NA REDU JE SRBIJA

Arogancija prema svetu

Rezolucija Saveta Evrope o Jugoslaviji dozivljava se u ovdasnjoj javnosti kao stvaranje formalno pravne osnove za naposredno ukljucivanje medjunarodne zajednice u resavanje jugoslovenskih neuralgicnih tacaka, a da je rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji obavljena podela politicke vlasti.

AIM, BEOGRAD, 28. 1. 1998.

Dan pre nego sto je Savet Evrope usvojio Rezoluciju, kojom zbivanja u Jugoslaviji ocenjuje kao teske i nepovoljne za stabilnost na Balkanu, jugoslovenski drzavni vrh je, preko zvanicne drzavne agencije Tanjug, takvo evropsko vidjenje nazvao stvaranjem krive slike o Jugoslaviji. U javnosti je, medjutim, Rezolucija primljena kao stvaranje formalne-pravne osnove za evropsko ukljucivanje u resavanje jugoslovenskih neuralgicnih politickih tacaka, odnosno da je, posle Republike Srpske, Srba u Hrvatskoj, Crne Gore, na red dosla i sama Srbija, kao matica srpskog nacionalnog korpusa.

Rezolucija se dozivljava kao znak da je medjunarodnu zajednicu napustilo strpljenje, pa je, u cilju smirivanja trusnog balkanskog tla, pocela da, pored ekonomskog, steze i politicki obruc oko srpskog rezima. Ovu spoljnu nameru Srbija docekuje u sasvim drugacijim politickim i ekonomskim prilikama nego ranije, kada je vladajuci rezim uspevao da se suprotstavi slicnim pokusajima.

Sada je ekonomsko i politicko stanje nepovoljnije i nestabilnije. Privredni razvoj je u kolapsu, a politicka vlast je, za razliku od vremena kada je bila koncentrisana u Milosevicevoj Socijalistickoj stranci, podeljena na tri dela od kojih nijedan nije dobio mandat od birackog tela da moze sam da vlada. Rezultati poslednjih parlmanetranih izbora u Srbiji pokazali su da su socijalisti potrosili "kredit" kojim su kupovali poverenje birackog tela, jer im je, sve do sada, uspevalo da odrze kakav-takav socijalni mir. Finansijski izvori su presusili i gradjani su procenili da ih vlast socijalista vodi u bedu, a to potvrdjuje i povecani sloj stanovnistva (prelazi 20 odsto), koji zivi ispod granice siromastva.

Apsolutno poverenje nije dobio ni radikal Vojislav Seselj sa svojom izrazito nacionalistickom orijentacijom, jer su biraci u takvoj politici videli opasnost da se ratni sukobi prosire i na samu Srbiju. Ako se uzme u obzir velika apstinencija onih koji nisu izasli na izbore, jer nisu imali za koga da glasaju, rezultati pokazuju da je ogromna vecina protiv bilo kakvog rata, a za ekonomski oporavak zemlje. Zbog toga socijalisti ne mogu da dobiju pristalice na upozoravanja od spoljne opasnosti, jer medju gradjanima raste raspolozenje za napustanje izolacionisticke politike. Biracko telo je prepoznalo da se pretnjama od spoljne intervencije rezim odrzava na vlasti, a da siroki slojevi stanovnistva, zbog toga, placaju visoku cenu.

Cak i Srpski pokret otpora s Kosova nije saglasan da se spor s tamosnjim Albancima resava ratnim sredstvima. Njihov poslednji skup prosao je u znaku ispoljavanja zahteva za uspostavljanje dijaloga s albanskim stanovnistvom, te da se iz tog procesa iskljuci predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic, koji je pre desetak godina svoju politicku harizmu stekao predstavljajuci se kao istinski zastitnik Srba na Kosovu od hegemonije vecinskog albanskog stanovnistva. Slicnu reputaciju Milosevic je imao i kod Srba u Bosni i Hrvatskoj.

Posle placanja visoke cene i podnosenja ogromnih ljudskih i materijalnih zrtava shvatili su svoju zabludu, a sada su im se pridruzili i Srbi sa Kosova. Poverenje biraca nije dobio ni Vuk Draskovic, jer njegova ponuda da bude svojevrsni srpski Mojsije nije prihvacena. Od kada je prestao da bude lider onih slojeva kojima je glavni cilj bio da sruse postojecu vlast, Draskovicu je naglo opala popularnost i njegova politicka karijera, kako procenjuju ovdasnji analiticari, je na zalasku.

Ishod izbora je takav da su u srpski parlament usle tri, medjusobno nepomirljive stranke, s oprecnim politickim programima. Ukoliko izostane medjusobna politicka trgovina Srbija je neizbezno suocena s novim parlamentarnim izborima. Novi izbor i su nesto sto gradjani, u ovom trenutku najmanje zele. Ne zbog preterano ucestalih izbora, koji su u birackom telu stvorili apatiju, vec zbog cinjenice da se novim izborima odgadja presecanje srpskog Gordijevog cvora.

Srbija se, u ekonomskom i socijalnom pogledu nalazi u izuzetno nepovoljnom stanju, pa je zbog toga neophodno da se povuku brzi i radikalni koraci. Visegodisnje odlaganje rezima da "istini pogleda u oci" i njegovo zabijanje glave u pesak dovelo je Srbiju pred opasnost od novog inflatornog talasa, koji je vec poceo da se zahuktava. Iz prodavnica se vec uklanja prehrambena roba( u Beogradu se ne mo- kpiti ni secer ni ulje), jer su trgovci svesni da ce, ovog puta, hiperinflacija stici za krace vreme nego 1993. godine.

Mnogi su 1998. godinu najavljivali kao prelomnu za Srbiju, smatrajuci da su iscrpljene sve rezerve koje bi dozvoljavale da se odlazu krupni i radikalni ekonomski zahvati. Posle nepunih mesec dana shvaceno je da je rec o prelomnom trenutku, a ne o godini, jer pesak u pescanom satu samo sto nije iscureo.

I pristalice socijalista, inace do skora nepopravljivi optimisti, sve cesce ispoljavaju strahovanje od posledica sadasnjeg stanja, trazeci na skupovima, od stranackih aktivista, da objasne da li postoji izlaz iz sadasnjeg stanja. U nedostatku drugih argumenata pojedini kadrovi, iz samog partijskog vrha, poput Dusana Matkovica, umiruju svoje pristalice Klintonovim ljubavnim jadima i Jelcinovim padom popularnosti u Rusiji. Gradjanima se "pune usi" kako ce i jedno i drugo povoljno da se odrazi na perspektivu Srbije, odnosno da ce medjunarodna zajednica, u novonastalim okolnostima, napustiti dosadasnju politiku prema Srbiji od koje trazi da ispuni uslove iz demokratske oblasti kako bi joj se omogucio pristup izvorima finansijskog kapitala, bez kojeg Srbija ne moze da pokrene svoj privredni razvoj.

Zbog stanja podeljene politicke vlasti, zatim pada Milosevicevog rejtinga u sirokim slojevima stanovnistva, a najvise zbog teske ekonomske situacije, analiticari srpskih prilika izvlace zakljucak da je Srbija, hteo to rezim ili ne, suocena s velikim, brzim i neizbeznim promenama. Toga su svesni i sami gradjani, koji strahuju da se predstojeci teski i bolni proces ne otme kontroli, jer bi u tom slucaju nastao haos, a u njemu najgore prolazi obican svet.

U politickom zivotu zemlje, izuzev burnih dogadjaja u Crnoj Gori, dominira nepriodan i zastrasujuci mir. Utisak je kao da svi drzavni organi u federaciji i Srbiji spavaju dubokim zimskim snom. Dosta njih se pita da li je zaista moguce da drzavni vrh nije svestan situacije u kojoj se zemlja nalazi, a mnogi u takvom zatisju prepoznaju znakove nadolazece bure.

Ratomir Petkovic (AIM)