ALBANIJA: PIRAMIDE GODINU DANA KASNIJE

I godinu dana posle rusenja prve Piramide poslednje kamenje igre domina, koja je dovelo do rusenja albanske drzave, jos nije pomereno. I dok je vecina piramidalnih shema sruseno i zajedno sa njima i zgrada albanske drzave, neke druge nastavljaju da postoje, paralizovane usled dvostrukog straha: Njihovo zatvaranje bi prouzrokovalo nove potrese, a njihovo postojanje ce samo produziti agoniju jedne razrusene ekonomije.

Istorija neformalnog trzista u Albaniji je jedan od najbolnijih dokaza pocetnog kapitalizma u zemljama Istocne Evrope. Po prvi put u albanskoj stampi objavljen je jedan napis protiv neformalnog trzista, pocetkom septembra 1996. godine. Jedan ekonomista je tada preuzeo na sebe da objasni mehanizam ovakve vrste trzista, prikazujuci to u vidu jedne piramide koja je predodredjena da bude srusena. Autor tog napisa sa tacnom racunicom je dosao do zakljucka da je svaka vrsta piramidalne sheme predodredjena da bude srusena u roku 19 dana nakon njenog stvaranja. Njegova logika je zasmejala sve one Albance koji su investirali svoj novac u takvim shemama i koji su svakoga meseca uzimali fantasticne procente, kao u bajkama. 1992. godine, direktor Lotoa i elektronskih igara pri ministarstvu finansija uspeo je da blokira jedan racun u jednoj zapadnoj zemlji, gde se slivao novac tzv., kvartalne igre. Jedan klijent je imao za zadatak da obezbedi jos cetiri ostala, ulazuci prvo jednu sumu novca u visini od 10 dolara, dok je obezbedjivao i 40 ostalih dolara od podklijenata, koji su i sami, da bi usli u tu igru, bili primorani da obezbede po cetiri klijenta. Prvi od njih je uzimao dobru sumu, mozda 120 dolara, nakon godinu dana i tako redom, prema redu na listi koja je odredjivala i trenutak kada je odredjeni klijent dobijao na ovom lotou. Ova igra se uglavnom odvijala u glavnom gradu, ali kako se kasnije saznalo, centar ove igre je bio u jednom malom gradu na oko 45 kilometara od Tirane. Odmah posto je ova igra zabranjena od strane albanskih zvanicnika, direktor pogodjen tvrdim predmetom biva onesvescen u jednojh ulicici u Tirani, na nekoliko metara od njegove kuce. Ni dandanas nisu pronadjeni akteri ovog zlocina, a on sam je prosao bez tesih poslediuca i jos uvek radi u ministarstvu finansija.

Bilo je lazno svatanje da je ova igra zatvorena. Ona je samo transforisana u jedan drugi oblik, onaj piramidalni. Bosovi piramida bili su istinske zvezde koje su sijale na albanskom nebu. Predsednik Fondacije "Narodna demokratija" ili "Xhaferi", slikao se za albanske novine uvek u pozi dok istovremeno razgovara preko dva celularna telefona i izjavljivao je da su njegovi najbolji prijatelji u Vasingtonu. Njegovo bogatstvo je pripisivao nekim nasledstvima od dede, koji je po njemu bio Pasa. Izjavljivao je da ima bogatstvo u SAD, uglavnom nekoliko hotela, ali novinari koji su razgovarali sa njim, izjavljivali su da on mesa americke drzave, gde navodno poseduje hotele, posto je jednom izjavio da su mu u Kaliforniji, a drugi put u Virdziniji.

Ipak, list Fondacije "Xhaferi", "Bamirsija"

("Dobrocinstvo")- prodavalo se u 20 hiljada primeraka i sa ovim tirazom on se svrstavao medju najprodavanijim novinama u Albaniji ostavljajuci za sobom mnoge politicke i dnevne listove u Tirani. Ovaj list nije imao nikakve veze sa novinarstvom, nije imao novinarsku ekipu, vec je samo objavljivao clanke o svakodnevnom zivotu predsednika Fondacije, interesne procente, ukrstenice i pisma zahvalnosti od strane onih ljudi koji su izleceni ili kojima je pruzena pomoc od strane Fondacije.

Prema sadasnjim raspolozivim podacima, broj ljudi koji su davali novac za kamatu u piramidalnim shemama, decembra 1996. godine racunao se na oko 1,2 miliona, dok je depozit svih fondacija i kompanija dostizao sumu do 1,2 milijarde dolara. U medjuvremenu, ljudi su zapoceli jedan sedentaran zivot. Neki mali biznismenui zatvorili su svoju aktivnost i svoj dobijeni novac su ulozili u ove firme. Kamate koje su dobijali od ulozenog novca bile su mnogo vece nego dobitak od napornog rada. Kafici u Tirani i ostalim gradovima su se brojcano povecali, ali i njihova klijentela. Tokom poslednje tri godine, bitno se promenio i odnos prema robi koju su Albanci kupovali. Prema jednoj anketi koji je uradio INSTAT prizaslo je da 75 odsto Albanca nosi odecu sa zapada i da zanemaruje istocne proizvode, uglavnom one iz Turske. Jedan engleski novinar u svojim impresijama iz Albanije, pisao je da polovina Albanaca pije kafu, a da druga polovina njih usluzuje.

Piramidalne sheme su se rodile i rasle najsnaznije nego igde drugde u gradu Valoni, koji je kasnije postao i centar revolta. 6. februara 1997. godine, kada je jedna od piramida sa sedistem u Valoni "Gjalica" bankritirala, broj investitora je bio dostigao 60 hiljada u gradu sa 80 hiljada stanovnika, a suma novca koju je kompanija bila duzna da isplati dostizala je cifru od 320 miliona dolara. "Gjalica" je sada samo jedno gorko secanje. Njen bos posle otvaranja zatvorske celije, u martu, u danima bez drzave, napustio je zemlju.

I dok se "Djalica" moze smatrati jednim zatvorenim poglavljem, dakle jedna mrtva nada, dileme jos uvek prate najvecu albansku kompaniju "VEFA", koja odbija da je nazivaju piramidalnom, ali koja vec godinu dana ne isplacuje ni centa hiljadama kreditora, koji svakako nisu izgubili nade. Ova kompanija je 1996. godine konkurisala za "Formulu 1", najvece automobilsko takmicenje, a tada je kupila i citav lanac super -marketa u Juznoj Italiji i dosta fabrika i objekata u zemlji. Krajem 1996. godine, imala je 80 hiljada zajmodavaca, koji su investirali kod nje od 500 dolara do 600 hiljada dolara. Bos "VEFE" i danas ima helikopter, veliki broj cuvara i luksuznih kola najnovijeg tipa. I dok je u ostrom konfliktu sa Vladom koja je poslala Komisiju za verifikaciju njegovog bogatstva i da bi ucinila rad kompanije javnim, bos "VEFE" Alimuca, bivsi podoficir vojske, svake veceri govori na privatnom TV kanalu i obecava vracanje novca.

A year after, svi bosovi piramidalnih kompanija su na slobodi. Jedan broj njih je van zemlje, a drugi je ostao u zemlji. Izuzetak je samo prvi kamen domina - Sudja, devojka od oko 30 godina, Romkinja i bez ikakvog znanja o finansijama. Njena recenica - "Ja sam falimentirala", izrecena na balkonu jedne zgrade u Tirani 16.januara prosle godine, moze se bez bojazni smatrati kao signal kasnijeg revolta. Sudja je jedina koja se nalazi iza zatvorskih resetaka, ostavljajuci bez ikakve nade oko 20 hiljada ljudi koji su izgubili oko 80 miliona dolara. Na dan bankrotstva ona je optuzila stampu za njen pad. Po prvi put se pojavila na TV ekranu i rekla da prikuplja novac za izgradnju fabrike "Lines" za zene i decu. Ona nije saradjivala ni sa jednom albanskom ili inostranom bankom, a u njenoj kuci je pronadjeno veoma malo novca, drzanom u nekoliko kutija od banana. Oko 1000 osoba je prodalo kuce i deponovao svoj novac u ovim praznim kutijama od banana.

Ostaci srusenih piramida i senka onih postojecih, cine veoma teskim i nejasnim put Albanaca ka stabilnosti. Gordijev cvor jos nije razresen. Mozda ne nedostaje sekira da se on presece, ali niko ne sme da je uzme u ruke. Sjajne piramide bile su prazne kutije... banana.

AIM Tirana Sami NEZA