TIHA "OKUPACIJA" KOSOVA - "INVAZIJA" BELIH DZIPOVA

AIM JUNIOR Pristina

"Vozikaju bele dzipove", "Druze se uglavnom sa Albancima, koji im svasta pricaju protiv Srba", "Spijuniraju", "Rovare protiv Srbije", "Oni su prethodnica NATO"... - "A za sve to su krivi ovi nasi (misli se na srpsku aktuelnu vlast) koja ih pusta ovamo"...

Navedene parafraze spadaju u niz najzescih pretpostavki ili pre neraspolozenja, kojima intervjuisani gradjani Pristine, srpske i crnogorske nacionalnosti karakterisu prisustvo i delatnost aktivista inostranih nevladinih organizacija, pa i stranih novinara. Cak i kada bi kojim slucajem pronasli nekog srpskog domicila koji bi imao mnogo blazi stav prema strancima iz nevladinih organiuzacija (a da ne govorimo o stranim diplomatama), tesko da mu ne bi bilo barem malo neprijatno zbog te cinjenice. Obzirom da su Srbi strana prozvana za krsenje ljudskih prava Albanaca na Kosovu, kao i strana od koje se ocekuje da ucini najvise ustupaka, (bar tako izgleda iz perspektive kosovskih Srba i Crnogoraca, sto sa date tacke gledista nije nista drugo do predaja Kosova), logicno je da "invazija" belih dzipova na ulicama kosovskih gradova njima izgleda opasno, provokativno, te samo podhranjuje njihovu zebnju. Povodom toga, najcesce se cuje tvrdnja: "Ko zna sta je onaj (Slobodan Milosevic) potpisao tamo (u Dejtonu)? Rezultat: Socijalisti na Kosovu pobedjuju na izborima radikale - kradjom glasova!

Dakle, sa tacke gledista kosovskih Srba i Crnogoraca, beli dzipovi su tu da "pripreme teren za neke njihove buduce tragedije, odnosno eventualno izbeglistvo.

Mnogo toga se u poslednje vreme srucilo na glavu kosovskih Srba i Crnogoraca: demonstracije albanskih studenata, Oslobodilacka vojska Kosova, beli dzipovi, americka "ambasada" (Kulturni centar) u pristinskom naselju Dragodan itd. Sve te stvari na njih deluju kao jasni signali da nesto nije u redu, da se na Kosovu nesto kuva, da je glavni kuvar Slobodan Milosevic, a da recept za "kosovski specijalitet" dolazi ni manje ni vise nego iz Vasingtona. Rezultat: apatija i ozlojedjenost, impulsivna malodusnost.

Ilustracije radi, skoro je jedan mladic, Srbin, dobio na ulici samar (i jos po nesto), od policajca koji je zatrazio njegovu licnu kartu. Posto se dogodilo da je nije imao kod sebe, policijac ga je upitao "gde je". Mladic mu je odgovorio kontrapitanjem: "A gde je tebi Drenica"? I samar...

Slicno pitanje kosovski Srbi i Crnogorci bi da postave i Slobodanu Milosevicu, ali malo prosirenije: "Gde je tebi Kosovo" (posto se vec zna gde mu je Krajina - "na ulici, jadna i bedna"- kazu oni)? Ima i onih koji smatraju da bi shodnije bilo pitati "Gde mu je Srbija uopste, a da se ne prica o

Jugoslaviji"?!

Navedene pojave i politicka zbivanja deluju na svest kosovskih Srba i Crnogoraca u pravcu stimulisanja opsteg uverenja kako za njih na duze staze nema perspektive u sve mracnijem kosovskom vilajetu. Otud nije cudno sto preovladjujuce mnjenje u kosovskih Srba sve vise obiluje shvatanjem po kome treba ugrabiti sve sto se ugrabiti moze i obezbediti odstupnica negde u Srbiji. Ovo narocito vazi za one koji su u najboljoj poziciji - da najvise "grabe". Na taj nacin, sistemom povezanih sudova, situacija na Kosovu biva sve gora i gora. Prosecan Srbin gleda kako da se ponasa kao Srbin iz struktura vlasti i privrede, ciji uzor nikako ne moze biti konstruktivan. Geslo zivota sve vise postaje: TAKE MONEY AND RUN (uzmi novac i bezi). Gledano iz tog ugla, srpske pozicije na Kosovu, na duze staze, zaista i nemaju nikakvu perspektivu. Ko je kriv? Ne bi se reklo da su to stranci, Albanci, pa ne toliko ni Slobodan Milosevic, nego sami Srbi i Crnogorci sa Kosova. Da su oni zaista odlucili da ozbiljno grade svoju buducnost na Kosovu verovatno bi se u tom slucaju uzasno trudili da dovedu i zadrze koliko god je to moguce Srba sa strane, preko potrebnih kadrova, strucnjaka, intelektualaca itd., kao i da sprece odlazak onih koji vec jesu sa Kosova. Medjutim, pamet je opasna! U kolotecini korupcije, javasluka, lopovluka, kvaziintelektualaca, nepotizma i jalovog srbovanja, nema mesta za postene, mlade, obrazovane, marljive, koji ne pripadaju nikakvom "klanu", niti ih zanima splektarenje, namestanje "igri" itd. Da su kosovski Srbi vise ucinili za sebe na Kosovu, u smislu podizanja njegove moralne, profesionalne, ekonomske, obrazovne vrednosti (umesto sto je pocela opsta grabez), bilo bi daleko manje neslaganja sa Albancima. Pozitivan primer kod Srba svakako bi izazvao pojavu umerenijih i konstruktivnijih tonova medju Albancima. U tom slucaju svakako da bi bilo manje belih dzipova na ulicama kosovskih gradova, a mozda ih ne bi ni bilo, jer ako su Albanci i Srbi (i ostali) na dobrom putu da se jednom za svagda dogovore oko perspektive zajednickog zivota na Kosovu, tu onda nema potrebe za inostranom arbitrazom, mirovnim i humanitarnim timovima. Verovatno da bi i Srbi i Albanci rado videli Amerikance i evropljane na Kosovu, ali kao turiste, poslovne partnere. No, to je san koji na zalost jos uvek obistava daleko od sumorne, blatnjave i prasnjave kosovske jave.

AIM Pristina Dorijan NUAJ