", koje prema proceni Trajkovica, "jeste kljucni faktor za resenje ovakve opasne krize". Nazivajuci albanski pokret i "separatistickim", izurzio je bojazan da "on moze jos zesce radikalizovati svoje delovanje".

Sve u svemu, najzanimljivije je bilo prisustvo Zorana Lutovca iz Instututa za drustvene nauke u Beogradu, koji je medju albanskim intelektualcima svrstavan u licnosti sa meksim stavom kada je Kosovo u pitanju, a koji je kao clan ekspertske grupe za donosenje platforme o minimumu srpskih interesa na Kosovu u eventualnom srpsko - albanskom dijalogu izneo stavove koje je nazvao demokraticnim. Osnova ovih "demokratskih" zakljucaka svodi se na to da Kosovo ne moze biti nikakva federalna jedinica u okviru Jugoslavije, ne moze biti federalna jedinica u okviru Srbije, ne moze imati nikakvu autonomiju, ni iz 1974. niti neku autonomiju plus ili autonomiju minus, a da status Albanaca treba da bude i "bez postojanja neke posebne autonomije, ali ustavom i zakonima regulisan uz obezbedjivanje njihove potpune ravnopravnosti sa svim ostalim gradjanima Srbije". Iznoseci koncept kojem se ocito i sam priklonio o rekonstrukciji drzavnopravnog uredjenja koje se ogleda u regionalizaciji, on je objasnio da bi se Kosovo podelilo u dva regiona-Kosovo i Metohiju, gde bi bila osnovana dva veca, slicno ideji Milosevicevog rezima o lokalnoj samoupravi, koja bi bila ravnopravna u odlucivanju, tako da regionalna skupstina ne bi mogla da donosi odluke na "stetu" bilo koje etnicke zajednice, i svakako "zemlje u celini".

Ostali govornici, koji su govorili pred oko 200 prisutnih, uglavnom izbeglica iz Bosne i Hrvatske, iznosili su razne ideje o tome kako se treba ophoditi prema kosovskim Albancima. Bilo je predloga da ako se "Albancima ne svidja neka idu u Saharu", pa zahteva za popisom stanovnistva kako bi se utvrdilo da su "u stvari Albanci na Kosovu nacionalna manjina, posto je prosli popis falsifikovan od strane Albanaca", pa sve do onih najekstreminjih koji su zahtevali da se Srbi "uhvate oruzja, kako bi branili njihovu kolevku". U pregrejanoj atmosferi intervenisao je vladika rasko - prizrenski Artemije opomenuvsi govornike i prisutne da glavni cilj ovog Sabora jeste nalazenje demokratskog resenja kosovskog pitanja. "Nismo ovde dosli da bi se obracunali ili da pozivamo na oruzje" kazao je vladika Artemije. "Znamo sta donosi rat. Gde god su Srbi ratovali, sve su izgubili", konstatovao je on. Ova sugestija, medjutim nije mogla da zaustavi one koji su izvodili razne racunice o brojnosti Albanaca na Kosovu koja se procenjivala na deset odsto ili zalosti sto se dozvoljava koriscenje albanskog jezika jer je on tako "promovisan". "Nakon toga, rekao je ovaj govornik, gost je poceo da uvodi red, a sada trazi takozvana ugrozena prava". Pomenuti Miroljub Jevtic, je ispricao prisutnima svoj "bliski susret" sa pristinskim dzamijama i sa podignutim prstom uznemireno podviknuo: "One su prepune, i tamo je bio ceo Demokratski savez Kosova... Dzamije su nas problem"... On je objasnio "neukima" da Rugova "zavarava Zapad njegovim Evropskim salom". On je tvrdio da zna sta Rugova voli ali da to ne sme "da stavi na glavu. Treba svetu da se pokaze da je evropski sal u stvari maska iza koje stoji turban", pobedonsno je uzviknuo Jeftic.

Sa druge strane, bilo je onih govornika koju su ostro napadali rezim u Beogradu. Neki su ga optuzivali da "priznaje i dozvoljava da Albanci na Kosovu imaju drzavu, Ustav, predsednika itd", obrazlazuci svoj stav potpisivanjem Sporazuma Milosevica i Rugove oko normalizovanja skolstva na albanskom jeziku. Drugi su celnike partije na vlasti nazivali "crvenima", kojima je "i ispod noktiju crveno". Cak je Miroslav Solevic, u ovom kontekstu postavio pitanje, "kako moze Radovan Karadzic da bude ratni zlocinac kada je vodio narod da brani svoju zemlju?". Po Solevicu "ratni zlocinac je onaj ko je rasturio Jugoslaviju", ali je ujedno i primetio da "u stvari Jugoslavije nije ni bilo". Prema njemu "ona je postojala samo u vreme dinastije Obrenovica, nakon koje je postala Titoslavija, a sada, kaze Solevic, ona je najgora, ona je sada Sloboslavija".

Zakljuccima koji su usvojeni u 19 tacaka uglavnom se ukazuje na "potrebu hitnog resavanja srpsko-albanskih odnosa na Kosovu, mirnim putem i demokratskim razgovorima zainteresovanih strana, da srpski narod nije za resavanje problema ratnim sukobima, jer rat nikome ne bi doneo dobro. U zakljuccima je osudjeno i "ponasanje" poslanika sa Kosova u republickoj i saveznoj skupstini jer "o kosovskom problemu ne progovaraju ni rec". Takodje je zatrazen i moratorijum na rad svih politickih stranaka na Kosovu, ukoliko vlasti u Srbiji do kraja februara ne pocnu dijalog "za resavanje pitanja "'Stare Srbije".

Izmedju ostalog, Trajkovic se na kraju zalozio da se pitanje Kosova resava u oviru Srbije "ma kakva ona bila", a prisutne je obavestio da ce uskoro u Pristini biti otvoren Informativni centar Sabora koji ce o dogadjajima na Kosovu informisati domacu i inostranu javnost.

AIM Pristina Gjeraqina Tuhina