KNJIGU NEMA KO DA PISE

Istina o korumpiranim Srbima na Kosovu

U slucaju da neko zeli stvarno i ozbiljno da se pozabavi pitanjem korupcije na Kosovu, moze naici na "dobar materijal" ne samo za jednu, nego i vise Belih knjiga, jer lanac korumpiranih Srba i Crnogoraca, odnosno preciznije ljudi na vlasti ili blizu njih, proteze se od poljara i lugara do kljucnih ljudi u srpskim i saveznim organima. I u poslednje vreme cesto ponavljan moto da je "bolje biti obican policajac ili cinovnik na Kosovu, nego potrositi mladost u Nemackoj", dovoljno govori o ukorenjenoj svakodnevici.

Prica o masovnoj korupciji na Kosovu datira jos od pre nekoliko godina. Ona je, pored one uobicajene politicke, osnovna preokupacija kosovske pre svega privredne ili biznismenske elite, ali neretko bude stavljena i na "spisak" pravih pikanterija, koja danima popunjava slobodno vreme ovdasnjih gradjana. A gotovo je nemoguce doci do osobe koja je direktan akter ili svedok, ovakvih "transakcija" koja bi nesto progovorila javno. U pitanju je strah, jer svi tokovi vode ka uticajnim Srbima i Crnogorcima koji zive na ovim prostorima. Dakle, ne radi se o korupiranoj naciji, nego o kljucnim ljudima u organima vlasti. Medju njima ima i onih koji su spona izmedju Pristine i Beograda, u stvari veza za uticajne ljude na organima vlasti na nivou Srbije i federacije.

A evo kako korupcija, ili kako to voli narod da kaze

• mito, moze da funkcionise. Seljak iz okoline Urosevca, koji nije zeleo da mu ime bude obelodanjeno, kaze da su jednoga dana na njegova vrata zakucala dvojica uniformisanih policajaca. Pitali su ga za njegovo ime i na licu mesta su popunili poziv da se sutradan javi u stanicu milicije. Razlog nisu rekli. Raspitao se seljak o cemu se radi i saznao da od njega traze oruzje. Nasao je coveka preko kojeg je "sredio stvar". Zauzvrat morao je da posalje jedno pakovanje "Rubinovog" vinjaka, deset kilograma mlevenog mesa i 200 nemackih maraka, jer "covek ima neku slavu i potreban mu je taj material". Ili mogu se navesti razne prica o konfiskovanim pasosima iz raznih razloga, uglavnom zbog falsifikovanja ili zbog "ilegalnog" prelaska u Albaniju. Da bi se dobio nov pasos, bez ikakvih posledica i maltretiranja po sudovima, potrebno je pronaci "coveka za vezu", platiti 300-1000 nemackih maraka i stvar je sredjena. U lokalnoj stampi na albanskom jeziku bilo je i napisa o tome da se "komplikovane" situacije sa milicije mogu prevazici samo devizama. Izgleda da su za sve usluge ustanovljene cene. Ako je u pitanju zahtev da se preda automatsko oruzja, za tri hiljade maraka doticno ime se brisa sa spiska i biva postedjen brutalne fizicke torture. Ako je u pitanju puska ili neko drugo oruzje manjeg kalibra, onda je i "cena" niza. Ali ponekada taj lanac bude "prekinut". Po pisanju ovdasnje stampe na albanskom jeziku, nedavno je demobilisan jedan broj policajaca, koji su ucestvovali u ovim poslovima.

Korupcija i na drugim nivoima postala je najnormalnija stvar. Tesko je dobiti jedan obican dokumenat kod opstinskog cinovnika ili onog u mesnoj zajednici ako nemas da prilozis mozda poslednju crkavicu za dorucak ili u najsrecnijim okolnostima kafu. I u drzavnim zdravstvenim institucijama tretman se obezbedjuje markama. Vise maraka - bolja nega i brz oporavak. I ovdasnja stampa je zabelezila da je jedan hirurg na Klinici u Pristini javno rekao da "sa ovom platom ne moze da ide u penziji i da mu je zato potrebna dodatna zarada". Nije tesko zakljuciti da se radi o nemackim markama, koje se daju u vidu nagrade za "uspesan i brz oporavak". Pamte se i reci jednog mladog specialiste - Srbina, koji je svom pacijentu rekao: "Budi srecan sto ja uzimam puno manje nego albanski lekari u privatnim ordinacijama". Ima i tu istine, ali izgleda da ipak pacijentu dodje na isto. Lecenje u privatnim ordinacijama je zaista skupo, ali u drzavnim zdravstvenim institucijama, iako se simbolicno participira, obavezan "harac" je i neka suma deviza, ciji iznos odredjuje sam lekar.

Navedeni slucajevi su samo jedna bleda slika kosovske stvarnosti. Radi se o ljudima koji ucestvuju u sitnim korupcijama. Veca suma novca, i to uglavnom nemackih maraka, je u opticaju na vrhu piramide vlasti, koja se proteze od raznih nacelnika okruga, pa sve do organa u Beograda, bilo republickih ili saveznih. Ne tako davno i neki pripadnici sluzbe drzavne bezbednosti u Pristini liseni su slobode jer su "prekoracili svoja ovlascenja", u stvari primali mito, ili se bavili reketiranjem. Na Kosovu vlada misljenje da ovakvim povremenim kaznjavanjima vlast jedino zeli da zataska ovu cinjenicu i da se stekne utisak da je drzava ozbiljno krenula u borbu protiv kriminala.

Medjutim, ljudi i mogu da se promene, ali ne i njihove navike. Njihovi maniri u raznim drzavnim institucijama ostaju isti. Prica se da su najbogatiji Srbi, oni koju su na visokim funkcijama u drzavnim organima. Kao ilustracija, navode se jake firme, ciji vlasnici nose ista prezimena kao i uticajne licnosti u javnom i politickom zivotu na ovim prostorima. Ili kazu da se smene ili cistke na vrhu desavaju uglavnom zato sto neki nisu znali kada treba prestati sa "oduzimanjem" novca, kao kompenzacije za usluge. Nije mali broj slucejeva da se kao posrednici nude upravo Albanci, koji imaju svoje ljude, preko kojih "zavrsavaju sve poslove oko obezbedjenja kontigenata za uvoz, koji znaju i obezbedjuju kanale za prevoz krijumcarene robe, koji imaju mogucnost da bez pasosa ili laznim dokumentima obezbedjuju legalan prelazak preko granice"... Njihov najlaksi deo poslova je obezbedjivanje bilo kakvih falsifikovanih dokumenata, kao sto su razne potvrde od Suda i organa gonjenja. Nije slucajnost sto jedna potvrda sa pecatom drzavnog institucije na pristinskom crnom trzistu kosta izmedju 30 i 50 nemackih maraka.

Po pristinskim kuloarima se vec kao vic prica da se Srbi iz Srbije vise raduju kada budu raporedjeni za rad na Kosovu, nego na bilo koje radno mesto unutar republike ili rada u inostranstvu. Oni smatraju da se ovde preko noci dolazi do novca i da su Albanci spremni da plate za sve. I tu ima istine. Albanci su jednostavno navikli da svoje probleme, pa bili oni i najmanji resavaju nemackim markama i retko kada koriste pravne mehanizme kako bi se izborili za svoja prava. Vlada logika, i to ne bez razloga, da srpski drzavni organi rade protiv njih i da bilo kakva zalba ili zahtev za zastitu licnih prava nemaju nikakvog efekta. U raznim institucijama, koje okupljaju Albance prepricavaju se i konkretni slucajevi. Oni su svesni da su i sami doprineli u velikoj meri da na Kosovu procveta korupcija, da previse placaju da bi zavrsili i najsitniji posao i da su time uticali na rast broja mocnih i bogatih Srba i Crnogoraca. I kako o svemu ovome predstavnici medija nailaze na viskok i snazan zid cutanja, malo je onih koji veruju da se pise neka knjiga, bilo kakve boju, pa bila i Bela, koja bi obelodanila imena svih onih Srba i Crnogoraca, ili ljudi na vrhu vlasti, koji su glavni korupcionasi.

Ne zato sto su to nepoznate osobe, znaju se njihova imena. Zna se i kolicina nemackih maraka koju su primali od Albanaca. Stice se cak utisak da se o njima vodi pedantna evidencija. "Kada dodje vreme da se pise "Bela knjiga", onda nece biti tesko, jer su svi podaci su deponovani"- kaze jedan uticajni Albanac. I on je zeleo da ostane anoniman jer, "za to treba sacekati jos malo".

A s druge strane, kao da bi neke glasine o nekoj Beloj knjizi odgovarale i beogradskom politickom vrhu. One mogu biti upozorenje za odlazak sa javne scene onih kosovskih Srba i Crnogoraca koji su imali veliki uticaj u svim zbivanjima na Kosovu u proteklih deset godina. Ali ni to nece biti bas najjednostavnije. Ekonomski ojacali i povezani u istom lancu tesko je pronaci slabu kariku. Naprotiv, svakodnevno se pokazuje da je kosovskim Srbima (onima na vlasti) najmanje stalo da rese stanje na Kosovu, da daju svoj doprinos za stvaranje uslova za dijalog sa njihovim sugradjanima Albancima. Njima je u interesu da ova klima traje sto duze kako bi jos ubirali plodove "antibirokratskih protestnih skupova".

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI