BUGARSKA SE OPROSTILA OD ISTORIJSKE RELIKVIJE

AIM Sofija, 25.01.1998

Bugarska je zvanicno vratila u Aton jednu od svojih najdragocenijih relikvija - rukopis "Istorije slovenobolgarske". Knjiga je zauzela svoje mesto u biblioteci Zografskog manastira odakle je nestala pre oko jedne decenije. U to vreme je prva istorija bugarske nacije dozivela cudne i dramaticne metamorfoze.

Negde 80-tih godina "Istorija slovenobolgarska" nestala je iz biblioteke bugarskog Zografskog manastira na grckom poluostrovu Atonu. Na mesto rukopisa stavljen je falsifikat, ali su monasi otkrili prevaru godinama kasnije. Tragedija u krugovima istoricara je bila velika posto je ova knjiga smatrana prvim manifestom tek formirane bugarske nacije pocetkom XVIII veka. Njen autor Paisije Hilandarski zavrsio je istoriju 1762 g. kada je Bugarska jos uvek bila pod turskim ropstvom. Napominjuci proslost srednjovekovne Bugarske, Paisije poziva narod na sebeutvrdjivanje kao zasebna etnicka zajednica u Osmanskoj imperiji, sa svojim jezikom, prosloscu i zadacima, drugacijim od onih susednih balkanskih naroda. Autor poziva na samostalnost, odvajanje od religiozne zavisnosti Carigradske patrijarsije i duhovnu nezavisnost. "Istorija slovenobolgarska" daje smernice afirmisanja Bugarske kao posebne drzave.

Monasi Zografskog manastira su godinama kasnije utvrdili nestanak rukopisa. Nepoznatim kanalima procurila je informacija da je "Istorija slovenobolgarska" ukradena, pa je tek tada pokrenuta istraga koja je dokazala odsustvo tog dela. Rukopis je izasao na beli svet isto toliko misteriozno koliko je i nestao iz Atona. 1996 g. direktor Nacionalnog istorijskog muzeja (NIM) Bozidar Dimitrov objavio je da je nepoznati darilac predao "Istoriju" muzeju. Rukopis je izlozen u muzejskoj zbirci pa su tako prvi put obicni Bugari mogli da u zivo vide tu relikviju koja nikada do tada nije napustala Zografski manastir.

Ko je misteriozni darilac "Istorije slovenobolgaske" i sta se sa njom dogadjalo u poslednjih deset godina? To je bila velika zagonetka cak i za strucnjake. Oni su nedvosmisleno dokazali da je eksponat izlozen u NIM stvarno original Istorije Paisija Hilandarskog. Pokazalo se da je u tu aferu umesana bugarska obavestajna sluzba. Njen bivsi sef Brigo Asparuhov obelodanio je dramu lroz koju je prosao taj rukopis. Do sada je niko nije opovrgao, niti pruzio verodostojnu verziju.

Bugarske obavestajne sluzbe odnele su "Istoriju slovenobolgarsku" iz Zografskog manastira da bi je spasili kradje, glasi verzija generala Asparuhova. U 80-tim godinama Nacionalna obavestajna sluzba dobila je informaciju da neka zainteresovana lica pripremaju kradju ikona, vrednih predmeta i rukopisa iz manastira, medju kojima i "Istoriju". Cilj je bio da se kasnije prodaju kolekcionarima u Evropu. Jedan bugarski emigrant i grcki gradjanin nameravali su da preprodaju Paisijevi original za 500.000 njemackih marara. Bugarski MIP upozorio je svoje grcke kolege na pripremanu kradju, navodeci konkretna imena, ali iz Atine nisu preduzeli nikakve mere. Medjutim doticna lica nastavila su pripreme sto je vec primoralo obavestajne sluzbe da preduzmu "specijalne akcije" i vrate original u Bugarsku. Ovako je taj dragoceni rukopis spasen daljih posezanja i nestanka u nepoznatom pravcu.

"Ne mislim da je to kradja, vec uspesan pokusaj da se "Istorija slovenobolgarska" sacuva za generacije. Ako se vratimo u ono vreme, ovakvom bi se operacijom ponosila svaka obavestajna sluzba", izjavio je Asparuhov. On je otkrio Paisijevu Istoriju u sefu sefa obavestajne sluzbe kada je preuzeo tu funkciju 1991 g. Prema njemu knjiga je cuvana tamo nekoliko godina. On je obavestio o tome Vojno tuzilastvo, posle cega je sastavljena komisija eksperata da bi se dokazala autenticnost dela. Strucnjaci su bili jednodusni da je u pitanju original "Istorije slovenobolgarske". Knjiga je ponovo ostavljena na cuvanje u obavestajnoj sluzbi. "Reseno je da je drzimo kod nas dok ne bude odluceno kome da bude predata", seca se general.

Narednih nekoliko godina nijedan od visokih drzavnika nije dao naredjenje sta da se radi sa rukopisom.

"Ocigledno da je delikatnost problema ustrucavala ne samo mene, vec i druge odgovorne faktore, pa se tako odluka otegla u vremenu. Zato sam resio da predam rukopis muzeju, duboko svestan da je to jedini ispravni nacin", tvrdi bivsi obavestajac broj 1.

Tako je Asparuhov sam odlucio da preda rukopis NIM i poslao svog coveka koji je odneo Istoriju, zavijenu u novine, direktoru muzeja Bidaru Dimitrovu. Otada datira i legenda o anonimnom dariocu. "Nismo dopustili da "Istorija" bude ponizavana. Preduzete su sve mere da ona dodje do adresata netaknuta i dostojanstveno. Ujedno nismo zeleli da dovedemo u nezgodnu situaciju druge institucije i ljude kao sto su, recimo, predsednik zemlje, premijer i direktor muzeja", kaze Asparuhov.

Oprecna mislenja izazvala je i odluka bugarskog predsednika Petra Stojanova da rukopis "Istorije slovenobolgarske" bude vracena u Zografski manastir. Brojni strucnjaci i organizacije istupili su protiv njenog vracanja monasima zbog odsustva pouzdanih uslova za cuvanje dragocenih relikvija ili prosto vodjeni zeljom da ova knjiga ostane na bugarskom tlu. Neki delovi Zografskog manastira nejednom su goreli u pozaru. Malo je falilo da se zauvek oprostimo i od ostalih istorisjkih vrednosti, medju kojima 20.000 tomova knjiga i 280 rukopisa. S druge strane pristalice vracanja Paisijeve istorije se nadaju da ce arhivi manastira ponovno biti otvoreni za bugarske naucnike, posto je biblioteka bila zatvorena posle nestanka rukopisa.

"Moramo prestati sa tim elementarnim spekulacijama da vracamo "Istoriju" Grcima. Oni ne daju prebijenu paru za taj rukopis jer za njih on nije nikakva dragocenost. Vracamo rukopis bugarskim monasima koji su tokom 11 vekova cuvali bugarske istorijske spomenike. Ne bih zeleo da upravo ja budem taj predsednik cije ce nerazumno i populisticko resenje uciniti da taj manastir prestane da bude bugarska duhovna teritorija", izjavio je predsednik Stojanov na dan kada je Paisijev rukopis ponovno krenuo ka Atonu.

Ceremonija njegovog ispracanja bila je vise nego svecena zbog izuzetnog interesa prema "Istoriji". Za 15 meseci tokom kojih je ona bila izlozena u muzeju, 700.000 Bugara zaustavilo se pred blindiranom vitrinom u kojoj se nalazi rukopis. Samo u poslednja dva dana njenog ostajanja u Sofiji preko 40.000 ljudi cekalo je u dugom redu od preko 100 metara ispred muzeja da bi pogledali tu knjigu poslednju put. Poslednje noci je uz pojacane mere bezbednosti kompletan rukopis skaniran, da bi kasnije bio odstampan fototipski.

Pa ipak, mnogi Bugari gaje nadu da ce jenoga dana opet moci da u zivo pogledaju tu relikviju. "Najbolji i najlaksi nacin da se "Istorija" ponovo vrati u Bugarsku jeste da je iguman manastira vrati Nacionalnom istorijskom muzeju. To bi bio visokopatriotski akt", kategorican je Brigo Asparuhov.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV