KRAJ "TOPLO-HLADNOG" PERIODA?

AIM Skopje, 21.01.1998

Nakon dve godine dogovaranja i odlaganja, 15 januara ove godine konacno je doslo do poste albanskog premijera u Makedoniji. Iako se po starom dobrom balkanskom obicaju poseta izmedju suseda smatra najnormalnijim dogadjajem, poseta albanskog premijera, prva nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja, dobila je dimenziju istorijskog dogadjaja. Visina "decibela" kojom je opisivan susret premijera Albanije odnosno Makedonije najbolji je odraz potisnutih frustracija sa obeju strane medjusobne granice koja je u proslih pedeset godina bila hermeticki zatvorena. Intenzitet srece koju nijedna strana ne moze sakriti, bez sumnje u sebi sadrzi i veliku dozu kajanja sto je toliko vremena izgubljeno. Kada bi se sumirali svi komentari oko ove posete mogli bi se staviti u jednu recenici - piatnje: "Zasto smo izgubili toliko vremena?"

No, cini se da je ipak najbitnije od svega to sto odnosi dva balkanska suseda slede pozitivni trend koji je zapoceo na Kritu za vreme susreta albanskog premijera i makedonskog predsednika, kome su prisustvovali i ministri spoljnih poslova dve zemlje. Nakon decembraske posete makedonskog ministra spoljnih poslova Albanije, kada su potpisana sest dogovora, ovo je bez sumnje dosada najvazniji dogadjaj u odnosima dva suseda. Znacaja posete ne lezi samo u cinjneici sto su ovom prilikom potpisana novih osam dogovora, vec pre svega zbog tona bliskosti i prijateljstva koji je prosto zaplenio simpatije makedonske javnosti, ukljucujuci i opoziciju. U ovoj atmosferi moze posvedociti i cinjenica sto je poseta albanskog premijera trajala tri umesto planiranih dva dana!? Uzroci ovog odlaganja ostali su enigma jer o tome nije dato nikakvo sluzbeno saopstenje. Jedna od kuloraskih objasnjenja je bila da je odlaganje bilo uslovljeno cinjenicom sto aerodrom u Tirani nema uslova za nocno sletanje, a planirani deo posete nije mogao biti zavrsen pre sumraka. Po drugoj varijanti, opet kuloarskoj, do odlaganja je doslo zbog toga sto dvojica premijera nisu hteli da uskrate sebi izlet u najpoznatijem skijaskom centru u Makedoniji, Popovoj Sapki "gde su nastavili sluzbene razgovore zapocete u Skopju". Prema trecoj varijanti, koja ima najvise pristalica, razlog odlaganja lezi u cinjenici sto su dve delegacije toliko uzivale u madjusobnom druzenju sto nisu hteli to pokvariti samo zbog "tamo nekakvog protokola".

Kako bilo, ostaje utisak da je nakon poluvekovnog tmurnog perioda na Balkanu je konacno pocelo razvedravanje. Bar u jednom njegovom delu. U ovom kontekstu valja istaci izjavu makedonskog premijera koji je na pitanje da li se moze ponoviti situacija u odnosima dveju zemalja iz vremena vladavine Berise u Albaniji odgovorio negativno. Po njegovom ubedjenju odnosi su tako dobri da nema sansi da se ponovi "toplo-hladni period" koji je karakterisao dosadasnje odnose.

U ovom kontekstu se samo po sebi namece pitanje sta je doprinelo tako naglom poboljsanju ovih odnosa, pogotovo ako se zna da su odnosi Makedonaca i Albanaca u makedoniji na ivici izdrzljivosti. Sudeci po sadrzaju posete albanskog premijera, pohotovo po onome sto je on govorio albanskim politicarima i intelektualcima u Makedoniji, glavni razlog "cvrstine" prijateljstva lezi upravo u odnosu aktuelne albanske vlade prema Albancima sa ove strane granice. Suptilnim podrzavanjem albanske Partije za demokratski prosperitet (koja ucestvuje u aktualnoj kolaicionoj vladi Makedonije), a pogotovo eksplicitnim porukama upucenim Albancima u Makedoniji o "normalnoj i postupnoj integraciji u novoj drzavi koju vi gradite", sadasnja albanska vlada je sa makedonskog stanovista ucinila "korak od sedam milja" ka priblizavanju dva suseda koji su jedinstveni na Balkanu po tome sto nikada nisu vodili direktne ratove. Prethodnim pozivom svojim sunarodnjacima da saradjuju sa institucijama srzave i sadasnji za "normalnu integraciju", "obogacen" sa napomenom da sada nije vreme za "romanticni patriotizam", albanski premijer je prosto osvojio srca Makedonaca istovremeno ih oslobadjajuci (bar za neko vreme) od straha od famozne "albanske opasnosti). I konacno, neisticanje pitanja Tetovskog univerziteta sa strane albanske vlade, iako je albanski premijer obecao Albancima da ce zajedno sa makedonskom vladom resiti ovaj problem, sasvim je "zbunio" makedonsku stranu i citavoj prici oko posete obezbedio jos vecu prisnost.

Ovome bi se mogla dodati i cinjenica da su sadasnji nosioci makedonske odnosno albanske vlade, pored levicarske orientacije, imaju i drugih slisnosti koje olaksavaju njihovu komunikaciju, a pogotovo su slicni po glavnoj metodi delovanja - pragmatizmu. Cini se da su i jedna i druga vlada shvatile osnovnu poruku zapada, od cije podrske im zavisi pojedinacna sudbina, da bez regionalne saradnje ne mogu racunati na nikakvu "evroatlansku" integraciju. Sudeci po prvim, jos uvek nesluzbenim reakcijama, dve vlade su postigle pun pogodak. Ovakav razvoj odnosa dva balkanska suseda je docekan prosto sa odusevlejnjem od strane stranih posmatraca u Makedoniji. Pogotovo sto su svi svesni da od odnosa dve drzave u velikoj meri zavise i odnosi medju Makedoncima i Albancima u Makedoniji, koji pretstavljaju glavni faktor unutrasnje stabilnosti zemlje koja slovi kao kljuc regionalne stabilnosti. Nedavne eksplozije u Makedoniji, za koje je odgovornost preuzela fantomska "Armija za Oslobodjenje Kosova", jos vise su nametnule potrebu za stabiliziranjem medjuetnickih odnosa.

I pored sve glatkosti razvoja ovoh odnosa, ipak je ostalo dovoljno prostora i za ne bas najpovoljnije ocene. Razlog ovome je cinjenica da i pored uspesnog prebrodjenja prepreka oko imena (kao i prethodni sest i ovi dogovori su potpisani po "evropskoj formuli", odnosno po imenima vlada a ne drzava(, ipak nisu postpisani neki od "tezih" dogovora. Pre svega ovo vredi za dogovor iz polja obrazovanja koji bi omogucio priznavanje diploma dobijenih u albanskim univerzitetima (Albanija priznaje diplome dobijene u Makedoniji), iz polja kulturne saradnje, i svakako dogovor o slobodnoj trgovini. Obe vlade insistiraju na tome da su razlozi za odlaganje cisto teknicke prirode a ne politicke, ali buduci da su u pitanju "politicki" dogovori, u poredjenju sa 14 potpisanih koji su uglavnom iz socijalne, pravne i ekonomske sfere, ipak je ostala izvesna kolicina sumnje. Najbolja potvrda za verodostojnost ovih stavova dveju vlada svakako ce biti samo potpisivanje preostalih dogovora koje je najavljeno za sredinu ove godine tokom posete makedonskog premijera Albaniji, a uitsak ce svakako biti potpuniji ukoliko Albaniju poseti i makedonski predsednik kojeg je pozvao njegov albsnki kolega.

AIM Skopje, IBRAHIM MEHMETI