TOLERANCIJA PROTIV KONZERVATIVNOG BASTIONA

AIM JUNIOR Skoplje

Pitanja vezana za prava pripadnika nacionalnih manjina su u samom vrhu medjunarodnih agendi. Evidentan znacaj manjinskih prava za mir i stabilnost, posebno u Evropi, mnogo su puta do sada stavila ova pitanja u fokus medjunarodne zajednice. Sasvim opravdano sa danasnje istorijske distance, moze se konstatovati da aktivnosti u ovom pravcu nisu uvek davale pozitivne rezultate. Greske su se cesto placale i strahovitim ratovima.

Vise decenija posle Drugog svetskog rata se smatralo da razvoj i unapredjivanje individualnih prava coveka iscrpljuju potrebu za specificnim adresiranjem na pitanja vezana za manjine.

Prava pripadnika nacionalnih manjina postala su kljuc stabilnosti i demokratskog razvoja kao i bazican interes medjunarodne zajednice.

Svi medjunarodni faktori su saglasni u oceni da je postovanje manjinskih prava od posebnog znacaja za stabilnost Makedonije kao i za ceo region. Samo se na taj nacin moze izgraditi drustvo u kojem ce svi pojedinci bez obzira na njihovu individualnu razlicitost u potunosti moci da se integrisu u svim sferama drustvenog zivota, kazu eksperti.

Nesaglasnost dolazi kada ta tolerancija treba nekako da se insitucionalizuje ili pak da postane nasa svakodnevica. Zato, integracija kao cilj i tolerancija kao osnovni preduslov su osnov za razvoj i opstanak demokratije u Makedoniji. Neophodna je politicka klima u kojoj bi se razvijalo i jacalo civilno drustvo kao istinsko mesto u kojem treba realno da se odvijaju ovi procesi.

S druge strane, pak, osecaj za toleranciju i potreba za integracijom iako su bez daljnjeg socioloski snazno determinisani sasvim su lican izbor.

Zato, ako pripadnik bilo koje nacionalne manjine ne oseca ni elementarnu potrebu za integracijom u siru drustvenu zajednicu, tada "lepo" zamisljena politika Vlade moze negativno da bude protumacena, odnosno moze da se shvati kao nasilno integrisanje - asimilacija. Zbog toga, odgovornost za razvoj tolerancije i povecanje stepena integrisanosti istovremeno snose i Vlada i pripadnici nacionalnih manjina.

Isto tako, razvoj koncepta individualizma, nasuprot konceptu kolektivnog pripadanja je od posebnog znacaja za povecavanje stepena integracije pripadnika nacionalnih manjina i za razvoj tolerancije prema razlicitostima.

Stereotipi i predrasude su posebno opasni. Oni su prisutni u svim drustvima i osnovni su faktor za remecenje medjusobnog poverenja. Zato je potrebno da se iznadje sredstvo za postizanje tzv., aktivne tolerancije. Ne tolerancije kao trpljenja, vec tolerancije viseg kvaliteta, kaze Lela Jakovlevska iz Ministarstva za obrazovanje.

Prema njoj, u zemlji sa multinacionalnim sastavom, kao sto je Makedonija, pre svega treba da se izgradi poverenje medju etnickim zajednicama. Samo tako, moze se tolerisati drugi koji je drugaciji, koji slavi drugacije praznike i ima drugacije kulturne potrebe.

Prema profesoru Djordje Mladenovskim, sa katedere za sociologuju Univerziteta "Sveti Kiril i Metodij", toleracija se vec konstituse kao osnovna kulturna vrednost savremenog zivljenja. On kaze da je to jedan od glavnih razloga za visok status i znacenje tolerancije i kulture njihova potreba za efektivnom organizacijom svih razlika. Neophodno je da se stvara opsta svest o tim razlikama i da se obezbedi njihovo postovanje i prihvatanje kao nesto sasvim normalno.

• Toleracija ima ogroman znacaj za opstanak pluralnih zajednica. Medjutim, njena moc ima granica i ne moze resiti sve opasnosti koje prete funkcionisanju tog tipa drustva. Tolerancija osobito moze da prevazidje opasnost od "balkanizacije" multietnickih zajednica, kaze Mladenovski.

Profesor Ljubomir Frckovski sa Pravnog fakulteta kaze da su u multietnickim drustvima najvaznije institucije i ustavni okviri za stvaranje sanse da se ispuni prazan prostor zbog nedostatka gradjanske kulture. On smatra da je potrebno da se formiraju insitucije klasicnog gradjanskog drustva sa visokim stepenom zastite kolektivnih prava ili prava pripadnika etnickih zajednica. Pored ovoga, bitni elementi za stvaranje tolerantnog drustva su i pitanja ucestvovanja manjina u drzavnoj upravi, upotreba maternjeg jezika u obrazovanju i obrazovanje u celini.

• Tolerancija se najteze moze izboriti u kulturnom vaspitanju, u porodici, na ulici, a pre svega u obrazovanju. Na primer, u udzbenicima za I razred se moze primetiti da su od pet datih imena sva hriscanska. To je tendenciozno. Ipak mislim da je neophodno da se detetu sugerise da ce u zivotu naici i na ljude druge nacionalne pripadnosti, koji imaju drugaciju kulturu, koja se ogleda u njihovim obicajima i svakako i po njihovim imenima, kaze Frckovski.

Po njemu, kulturne institucije su previse zatvorene. One su nekakvi konzervativni bastioni sa jednom sasvim pogresnom antipolitikom, koja je u sustini jedan ogroman udarac za mekedonski i nacionalni interes. Frckovski kaze da neintegrisanje manjina u kulturnim institucijama moze dovesti do njihovog getoiziranja. - Dobro bi bilo ako se na razuman nacin u kulturnim institucijama integrise jedan krug bilo koje manjine. Ako to sprecava mrznja, Makedoniji predstoji turbulentno jedinstvo sa mnogim problemima.

AIM Skoplje Anita STOJANOVSKA