IZLAZ KROZ SENKU

Politicka scena Vojvodine

Vojvodina treba uskoro da dobije vladu u senci u koju bi, po najavama, trebalo da udju nauglednija strucna imena; bice to i nacin da se argumentima pokaze koliko je centralizacija ubrzala siromasenje "najrazvijenijeg dela Srbije"

AIM, BEOGRAD, 20. 1. 1998.

Nije veliko cudo sto je, gotovo bez komentara, za Vojvodinu iz budzeta Srbije izdvojeno samo nesto vise od 75 miliona dinara, niti je globalno, politicka scena Srbije - poziciona i opoziciona - osetila potrebu da bilo sta kaze o cinjenici da je to svega 0,4 odsto ukupnog drzavnog novca, jos manje je da procenat novca kojim raspolaze Skupstina Vojvodine detaljno oslobodjena svih nadleznosti, uporedi sa procentualnim (32%) ucescem ove (jos uvek, mada sasvim malo) autonomne pokrajine u nacionalnom dohotku Srbije.

Vojvodina nema sopstveni buzet, a pokrajinska Skupstina - gde dominaraju socijalisti Slobodana Milosevica posle izbora na kojima se, u drugom krugu, biralo izmedju tri(!) kandidata - novac koji joj udeli Republika trosi na upravu koja nicim ne upravlja i na disciplinovanje uredjivackih politika dva dnevna lista ("Dnevnik", na srpskom i "Madjar So" na madjarskom jeziku) i nekoliko nedeljnika namenjenih vojvodjanskim Slovacima, Rusinima i Rumunima, ciji je osnivac. I inace ukrasna, nadleznost parlamenta sa 120 poslanika iscrpljuje se, tako, u novinsko-izdavackoj delatnosti.

Najava formiranja pokrajinske vlade u senci i insistiranje koordinatora Koalicije "Vojvodina" (LSV i RDSV) Mileta Isakova da je rec o vladi eksperata sastavljenoj od "nestranackih licnosti cenjenih i uvazavanih imena", u i inace usporenom Novom Sadu, nije, za pocetak, izazvala velik odjek. Cak ni politicki suparnici nisu komentarisali vest da bi u premijersku fotelju mogao sesti Nenad Canak (LSV), lider vojvodjanskih autonomasa, niti je, za nedelju dana, na bilo koji nacin pluralna vojvodjanska politicka scena nagovestila da je "primila poruku".

Onda je pocelo: pokrajinski odbor Demokratske stranke najavio je da ce formirati svoju vladu u senci koja ce se "stvarati na terenu" i po tome razlikovati od one koju je koncipirala koalicija "Vojvodina", ali je, sudeci po izjavama partijskih celnika ostavljena i mogucnost saradnje. Jozef Kasa, lider Saveza vojvodjanskih Madjara izjavio je da ova stranka u tom poslu nece ucestvovati i da je spremna jedino da razgovara o "formiranju ekspertskog tima za pripremu odredjenog materijala za zajednicke natupe u skupstinskom radu".

Do tada, politicki Novi Sad je, naime, bio zauzet javnim proveravanjem kako je ko od ovdasnjih republickih poslanika glasao prilikom usvajanja visine sume iz republickog budzeta namenjene gradu. Posto je odbacen amandman novosadskog gradonacelnika Stevana Vrbaskog (SPO) da se Novom Sadu vrati 15,5 odsto novca koji se kroz poreze na promet uplacuje republickoj kasi i suma svedena na svega 6,5 procenata - a to je nesto oko 89 miliona dinara - ispostavilo se da su svi novosadski poslanici pomno pratili kako je ko glasao, pa su na delu glasanja protiv novca svome gradu uhvaceni poslanici Josip Cikos (SPS) i Igor Mirovic (SRS).

Nedavno su socijalisti lecima upozorili Novosadjane da gradska vlast, u kojoj oni nemaju nikakav uticaj, ne brine o gradu, pa je glasanje u republickom parlamentu doslo kao zgodna ilustracija licemerja.

Primer Novog Sada je dobar zato sto su novcani odnosi centra i pokrajine isti, samo su sume vece, a nema sumnje da je pokrajinska vlada u senci zamisljena da bi bila i neka vrsta kontrolnog faktora, ali i da pokaze koje sve teme sadasnja zvanicna vlast, ni ne pokusava da stavi na dnevni red, uvek se pravdajuci nenadleznoscu.

Zanimljiva Vojvodina

Sadasnja pokrajinska Vlada, kaze Mile Isakov, niti sta radi, niti ima bilo kakve kompetencije. Po njegovom objasnjenju predsednicki deo vlade u senci cinili bi predstavnici stranaka, i u tom kontekstu su, uz lidere Lige socijaldemokrata Vojvodine pridodati i oni iz Reformske demokratske stranke Vojvodine. Za jedno od potpredsednickih mesta, po tom tumacenju, "vidjen" Jozef Kasa, predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara, sto je nedelju dana cekalo da bude odbijeno. Ministarstva bi vodili strucnjaci s nespornim ugledom i do javnosti je doprlo da bi medju njima trebalo da budu knjizevnik evropskog ugleda Aleksanadr Tisma, akademik Slavko Borojevic i dvojica bivsih ministara u saveznoj Vladi Milana Panica - Tibor Varadi i Momcilo Grubac, ali nije sigurno da ce bas ta imena i biti na listi ministara vlade iz senke, posto jos nije jasno da li je sa svima njima i razgovarano o toj ideji, odnosno kakav je njihov stav o njoj.

Vlada treba da ponudi jasan ekonomski program i nacrt (moguceg) budzeta, a ministarski resori ce pokazati koje sve nadleznosti, po ovom konceptu, treba da ima Vojvodina. Naglasava se da ova vlada nece imati ministarstva odbrane i spoljnih poslova, posto je to posao savezne vlasti. Nenad Canak (LSV) insistira na neophodnosti da najjaca opoziciona stranka ("a to smo mi") sacini vladu senci i to vidi kao politicku obavezu da se stvori alternativa rezimu, odnosno da ponudi model pokrajinske izvrsne vlasti zasnovan na principima autonomije Vojvodine za koje se zalaze i ljude koji bi, bili efikasni, na tim poslovima.

Prcene da ce i medjunarodna zajednica ove godine posvetiti paznju problemima autonomije Vojvodine prati i neka vrsta opreza prema mogucnosti da se problem otvori u zajednickom paketu sa Kosovom. Ovde se, naime, insistira da autonomija nije samo zbog zastite nacionalnih manjina. Nenad Canak upozorava da ce "rezim pokusati da poistoveti Vojvodinu i Kosovo". U tom kontekstu je oprez da bi rezim mogao da, ponudom separatnog sporazuma vojvodjanskim Madjarima, izmanipulise zalaganja za autonomiju Vojvodine.

Jedno od objasnjenja koje je Jozef Kasa (SVM) naveo kao razlog protiv vojvodjanske alternativne izvrsne vlasti sasvim je pragmatski. On smatra da zapocet dijalog sa aktuelnim vlastima treba da se odvija u korektnim odnosima i okvirima, a takodje, trazi i partnera koji neki problem zaista moze da resi: "Ako trazimo od vlasti da resi neki problem u oblasti kulture - rekonstrukciju Narodnog pozorista na primer - moramo da vidimo koliko opozicija ili ta vlada u senci moze da pomogne. Jer, ako nije u stanju da ista po tom pitanju ucini, onda ne treba ni da postoji".

U novosadskim politickim krugovima stav Saveza vojvodjanskih Madjara se tumaci kao odlaganje odluke. Mozda je i institut "prazne stolice" - kojim se predvidja da u nju naknadno sednu i oni koji su se na pocetku neckali - namenjen bas vojvodjanskim Madjarima ako se posle pregovora sa vrhovima vlasti vrate razocarani. Iskustvo govori da dosadasnji celnici stranaka koje politicki okupljaju Vojvodjane madjarske nacionalnosti nisu profitirali iz pokusaja saradnje sa rezimom. U "malen profit" svakao treba ubrojati i cinjencu da se od jedne, u pocetku uticajne Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara (DZVM) na cijem je celu bio Andras Agoston, cepanjem doslo do sest stranaka, medju kojima trenutno najuticajnija jeste SVM.

Kako ce na sva ova pitanja odgovoriti vlada u senci bice jasnije kad izadje iz senke. Kakva god da bude, bice osvezenje. Zvanicna pokrajinska vlast, naime, ne odgovara ni na jedno lokalno pitanje, dok ne pita zvanicni Beograd, niti se osvrce da pogleda dom svoj.

Milena Putnik (AIM)