DALI SE ALBANSKI PREMIER UPLEO U MAKEDONSKI SCENARIJ "HLEB I CIRKUSKE IGRE"?

AIM Skopje, 22.01.1998

Nekoliko dana nakon zavrsetka produzene prve (uposte) posete albanskog premijera Makedoniji i potpisivanja osam medjudrzavnih sporazuma, uz najavu novih (o slobodnoj trgovini i o prijateljstvu i saradnji), koji bi trebalo da se potpisu prilikom poste predsednika ili premijera Makedonije Tirani, ovdasnji mediji jos uvek "trube" na istoj "zici" - o tome da je susret Fatosa Nanoa i Branka Crvenkovskog "nova balkanaska realnost "rezultat "atipicnog skretanja Balkana sa istorije ka buducnosti" i "stvaranja nove balkanske realnosti" (izjave premiera Makedonije i Albanije nakon potpisivanja sporazuma). Ova "iskljucivo pozitivna atmosfera" dovoljna je za konstatacije poput "prevazilazenje perioda nestabilnosti", "nova stranica u istoriji odnosa izmedju dveju zemalja" i "demokratizacija Balkana zapocinje s juga" (drzavni dnevnik "Nova Makedonija" iz pera svog specijalnog izvestaca iz Tirane).

Gradjani Skopja i putnici na relaciji Skopje - Tetovo zasad kao da vise pamte duge zastoje u saobracaju, policiske automobile i motorcikle, sirene koje ih prate - kao prethodnicu kretanja tridesetak sluzbenih automobila po glavnom gradu Makedonije, ali i na relaciji Skopje-Tetovo, kojeg je albanska delegacija, uz pratnju domacina, u dva dana dva puta posetila (i odatle se vratila) tokom drzavne posete. Jednostavno, skopske ulice odavna su zakrcene u svako doba dana, a put izmedju Skopja i Tetova, koliko god bio jedan od najsuvremenijih u drzavi, jeste jedan od najopterecenijih. U oba slucaja neobavesteni vozaci su morali neplanirano dugo cekati u svojim automobilima. U ovim guzvama su i novinari koji su pratili celu posetu bili zrtve - od dolaska albanskog premijera na skopski aerodrom (zbog blokade saobracaja nisu mogli stici zajedno sa delegacijom na mesto daljih dogadjanja i u svoje redakcije), a neki su i privedeni (!?) u pokusaju da se pridruze koloni tokom drugog dana posete!

Naravno, bilo bi krajnje naivno reci da poseta Fatosa Nanoa Skopju, uz potpisivanje onih sest sporazuma u pripremnom susretu ministara spoljnih poslova Paskala Milja i Bjagoja Handjiskog na Ohridskom Jezeru, nisu napredak u odnosu na gotovo trigodisnje zamrzavanje svih odnosa, koje se samo delimicno moze tumaciti dramaticnim odlaskom demokrata sa vlasti i nerealizovanje posete premijera Eduarda Maksija (svi dosad potpisani sporazumi izmedju Makedonije i Albanije su u to vreme usaglaseni u cilju te najavljene i neostvarene posete) Makedoniji pre nego sto ga je Berisa zrtvovao stvaranjem vlade nacionalnog jedinstva da bi nakon toga i on sam uzdrman rusenjem piramida pao.

Albanska strana ovu posetu s pravom moze pripisati pozitivi svojom namerom da na Balkanu gradi odnose izmedju tradicionalno zavadjenih drzava na novom osnovu - gradjanskom konceptu i zelji za integraciju u svetske bezbedonosne sisteme i Evropsku Uniju. Uostalom to je i zelja aktuelne makedonkse vlade, koja je ovom glamurozno medijski propracenom posetom uspelo da za dan dva "pokrije" nezavidno nivo medjunacionalnih odnosa i ostale svoje dnevne probleme. Rekli bi korisno za obije strane, da nije onog ali...

Naime, makedonska strana je i nakon dolaska Sali Berise na vlast, uz svesrdnu pomoc SAD i Zapada (na izborima 1992), imala odlicne odnose s novom "demokratskom" albanskom vlascu. Jos se pamte prvi susreti pretsednika drzava uz sve do kraja pozitivne proekcije medjudrzavnih odnosa i pogotovo poboljsanja statusa manjina u obije drzave. Predsednickom prijateljstvu gotovo da nije bilo kraja. Kako se zavrsilo je "deza vi" za balkanske prostore - odnosi su bili do kraja zahladjeni, pocelo se optuzivanjem za mesanje u unutrasnje stvari - i u dva najdrasticnija slucaja rascepa dotad jedinstvene albanske Partije za demokratski prosperitet i stvaranja afere albanskih paravojski u kojoj su po makedonskim izvorima bili upleteni i albanski oficeri (bivsi ministar unutrasnjih poslova je novinarima "Kohe" to nezvanicno objasnio: "Zatekli smo Berisu spustenih gaca..."). Iako i tada i sada, americko prisustvo i uticaj u obeju zemalja jeste dominantan. Ono sto dovodi sumlju sada tako intenzivno demonstriranu ljubav dveju zemalja nakon duzeg perioda uzajamne, recimo najblaze, netrpeljivosti jeste strah od toga da se opet ne ponovi ista stvar. Naravno, partneri s jedne strane (albanske) su novi, ali zabrinjava sto su ovi druge (makedonske) isti. Oni stari albanski su lagali, a ovi njihovi ovdasnji makedonski gotovo i da ne znaju sta je istina. Na prvi mah novi albanski drzavni sugovornici mogu izaci naivni jer su poverovali u iskrenost starih makedonskih vlasti koji i onako imaju veoma kratko pamcenje pa gotovo sve sto su i dan ranije govorili zaborave. Da ne govorimo o tome da su u medjuvremenu postali majstori, dosad, fantasticno efikasne formule - nema dana da nekom novom "maglom" ne pokriju "rep" afere za koju se mislilo da ce ih "pokopati". A takvih "repova" ima gotovo svaki dan. Rekli bi fantasticni djaci duha Slobodana Milosevica - nista ih ne moze iznenaditi, i nikad nisu toliko neinvetivni da novim dogadjajem ne skrenu paznju sa starog. Kojeg javnost - uz zdusnu pomoc medija lako zaboravlja. Uostalom proizvodnja afera, u kojima je poneko iz bivse ili sadasnje garniture, ali uvek za znakom vladajuce partije - Socijaldemokratskog saveza, dobila je dimenzije recikliranja. Da ne pominjemo da mnoge (drzavne) afere su na "stend baj" - kao da je pitanje ocene aktuelne vlasti kada ce ih pustiti u opticaj da bi opet "vukla za nos" javnost.

U svemu tome diplomatska aktivnost imala je svoje zapazeno mesto. Na pocetku je pretsednik Gligorov, u doba pre atentata i kada niko nije bas pokazivao spremonst da Republiku Makedoniju pod bilo kojim imenom prizna, promovirao praksu da koji god zapadni diplomatski sluzbenik , bilo kojeg - cak i najnizeg ranga dodje u posetu Makedoniji, da primi i da to bude pretstavljeno kao ogroman diplomatski uspeh. Nakon priznavanja nove drzave, kakvim takvim imenom, ali i ustavnim, medjudrzavna aktivnost Republike Makedonije je postala "alibi" za unutarnje probleme. Oni su pokrivani "dolascima i setnjama" koji trebaju dokazati da vlast uziva medjunarodnu poddrcku, a da, bezobrazluka li, domaci ne postuju to! Kad ovo pisemo pretsednik Gligorova ide u posetu Sloveniji. Malo neuobicajeno za praksu predsednikovih savetnika za odnosu s javnoscu to je obelodanjeno vece uoci posete, a ovdasnji mediji nisu dobili ni tekst intervjua kojeg je dao za ljubljansko "Delo" dva dana ranije, a koji je usput ponudjen ovom slovenackom dnevniku od strane makedonskog ambasadora u Ljubljani. Italijanski premier Augustino Prodi istog dana je dosao u Skopje da bi izmedju ostalog potpisao dva sporazuma sa kolegom Crvenkovskim, a u njegovoj pratnji po izjavi italijanskog ambasadora u Skopju, datoj makedonskoj televiziji na makedonskom jeziku, dolazi veca grupa italijanskih biznismena. Potpretsednica vlade je dan pre toga u Brislu je potpisala ugovor o uplati druge transe kredita za poboljsanje platnog bilansa i povecanje deviznih rezervi u iznosu od 15 miliona ekija. Krajem meseca predsednik Gligorov ide u posetu Rusiji i Jelcinu, dok premijer Crvenkovski odlazi u posetu Francuskoj. Puno materijala za "hleb i cirkuske igre". I odvracanje paznje.

 Lako se moze dogoditi da Fatos Nano, i njegov tim koji ga

okruzuje, od savetnika do ministra, mogu ispasti naivni u odnosu na svoje domacine. Nije u pitanju neiskustvo, nemanje politicarskog odbranbenog refleksa - rec je da ovdasnje vladajuce strukture do reci drze koliko do lanjskog snega. Fakt je da su svi potpisani sporazumi - i oni u Pogradecu na Ohridskom Jezeru i ovi sada u Skopju bili spremni na potpis jos u doba Berise - koji sada moze tvrditi da nisu potpisani jer makedonska strana nije bila fleksibilna u odnosu na zahteve makedonskih Albanaca i njihovih partija. U dvodnevnim razgovorima, po izjavi Fatosa Nanoa, razgovarano je o svim pitanjima koje se ticu odnosa dveju zemalja, pa i o onim sto makedonske medjunacionalne odnose znatno determinira (visoko obrazovanje na albanskom i upotreba albanskog jezika) i za to su od strane domacina dobijena neka obecanja.

Imajuci na umu vise puta demonstriranu praksu makedonske pozicije poslovicnog razvlacenja i neispunjavanja dogovorenog o mnogim stvarima, ali i u odnosu na sva dodatno pokrenuta pitanja o statusu Albanaca u Makedonoji, i pored izuzetne korektonosti najnovog albanskog tima, na kraju moze dovesti do ponovnog zahladjenja odnosa dveju zemalja. Verovao je Berisa Gligorovu, sto ne bi Nano Crvenkovskom - svi su se tako lepo razumeli tokom prvih uzajamnih susreta.

I jos jedna dimenzija. Po crno-beloj semi, na zalost veoma bliskoj istini, Berica je verovao jednoj albanskoj partiji u Makedoniji i trudio se da joj pomogne kako god ume, sada Nano "zauzima" stranu drugoj koja ucestvuje u aktuelnoj vlasti, a koja ima balast "necinjenja" u gotovo celom pluralistickom periodu kojeg placa sve manjim rejtingom u izbirackom telu i sve manjem broju svojih pretstavnika u vlasti. I jedan i drugi "patron" cine nesto sto je u najmanju ruku nedopustivo - mesanje u unutrasnje stvari - ako je Berisa forsirao "radikale", Nano podrzava vlast i "umerenih" Albanaca s kojima nisu svi Albanci zadovoljni. Sto realno podvaja ovdasnju albansku populaciju po politickoj orientaciji - sto bi bilo idealno da je rezultat socijalne etabliranosti tih partija ili prihfacanja njihovih politickih programa od strane pojedinih delova populacije. Kad to ne bi bilo korisceno za proglasavanje ovih ili onih za jedine prave reprezente Albanaca i, ne daj boze, posluzilo marginaliziranju politicke volje jedne populacije.

Naravno, homogenizacija na etnickoj osnovi je zlo od kojeg treba bezati, ali valjda je politicki intres svih albanskih partija da se realizuje ono oko cega izmedju njih nema spora. Moguca (zlo)upotreba posete Nanoa Makedoniji ipak ne bazira se (samo) na medjunacionalnim problemima u Makedoniji. Rec je o dosad fantasticno efikasnoj formuli skretanja paznje, vucenja za nos, javnosti u Makedoniji od strane njene pozicije, cesto baziranoj na "slobodnoj intrepretaciji" fakata i resavanja po onoj vodoinstalaterskoj maksimi "drzi vodu - dok majstori odu". Bilo bi tragicno za balkanske prilike kada bi iskrene namere albanskih gostiju makedonska pozicija podredila tome.

AIM Skopje

ISO RUSI