POLICIJA U GLAVNOJ ULOZI

U godisnji izvestaj Makedonskog helsinskog komiteta "glavna uloga" pripada makedonskoj policiji koja cesto puta prekoracuje zakonska ovlastenja.

AIM Skopje, 27.01.1998

U svom godisnjem izvestaju objavljenim pocetkom ove godine, Makedonski Helsinski Komitet (MHK) o ljudskim pravima, koji je osnovan pre samo tri godina, ocenjuje da je tokom prosle godine usporen pozitivni trend razvoja pravnog poretka zabelezen u prethodnim izvestajima. razlozi za ovo usporavanje "otkriveni" su u cinjenici sto znacajan deo zakonodavstva zemlje nije usoglasen sa Ustavom, za kojeg ovaj komitet smatra da ima dovoljno sirok okvir za postovanje ljudskih prava, niti sa ratifikovanim medjunarodnim instrumentima. Pored toga istice se i cinjenica sto se neki od novousvojenih zakona ne primenjuju dosledno u prkasi. Makedonski Helsinski Komitet smatra potrebnim da se obezbedi sto veca transparentnost rada izvsne vlasti kao i da se izgradi odgovarajuca drustvena kontrola nad radom ove vlasti.

Kada bi se birala glavna "licnost" u ovom izvestaju bez sumnje "glavna uloga" bi pripala makedonkom policajcu koji vise nego revnosno, cesto puta prekoracujuci zakonska ovlastenja, izvrsava naredbe svojih pretpostavenih. Sudeci po statistikama ovog izvestaja, makedonski policajac ne trosi vremena da bi napravio selekciju "objekata" svoje "delatnosti". Na njihovom savesti podjednako su zastupljeni i Albanci i Makedonci, i zene i deca, starci i mladi, i sve ostale moguce kategorije gradjana. kada bi se zahtevao opis prototipne situacije ona bi se mogla opisati vrlo jednostavno. Grupa policajaca ulazi u privatnu kucu ili u prostorijama nekog preduzeca, privodi "osumnjicene" ili "osumnjicenog" bez ikakvog sudskog naloga, od njega se trazi nekakvo priznanje ili se isti tera da potpise nekakvu izjavu. Ukoliko odbije da potpise "svoju" izjavu ili da prizna "svoje delo", "osumnjiceni" obicno dobija "debele" batine i na kraju se otpusta vrlo cesto sa obrazlozenjem da se radilo o gresci.

Valja istaci i primedbu HK da nisu poznati slucajevi kada se policija izvinila zrtvama nakon uvidjanja greske, niti slucajevi da je policija prihvatila odgovornost koje eventualno proizlazi iz toga, ukljucujuci i kompenzaciju materijalne stete ili sankcije protiv pojedinih policajaca koji su povredili prava i sloboda gradjana zagarantovane Ustavom.

Tragicni dogadjaji iz devetog jula prosle godine u Gostivaru kada su povredjena sva moguca prava gradjana, ukljucujuci i pravo na zivot (tom prilikom su troje Albanaca ubijena a stotine ih je bilo teze ili lakse ranjeno) opisani su u posebnom poglavlju. Policijsku intervenciju za vreme nemira u ovom gradu u zapadnoj Makedoniji, MHK ocenjuje kao prekoracivanje granica, pa cak i onih "koje se mogu smatrati prihvatljivim u skladu sa domacim i medjunarodnim pravom". Vazno je istaci da MHK ovom dogadjaju, koji je izazvao cak pismenu deklaraciju Evropske Unije, posvecuje relativno malopaznje. Pa ipak on istice cinjenicu da je policija primenjivala silu nad licima koja nisu davala nikakav otpor (sto se videlo i na TV snimcima), da je u vise sluizcajeva povredjeno i ustavno pravo nepovredivosti doma, istovremeno preporucujuci "doizgradjivanje pravnih standarda za postupanje policije" (pre svega sto se tice koristenja vatrenog oruzja i fizicke snage, pretresi, prisluskivanja i slicno).

Poglavlje koje sledi ono o prekoracivanjima policijskih ovlascenja odnosi se na sudstvo, koje bi se po logici stvari trebalo ublaziti efekte prethodnih nepravilnosti medjutim, slika u sudstvu pretstavlja razlog vise za razmislanje o nevoljama tzv. "obicnih ljudi" u makedoniji. "Kako sudovi tako i javno tuzilastvo jos uvek nisu skloni da sankcioniraju neregularnost policijskih postupaka", tvrdi se u izvestaju MHK, dodajuci da "umesto da svoju ulogu gledaju prvenstveno u zastiti prava i sloboda gradjana i zakonitosti i prvaicnosti postupaka, sudije jos uvek postupaju vise kao partneri tuzilastva".

"Obrazovanje jos uvek pretstavlja jedno od podrucja u kojima mogu da se registruju niz povreda prava pripadnika nacionalnih manjina", tvrdi MHK u delu svog godisnjeg izvestaja posvecen obrazovanju "manjina" i sam cineci jednu nepravdu zbog toga sto po aktualnom Ustavu Republike Makedonije nemakedonci se imenjuju kao "nacionalnosti" a ne kao "manjine". Tim vise, naziv "manjina" smatraju uvredljivim, a pogotovo Albanci koji insistiraju da su narod a u krajnjem slucaj, i to samo kao "privremeno resenje", prihvataju naziv "nacionalnost". Pored opisivanja pat-pozicije oko Pedagoskog fakulteta koji vec dve godine ne funkcionise, navodi se i slucaj Tetovskog Univerziteta na albnskom jeziku kojeg vlada i dalje smatra nezakonskim. "Pitanje o polozaju i buducnosti institucije Tetovksog Univerziteta, ciji standardi su neutvrdjeni i nepoznati, i dalje pretstavlja glavno lako aktivirajuci generator za medjuetnicke tenzije", ocenjuje MHK. Kao otezavajucu okolnost MHK smatra odugovlacenje zakona o visokom obrazovanju "cime je onemoguceno definiranje legalnih parametara na cijoj osnovi ce moci da se vrednuju postojece i prizeljkivane visokoskolske institucije i cime ce biti definisana legalna procedura na cijoj osnovi ce u buducnosti moci da se osnivaju takve institucije".

U okviru sledjenja stepena postovanja ljudskih prava i sloboda u Makedoniji MHK daje i ptikaz religijskih prava. Ovo pitanje je bilo vrlo aktuelno tokom prosle godine i zbog toga sto je vlada ponudila a Parlament je usvojio Zakon o verskim zajednicama i religisjkim grupama. U vreme dok je zakon jos bio u fazi nacrt-zakona MHK je organizirao javnu raspravu koja je pokazala da ovaj zakon ne zadovoljava zelje svih gradjana, a pogotovo onih koji se smatraju za pripadnike netradicionalnih ili "novih" religija. Po njihovom mislenju, koje donosi MHK, "Zakon favorizira "tradicionalne" na racun "novih" religija. To pre svega proizlazi iz cinjenice sto zakon razlikuje "Versku zajednicu" i "Religioznu grupu", iako i jedni i drugi imaju iste aktivnosti koje se svode na bogosluzbu, versku pouku i slicno". Na kraju ovog poglavlja se istice i podatak da su pocetkom decembra prosle godine, nekoliko verskih zajednica koja su bila nezadovoljna Zakonom podnele su inicijativu do Ustavnog suda Makedonije za preispitivanje zakonitosti tog pravnog akta.

Iz ovog izvestaja valja istaci i deo koji se odnosi na mediume. Najveci deo ovog izvestaja je posvecen pozitivnom trendu u razvoju mediuma koji je zapoceo pojavom privatnih novina, a pogotovo nakon spustanja cena za tri do cetiri puta sto je rezultiralo "bumom" tiraza. No, istovremeno se navodi da vlada i dalje favorizira izdanje NIP "Nova Makedonija". Istovremeno se navodi i strahovanja privatnih RTV stanica da drzavna televizija, koja odnedavno pretplatu naplacuje preko racuna za elektricnu energiju (sto se pokazalo vrlo efikasnim metodom), sada moze lako nametnuti damping-cene za reklamiranje i oglasavanje cime bi mogla unistiti konkurenciju iz privatnog sektora.

Za kraj valja istaci da je tokom dogadjaja u Gostivaru, a kasnije i tokom sudjenja koja su usledila nakon ovih dogadjaja, HK je primetio "pojavu jednostranog informiranja i govor mrznje u vise mediuma koji su branili i gloroficirali akciju policije u Gostivaru i podrzavali optuzbe u procesima protiv Rufi Osmanija (gradonacalnika Gostivara). A u isto vreme, u poglavlju posvecen medijima MHK navodi podatak da tokom 1997 godine "Helsinski komitet nije dobio verodostojna obavestenja o pokusajima za cenzuru i drugim oblicima za uskracivanje slobode javnog govora".

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI