DA LI CE SE PONOVO VRATITI "SMRT IZ DRZAVNIH RAZLOGA"

AIM JUNIOR Tirana

"Tog dana optuzeni je ugovorio sastanak sa zenom kod autobuske stanice. Imao je noz i zajedno sa zenom, njegovom buducom zrtvom otisao je na njivu. Posto je pao mrak, iznenada je ubo zrtvu nozem u blizini srca. Kada je uvideo da je ona nacinila nekoliko koraka i pala na zemlju, on joj se priblizio i u divljem besu zadao jos 13 smrtonosnih udaraca nozem po telu i glavi. Osudjenik i clanovi njegove porodice traze pomilovanje".

Manje - vise ovako se zavrsavaju sve relacije o smrtnim kaznama, koje na kraju zavrsavaju na stolu predsednika Republike Albanije. Predsednik koji je po Ustavima i zakonskim kodovima uvek imao u nadleznosti odluke o izvrsenju smrtne kazne, prema poslednjim ustavnim odredbama treba da odlucuje da li ce osudjeni na smrt biti pomilovan ili ne. Na desetine je sudskih dosijea, koji posto su prosli sve istance u sudskom sistemu, na kraju dolaze na sto predsednika i njegovih pravnih savetnika. Predsednik drzave i Visokog veca pravde u Republici Albaniji ima poslednju rec i mogucnost pomilovanja ljudi, koji zivotom placaju za ucinjene zlocine. Uglavnom se radi o ubistvima, u vecini slucajeva vise od jedne zrtve ili pak izvrsenih prema makabristickim ritualima pomucene podsvesti izrsilaca.

I dok vide prijatelje i susede ili jednostavno nepoznate ljude koji padaju kao zrtve oruzane samopresude, danas Albanci svake veceri slusaju uspaljenu debati izmedju politicara i novinara oko mogucnoti vracanja primene smrtne kazne. Predlog kojim se zahteva da se ponovo vrati izgubljeni autoritet institucija povecavajuci broj mrtvih. Ovoga puta, rukom drzave. Albanija je tradicionalno uvek imala smrtnu kaznu. Jos od davnasnjih vremena kada je u albanskim krajevima vladao Kanon Leke Dukadjinija (15-16 vek), u ovom kodu ciji su koreni mnogo stariji i od toga ubistvo je bilo odredjeno u mnogim njegovim clanovima, kao cin osvete, kao ostvarivanje pravde ili jednostavno kao izravnjavanje racuna. Isto toliko stara je institucija oprastanja u albanskom obicajniom pravu, gde se smrt jednog clana plemena u odredjenim slucajevima mogla nadoknaditi materijalnom vrednoscu. Uvek pateci zbog nedostatka istorijske koinciencije drzave sa nacijom, Albanci su cesto bili primorani da upotrebljavaju sudjenje na svoju ruku - u nedostatku istinskih i nepristrasnih institucija pravde. Cak do te mere da kada su poceli osecati pocetkom 30-tih godina autoritarni teret drzave, smrtna kazna, koja cesto nije bila izricana od strane sudova - bila je sastavni deo primitivnog nacina vladanja. I posle usvajanja prvog istinskog Ustava 1946. godine, i kao posledica uspostavljanja jednog totalitarnog komunistickog rezima, uspostavljanje smrtne kazne se smatralo kao neophodnost posebno u prvim godinama konsolidacije Enver Hodzinog "kraljevstva" i eliminisanje njegovih licnih neprijatelja. U modernoj istoriji zemlje, smrt je uvek koriscena samo u ovom cilju. Nikada se nije predlagalo da se ta kazna ukine. Institucija pomilovanja je ostavljena nekim skleroticnim osobama koje su vodile formalno predsednistvo zemlje, u vreme kada su do kraja '80-tih godina nad politickim neprijateljima rezima izvrsavane egzekucije, bez broja, bez evidentiranja i bez sudjenja.

S druge strane, interpretacija krivicnih dela koja su se kaznjavala smrtnom kaznom, menjala se u zavisnosti od epoha, diskusije, zadrzavanja ili ukidanja smrtne kazne je svakako karakteristika kasnijeg perioda. One su vezane upravo za godine pluralizma, kada je osnivanje Demokratske partije donelo na "trziste" i novu ideju ukidanja smrtne kazne. Najodlucniji partizani ove linije bili su upravo ljudi koji su do juce upravljali drzavom i koji se danas nalaze na celu albanske opozicije. Jos u njenom prvom programu Demokratska partija je bila protiv smrtne kazne, dok se Berisa i kasnije kao predsednik izjasnjavao u istom tonu. Medjutim, na osnovu ustavnih zakona na snazi, on je neretko bio primoran da potpisuje smrt inkriminisanim gradjanima za ubistva, zbog drzavnih razloga...

18-ta zrtva drzave - dzelata, i poslednji osudjenik na smrt nad kojim je izvrsena egzekucija posle predsednikovog potpisa, datira jos od marta 1995. godine. Sporazumom koji je tri meseca kasnije, u junu, izmedju predstavnika saveta Evrope i predstavnika albanske drzave Pjetar Arbnorija, vezace ruke predsedniku Berisi koji je istoga dana bio primoran da obustavi svaku smrtnu kaznu izrecenu od strane albanskih sudova.

Jos od onog marta 1995. kada je izrsena egzekucija i poslednjeg osudjenika na smrt, prosle su godine ispunjene brojnim dogadjajima koje su promenile tok stvari. Ljudi su izgubili poverenje u drzavu, koja je sa svoje strane bankrotirala suocena sa zlocinima u porastu i pravnim sistemom sumnjivih vrednosti. Utoliko vise sto je danasnja vlada dosla na vlast pracena pucnjavom iz oruzja i koja ima razlog vise da povrati autoritet institucija silom. I zato zahteva vracanje egzekucije smrtne kazne, pa bilo to i gazeci preko preuzetih obaveza prema Savetu Evrope, koji kako se cini i ne pomislja da popusti ni u slucaju Albanije. Ocekuje se da ce predsednik Mejdani dati svoj sud, posle ocekivane odluke Kasacionog suda

• o prvom kaznjavanju smrcu posle trogodisnjeg sporazuma sa Savetom Evrope. Ako on bude odlucio da ne pomiluje prvog ubicu, on ce potpisati Odluku o prvoj egzekuciji smrcu u ime drzave posle vise od tri godine. Ucinivsi tako zivot individue opet drzavnim vlasnistvom i opet vracajuci na tragican nacin smrtnu kaznu u Albaniji...

AIM Tirana Sokol BALLA