U KLOPCI NACIONALIZMA I KSENOFOBIJE

Istrazivanja: Gradjani Srbije i resavanje etnickih sukoba

Tvrdi nacionalizam ima uporiste u trecini populacije a sva istrazivanja radjena proteklih godina pokazuju da je Srbija zemlja 35 odsto antidemokratski opredeljenih gradjana, oko 25 odsto je prodemokratski raspolozeno dok "zbunjeni " cine 40 odsto populacije. To su oni na cije nedefinisae i konfuszne vrednosti i potpunu zbrku u glavi presudno uticu mediji i rezimska propaganda.

AIM, BEOGRAD, 22. 1. 1998.

Na radikalizovanoj politickoj i drustvenoj sceni Srbije gradjani se ponasaju i razmisljaju bas kao i vlast kojoj su ukazali poverenje i na poslednim izborima. Tvrdi nacionalizam ima uporiste u trecini populacije a sva istrazivanja radjena proteklih godina pokazuju da je Srbija zemlja 35 odsto antidemokratski opredeljenih gradjana, oko 25 odsto je prodemokratski raspolozeno dok "zbunjeni " cine 40 odsto populacije. To su oni na cije nedefinisae i konfuszne vrednosti i potpunu zbrku u glavi presudno uticu mediji i rezimska propaganda.

I poslednje istrazivanje javnog mnjenja o spremnosti gradjana Srbije da resavaju etnicke sukobe (rukovodioci projekta profesor dr Miklos Biro i dr Dragan Popadic) zvuci kao ozbiljno upozorenje o rasprostranjenosti nacionalistickih i ksenofobicnih stavova medju gradjanima Srbije. Istrazivanje Helsinskog odbora za ljudskaprava u Srbiji je radjeno u Beogradu, Vojvodini i Juznoj Srbiji na uzorku od 4oo ljudi starijih od 18 godina.

Na pitanje da li treba teziti etnickoj cistoti svake nacije potvrdno je odgovorilo vise od 34 odsto ispitanika, dok se sa takvom idejom ne slaze njih 57 odsto. Godinama zatvoreni i izolovani u sopstveni tor uz medijsko filovanje o "Srbima koje svi mrze zbog cega opasnost dolazi od svakog ko nije Srbin", zitelji Srbije, uprkos i od rezima napustenoj ideji o "etnickoj cistoti" i dalje u velikom procentu smatraju da "prema drugim nacijama treba biti uvek oprezan". Ovu ksenofobicnu ideju u pomenutom istrazivanju cak podrzava 64,1 odsto ispitanika. Oni sto kategoricki odbijaju ovakav stav su u manjini(31,8 odsto). Pred ovim pitanjem cak su i "zbunjeni" imali stav, pridruzujuci se nacionalisticki opredeljenim ispitanicima koji zagovaraju ideju o etnicki cistoj Srbiji.

Podela na demokrate i antidemokrate u srpskoj verziji podrazumeva i obrazovanst stanovnistva kojim se Srbija bas ne moze podiciti: cak 69 odsto stanovnika ove Republike ima najvise osam razreda skole. U pomenutom istrazivanju oni su najagilniji u ideji o etnicki cistoj naciji (23 odsto) i u stavu o opreznosti prema drugim nacijama (42 odsto).Izrazito su skloni vodji (autoritarnost), drzavnoj televiziji i ne razmisljanju sopstvenom glavom.

I dok se zvanicna vlast bar javno upire svim silama i medijima da dokaze kako je za mir i pomirenje medju narodima bivse Jugoslavije, anketirani gradjani su najblaze receno suzdrzani. Na pitanje mogu li se pomiriti Srbi, Hrvati i Muslimani i na koji nacin to uraditi 15,3 odsto gradjana odbija cak i ideju o bilo kakvom pomirenju.

U ravnjanju racuna iz predhodnog rata i registrovanju krivaca za krvoprolice na prostorima bivse Jugoslavije, jasno se pokazuje da gradjani Srbije jednostavno ne ispoljavaju spremnost da preispitaju sopstvenu krivicu za rat a kamoli da kazne svoje ratne zlocince i krivce. Samo 4,5 odsto ispitanika smatra da Srbi trebaju da povuku prvi potez i ukazu na krivce. Vise od 26 odsto je pokazalo spremnost da prihvati ravnopravno postojanje krivice i obostrane zlocine, dok njih cak 20 odsto odbija i svaku pomisao o krivici svog naroda insistrirajuci da do pomirenja sa Hrvatima i Muslimanima moze doci "samo ako svi njihovi zlocinci budu kaznjeni i ako promene svoju antisrpsku politiku...".Dakle, "prvo treba da budu kaznjeni antisrbi."

Ocigledno je da u srpskom javnom mnjenu ne postoji podrska isporucivanju ratnih zlocinaca, i srpski rezim ocigledno tu "slusa" svoj narod, odbijajuci da optuzene posalje u Hag.

Ako je suditi po istrazvanju, javno mnjenje Srbije bi najvise sa bivsim republikama volelo samo uspostavljanje normalnih trgovinskih odnosa, dok skoro trecina anketiranih smatra da sa njima treba uspostaviti blizu ekonomsku, kulturnu i naucnu saradnju. Nikave odnose ne zeli 6 odsto ispitanika dok ih 13 odsto smatra da treba teziti ponovnom ujedinjenu prostora bivse Jugoslavije. Zanimljivo je da ujedinjenje spominju antidemokratski raspolozeni ispitanici, koji po oceni istrazivaca ocito ispoljavaju zelju za prisajedinjenjem onoga sto je "uvek bilo nase".

Prica o ksenofobiji, nacionalizmu i potpunom odsustvu bilo kakve tolerancije, kompromisa ili demokratskog resenja dolazi do punog izrazaja u delu istrazivanja o Kosovu. Na pitanje kako resiti problem juzne pokrajine, 13,1 odsto ispitanika smatra da Albance treba proterati, 28,7 cak da ih treba "mirno" iseliti. Da Albancima treba dati kulturnu autonomiju misli 27.2 odsto ispitanika, za republiku u okviru SRJ je njih 3,3 odsto a za nezavisno Kosovo 1,8 odsto ispitanika. Ostali smatraju da se kosovski problem moze reseti povecanjem standarda, dok je broj onih koji razmisljaju o podeli teritorije gotovo zanemarljiv.

Srpsko javno mnjenje i njegova aktuelna vlast izvrsno se dopunjuju u vidjenju kosovskog problema. Dok 41,8 odsto ispitanih gradjana Srbije smatra da milom ili silom Albance treba proterati vlast moze do mile volje da pojacava policijsku represiju nad kosovskim Albancima, bez straha da ce joj tron biti poljuljan. Slozni su jos u jednoj stvari: ni jedni ni drugi cak i ne razmisljaju o nekim normalnijim resenjima, kao na primer o razgovoria sa Albancima. I dok se kosovski problem polako internacionalizuje u Srbiji se stvara-sudeci po zvanicnim medijima-nova prica o zaveri protiv Srba. Nemocan deo demokratske janosti Srbije jalovo upozorava na radikalizaciju kosovsg problema.

Snezana Radovic (AIM)