PORAST EKOLOSKE SVESTI

AIM JUNIOR Skoplje

Vec izvesno vreme tema dana u makedonskim medijima bile su teme iz oblasti ekologije, do sada marginalizovane. Obolele zitarice, radioaktivno mleko i prekomerna zagadjenja sredine, koju izaziva nekoliko fabrika, zabinuli su ovdasnje gradjane kada je njihova buducnost pitanju. Svoju rec su izrekla i neka Udruzenja zelenih, ali i kompetentni drzavni organi prozvani zbog ovih pojava, prema kojima iako je ekoloska svest kod gradjana Makedonije u porastu, ipak ne treba ocekivati radikalne promene ni u buduce. Ako se posle 11. godina od eksplozije Cernobilja, posledice osecaju i sada, sigurno je da ce posledice svega onoga sto se danas desava osetiti sutra. "Priroda nam sve vraca", moto je jedne televizijske reklame koja poziva na ocuvanje sredine od zagadjenja.

Prema Vladimiru Arsovskom, donosenje Zakona o ocuvanju zivotne sredine od strane makedonskog Parlamenta i postojanje Udruzenja za ocuvanje sredine, imaju pripritet u ovom pravcu. Ovim Zakonom, prema ekspertima, omogucice se da se institucionalno, posredstvom sanitarnih inspektora, spreci covekova neodgovonost prema prirodi. Prema Ministarstvu za urbanizam, prvi korak u ovom pravcu je vec ucinjen, dakle donosenje Zakona, dok se preko fondova ovog ministarstva predvidja odrzavanje raznih seminara i prakticnog rada, koji ce kako se ocekuje dati i rezultate. Akcije odredjenih inspektorata i kazne za neodgovorne, prema ministru za urbanizam, dali su svoje efekte. Ove akcije daju nadu da ubuduce mnogi gradovi nece biti gigantske deponije smeca, ali postoji mogucnost da se i ruralna sredina ozeleni.

Niko nista dobro ne cini prirodi. Svi je ostecuju. Pitanje je kako da sto manje ostecujemo prirodu koja "nam sve vraca". Prema gradjanima, veoma se malo posvecuje ovoj sferi, dok obolele zitarice, radioaktivno mleko i zagadjenje sredine od fabrickih dimnjaka zabrinjavaju ovdasnju javnost.

Dovoljno je posetiti mnoge gradove u Makedoniji da bi se steklo ubedjenje da je Makedonija jedna velika deponija smeca, dok se istovremeno cini da politicari ne vide svo to smece, iako im se desava da prodju istim ulicama i nekoliko puta u toku dana. Gradjani, s druge strane, vise od politickih aktivnosti imaju potrebu i za drugim aktivnostima politicara - pre svega njihovom angazovanju za poboljsanje ziviotnih uslova, za ocuvanje zivotne sredine. Njihovo angazovanje u ovom pravcu moze uciniti da oni budu proglaseni i licnostima godine i da postanu uvazeni medju gradjanima, kao sto se to desilo sa predsednikom opstine Skoplje, a ne samo njihovo angazovanje u globalnoj politici dokazanoj samo kroz izjave. Samo u toku ove godine, zbog nedostatka sanitarnih uslova u odredjenim restoranima, izazvano je nekoliko trovanja hamburgerom. Trovanje nije izbeglo ni nekoliko poslanika koji su morali da zatraze lekarsku pomoc, samo nekoliko sati posto su rucali u jednom restoranu. Usled ogromne necistoce, ne iskljucuje se ni mogucnost da se u bliskoj buducnosti pojavi i neka epidemija.

I uprkos svim nedostacima u ovom pravcu, cinjenica sto se pocela pominjati i po neka epidemija, kako se izrazio jedan publicista, je dovoljna. Utoliko pre, sto je do sada ova rec bila besmislena za ogroman broj gradjana, za koje je isto tako bila cudna i cinjenica - kako je moguce da u nekim drzavama partije zelenih obezbedjuju i po nekoliko mesta u Parlamentu svojim angazovanjem na zastiti zivotne sredine, za razliku od nas gde se mesta obezbedjuju i "angazovanjima" politicara za "zagadjivanje" politickog ambijenta. Da je nesto pocelo da se pokrece u ekoloskoj svesti, dokazuje i proslava protokola u Montrealu, avgusta 1997. godine i potpisivanje sporazuma od strane Makedonije za smanjenje gasova CFS kao i razgovori vodjeni tokom decembra 1997. u Kjotu u vezi sa klimatskim promenama u svetu, kao rezultat porasta SO 2 gde je ucestvovala i Makedonija, gde joj se pruzila mogucnost da bude saucesnik u zastiti zivotne sredine.

AIM Tetovo Salajdin SALIHU