DEMACI: NI RAT NI KAPITULACIJA

Intervju sa predsednikom Parlamentarne partije Kosova Ademom Demacijem

AIM: Mnogi ocenjuju da je stanje na Kosovu pred ekspolozijom. Kakva je Vasa procena?

DEMACI:-Mogao bih se sloziti. Da je poslednjih meseci doslo do poremecaja visegodisnje ravnoteze straha, to je valjda ocigledno svakome. Albanci ne mogu i nece vise da izdrzavaju ono sto su do sada izdrzavali. Pod teretom velikih muka, oni sada pobedjuju strah. Ko je imao dva zrna soli u glavi mogao je odavno da predvidi, barem u osnovnim obrisima sadasnji razvoj situacije. Na mogu sa sigurnoscu da tvrdim da ce doci do opste eksplozije. Ali, golim okom se moze videti kako vreme istice strahovito brzo i da bi samo neka hitna, mirovna intervencija mozda mogla da uspori ovaj izrazito negativan trend razvoja kosovske situacije.

AIM: Kako bi se to moglo izvesti?

DEMACI:-Recimo da se uz veoma brzu reorganizaciju i politicku preorijentaciju albanskog pokreta u pravcu aktivnog nenasilnog otpora sprovede odlucno americko - nemacka inicijativa. Istina, ova diplomatska inicijativa ni izbliza ne zadovoljava kosovske Albance, ali ona moze biti znacajna za usporavanje ovog opasnog trenda. Vidimo da Beograd kontrolise i vrsi vojne pokrete na Kosovu i u pravcu Kosova. Rekao bih da otvoreno preti Albancima ne samo opseznom vojnom intervencijom, nego fizickim unistenjem. Na svaku inicijativu, cak i za parcijalna poboljsanja, Beograd preti silom. Srpskom rezimu treba nedvosmisleno staviti do znaja da Kosovo nije srpski atar, da ovde zivi dvomilionsko albansko stanovnistvo, preko 90 odsto, koje odbacuje srpsku vladavinu i nece vise da trpi svakodnevno srpsko ponizavanje i nasilje.

AIM: Sve diplomatske ionicijative traze dijalog i dogovor izmedju vlasti u Beogradu i predstavnika Albanaca. Medjutim, oni ne mogu da sednu za zajednickim stolom, a kamo li da se dogovore...

DEMACI:-Da. Ali to je ocigledno samo onima koji zele da vide stvorenu situaciju. Beograd trazi da razgovara sa pozicija nedredjenog. To znaci da Albanci unapred treba da se saglase da ce pristati na nesto ulepsanije oblike ropstva pod Srbijom. Albanci traze da se razgovara na ravnopravnoj osnovi uz posredovanje trece strane koja ce biti dovoljno jaka da se uverljivo zauzme za sprovodjenje eventualnog dogovora. Mi imamo veoma gorka iskustva sa srpskim rezimima. Proteklih godina i neki drugi su ponesto naucili kako se ti rezimi ponasaju prema nesrbima. Ali, niko to ne moze znati kao sto znamo mi, kosovski Albanci. Oni neznaju za dogovor, postenje i iskrenost u diplomatiji i u politici. Beograd se prema slabijima uvek ponasao nasilnicki i priznavao je samo jezik uverljivog pristiska i sile.

AIM:- Albanci toga nemaju...

DEMACI:-Ne bi se moglo reci da nemaju bas nista. Nemaju oruzja, organizovanu vojsku...Ali, ne daj Boze da dodje do situacije kada ce one biti jedini izlaz. Jer, i u najtezim okolnostima iznalazi se resenje i za takve probleme. Hocu da kazem da na Kosovu ima dva miliona Albanaca koji, kao sto sam rekao, sacinjavaju preko 90 odsto ukupnog stanovnistva. Niko ne bi trebalo da podcenjuje njihovu snagu, koja se namece sama po sebi. Takodje, niko ne moze tako lako da stavi pod noge snagu njihove volje, politicke i svake druge, kao ni spremnost velikog broja ljudi da se zrtvuju u naporima da otkinu lance ropstva.

AIM:-Vi kao da predvidjate najgore?

DEMACI:-Vidite! Ja ne predvidjam nista. Samo pokusavam da govorim o nekim realnim procesima koji su na delu, vidljivi za svakoga ko hoce da vidi sta se zapravo dogadja na Kosovu. Mislim da je suvisno govoriti o raspolozenjima Albanaca posebno mlade generacije. To je mogao da vidi svako na protestima koji su organizovali studenti. Da su samo malo drugacije organizovani, ne bi trebalo niko da sumnja da bi izasli svi Albanci koji mogu da hodaju. Pri tome ne treba smetnuti sa uma da se na Kosovu ne moze normalno protestovati. Svako ko izadje, unapred racuna da ce dobiti batine, da ce se nagutati suzavca, da ce biti uhapsen ili da ce cak biti ubijen, odnosno na neki nacin izgubiti zivot.

AIM:-Mozemo li da se malo vratimo i nastavimo razgovor o sansama za usporavanje ili cak zaustavljanje eskalacije na Kosovu?

DEMACI:-Da. Moram da objasnim ono sto sam samo spomenuo o albanskom pokretu, kada sam govorio o neophodnoj potebi za preduzimanje jedne snazne mirovne intervencije. Ja ocenjujem da je u tom cilju mnogo znacajnije da ojaca i ozivi front albanskog nenasilnog otpora. Albanci treba da se probude, politilke snage koje su dosadasnjom svojom jalovom politikom uspavale albansku masu treba da se trgnu, naravno ako je to moguce posle dugogodisnje politike obmanjivanja i samoobmanjivanja i zatim da se ujedine sve albanske politicke snage na jedninstvenoj platformi nenasilnog resenja. Ali, nenasilno resenje ili nenasilni otpor ja ne vidim iz optike dosadasnje albanske politike, dakle kao cekanje da nam neko drugi podari slobodu, da cekamo da vreme uradi samo po sebi sve u nasu korist ili kao pasivni otpor. I nenasilni otpor trazi zrtve, mogla odricanja, jaku volju, izdrzljivost i mnogo cega drugog. Ali, takodje trazi adekvatnu rekao bih perfektnu organizaciju, koncentraciju snaga volju i odlucnost.

AIM:- Da li ste se zbog toga toliko zalagali za okupljanje svih albanskih snaga, odnosno za osnivanje Demokraskog foruma Kosova koji bi imao pravo da donosi odluke obeveze za sve?

DEMACI:-A zbog cega drugog? Ne mozete imati istinski, snazan i uverljiv nenasilnio pokret sa toliko unutrasnjih politickih podela. Jos manje je moguce ako unutar ionako rascepkanog pokreta imate i tako snazne tendencije monopolizma, apsolutizma, rivalskih netrpeljivosti, licnih ili grupnih ambicija ili interesa, podmetanja, psovki i svega onoga sto je najnegativnije u politici. Na zalost, zbog neuspeha naseg pokreta da bilo sta promeni nabolje, negativne pojave koje sam pomenuo dosle su do izrazaja preko svake mere. U nasoj politickoj infrastrukturi stvorena je jedna politicka kasta, toboze demokratska, koja je u necinjenju nasla svoj grupni ili licni interes. I ova politicka kasta je delom odgovorna za ovu opasnu situaciju, jer nije ucinila ono sto je bila njena duznost.

AIM:-Hocete da kazete da su ove pojave sprecavale svaki pokusaj u jacanju nenasilnog pokreta otpora?

DEMACI:- Upravo to. Da su oni izvrsili svoj zadatak, a samo su oni imali moc da eventualno izvrse neki zaokret, ne bi smo sada imali toliko osecaja nemoci i ocajanja medju albanskim stanovnistvom. Istina, o pravom stanju stvari ne moze da se sakriva u nedogled. Albanci moraju jednom da se suoce sa gorkom realnoscu. Ne moze da bude beskonacno uverljiva politika koja uljuljkuje narod, da sve ide u pravcu uspostavljanja bozije pravde i koja daje obecanja bez pokrica.

AIM:- Kako je taj jaki nenasilno pokret otpora mogao da spreci sadasnji novo usijanja?

DEMACI:- Ja sam malopre rekao da aktivni nenasilni otpor zahteva odricanja, zrtve i tako dalje. Ali, hocu da podvucem jednu stvar. Da smo mi imali jedan dobro organizovan i delotvoran nenasilni poret otpora, pored uverljivosti prema Beogradu i prema svetu, bili bi smo uverljivi i ozbiljni i prema narodu kojeg pretentujemo da predstavljamo. Zadrzali bi smo uvek otvorenu i jasnu perspektivu slobode i napretka u slobodi. Ne bi smo imali ove podele koje demobilisu i razocaravaju. Na taj nacin, mi bi smo maksimalno zatvorili prostor za pojavu ekstremizma u albanskim redovima. Ako i ne bi smo u celini zatvorili taj prostor, svakko ne bi smo dozvolili da se ekstremizam nametne i nama i drugima, kao ozbiljan faktor politicki, vojni itd. Vama je poznato moje politicko geslo: Ni rat ni kapitulacija.

AIM:-Kada govorite o eksremizmu mislite li na Oslobodilacku vojsku Kosova?

DEMACI:- Da. Ipak, zeleo bih da se oko toga dobro razumemo. Ekstremizam je suprotan mojim sadasnjim politickim ubedjenjima. Ne smatram da je trenutno najbolji i jedini put kosovskog resenja i sticanja slobode, suprotstavljanje srpskom drzavnom nasilju albanskim oruzjem. Ali, albanski nenasilni pokret nije do sada pomerio stvari ni za milimetar. Ljudi tesko zive, a neki bogami i ne mogu vise da zive. Ja ne mogu da osudim one koji traze put slobode i drugacijim sredstvima. To je nemoguce i nemoralno uciniti u uslovima kada ljudi ne vide ni iskru perspektive za resenje nekih njihovih najneophodnijih potreba, a da ne govorimo o izgledima za neko zadovoljavajuce, nenasilno, celovito resenje. Niko ne moze uskratiti porobljenim narodima pravo da traze i isprobavaju sve puteve koji vode sticanju slobode. Sloboda je ispred i iznad svega. Pravo na slobodu je osnovno, prirodno ljudsko, a zatim i politicko pravo.

AIM:-Vi ste pocetkom decembra uputili Oslobodilackoj vojsci Kosova otvoreno pismo sa predlogom za tromesecni prekid njenih oruzanih akcija. Vas predlog je odbijen kao jednostran. Sta mislite o OVK i njenom odgovoru?

DEMACI:-O njoj znam koliko i svi drugi koji citaju novine. Cenim da je sada besmisleno govoriti da li ona postoji ili ne. Iz onoga sto znamo svi, ja sticem utisak da je ona dobro organizovana, da su njeni pripadnici ljudi bez upadljivih biografija i da, izgleda, dobro poznaju ovu vrstu delovanja. Sto se tice predloga, on je bio izraz dobre volje. Ja sam izneo svoje procene, oni su izneli svoje. Mene to licno ne pogadja. Ali, i dalje sam cvrsto ubedjen da je moj predlog mogao da bude od vrlo velike koristi za sve zainteresovane.

AIM:- Vi ste nedavno odbili predsednicku kandidaturu za albanske izbore koji na Kosovu treba da se odrze 22. marta i najavili ste tiho povlacenje i iz partijskog politickog zivota. Mislite li da se Demaci moze povuci iz politickog i javnog zivota uopste?

DEMACI:-Prvo o kandidaturi. Nisu me pitali kada su me kandidovali. To je znacajno za mene, ali u sustini kandidaturu sam odbio zbog toga sto smatram da su izbori samo deo krajnje nepostene i zakulisne borbe za vlast i za pozicije unutar albanskog pokreta. Moje povlacenje nema nikave veze sa eventualnim gubitkom na izborima. Ja sam bio i ostajem protiv dosadasnje politike pasivnog cekanja. Pokusao sam da dokazem da je ona promasaj, da je neozbiljna i da ce, u krajnjem, dovesti stvari do toga da Albanci budu saterani uza zid. Ovo sto sada vidimo je samo deo onoga sta znaci biti sateran uza zid. U tome ne zelim da ucestvujem. Meni su odvratne sve one stvari koje sam ranije pomenuo kada sam govorio o negativnostima politicke borbe unutar albanskog pokreta. Kao covek ne mogu i ne zelim da se u to uklopim. Prihvatanjem nepostene izborne trke, dao bih pokrice dosadasnjoj i takvoj politici. Zbog toga sam povukao kandidaturu.

Drugo, ne bi se moglo reci da sam se povukao iz Parlamentarne partije Kosova. Ja sam i dalje njen predsednik. Ali sam se povukao iz svakodnevnih, rutinskih, tehnickih i slicnih poslova. Procenio sam da je bolje da se bavim nekim studioznijim poslovima koji mogu biti ozbiljniji i korisniji.

Trece, ja sam ceo zivot posvetio albanskim naporima za sticanje slobode. Uprkos nekim prizeljivanjima necu pa i ne mogu da se povucem iz javnog i politickog zivota Alabnaca.

AIM Pristina Fehim REXHEPI