IZBORNA "HILJADU I JEDNA NOC"

AIM Skopje, 17.01.1998

Poslednja sednica makedonskog parlamenta u prosloj godini dala je, cini se, konacan odgovor na jedno od najosetljivijih pitanja koje je u mnogome diktirala politicku temperaturu u zemlji u zadnjih tri godina - hoce li sledeci parlamentarni izbori biti prevremeni? Povodom iniciajtive najvece parlamentarne opozicione partije, LDP (Liberal-demokrastke partije), da se parlament raspusti i da se objave predvremeni izbori pocetkom '98-me, umesto u oktobru/novembru kada je redovan termin, odgovor parlamenta je bio - ne! Konacno, ovakav ishod glasanja i nije neko veliko iznenadjenje s obzirom da sadasnja pozicija nema poveliku zelju da izadje na novi izborni "ispit" i s obzirom da joj dve trecine od ukupno 120 mesta u parlamentu dozvoljavaju da ona izbira vreme za izbore.

Iako joj je glasacka nadmocnost omogucavala "da ne lupa glavu" sa pritiscima opozicije, makedonska pozicija je tokom skoro citavog mandata ipak prihvacala mogucnost predvremenih izbora, ali je kao jedan od glavnih razloga za odugovlacenje isticala pripreme oko nove zakonske regulative, odnosno pripremu novog paketa izbornih zakona. S obzirom da su bili nezadovoljni tokom poslednjih parlamentarnih izbora u 1994 godini, koje su na kraju i bojkotirali, opozicionari su pristali na ovu igru vlade koja potseca na "Seherezadu" iz price o "1001 noci": cekakjuci nove zakone opozicionari ce najverovatnije docekati - redovne izbore!

Verovatni iz straha da se za vreme sledecih izbora, ocigledno redovnih, ne bi ponovila situacija iz 1994 godine, kada je opozicija odbila da prizna izborne rezultate optuzujuci vladu za falsifikovanje istih, makedonska vlada je novi zakon za izbor poslanika dala stranoj strucnoj ekspertizi. Ovoh dana je americka nevladina organizacija NDI (National Democratic Institute) odgovorila vladinom zahtevu u kome je pored dosta pohvalnih reci, dala i prilican broj komentara. Ono sto se NDI najvise dopalo u vladinom nacrt-zakonu za izbor poslanika jeste uvodni deo u kome se kaze da ce javnosti biti omoguceno ukljuci u donosenje odluka o konacnoj formi izbornog modela. Verovatno polazeci od cinjenice da su prosli izbori prakticno propali zbog nepoverenja, NDI tvrdi da je transparentnost u procesu donosenja zakona od vitalnog znacaja za razvoj poverenja.

NDI u svojoj ekspertizi hvali napore vlade da se obezbedi transparentnost tako sto pretstavnici kandidata ucestvuju u radu izbornih komisija u svim nivoima ukljucujuci i Drzavni izbornu komisiju. Medjutim, istovremeno se sugerise da bi bilo dobro da se pretstavnicima politickih partija omoguci da pridruzuju glasacke kutije u bolnicama, kasarnama, zatvorima, i slicno. Valja potsetiti da su upravo glasovi vojnika za vreme poslednjih lokalnih izbora odlucili pobednike, ali istovremeno su izazvali i velike kontraverze jer se pokazalo da se pravi broj ovih glasova najteze utvrdjuje.

Sto se tice "najvruceg" pitanja u ovom kontekstu - izbornog modela, NDI je odlucila da konacan sud prepusti domacoj javnosti, naglasavsi da je to politicka odluka koju treba doneti domacini. Eksperti NDI su ipak malu prednost dali mesovitom modelu vecinsko-proporcionalnom s obrazlozenjem da on moze imati odredjene prednpsti u "smirivanju" efekata dvaju posebnih modela. Sto se tice domace javnosti ona je podeljena. Neke partije iz pozicije (na pr. vladajuci SDSM i SP) i ljuti vanparlamentarci VMRO-DPMNE imaju identican stav, t.e. zalazu se za cisti vecinski model. Sa druge strane, druge partije iz pozicije (ka na pr. PDP) i nekoliko opozicionih partija (LDP,DPA), zalazu se za proporcionalni model, ali istovremeno ne odbacuju sasvim ni mesoviti model.

Zanimljiva je zabeleska na jedan od clanova nacrt-zakona u kome se kaze da "radno sposobni" gradjani imaju pravo glasa. Ocigledno je da je u ovom slucaju makedonska vlada polazila od javnih rasprava pre cetiri godina, kao i za vreme lokalnih izbora u 1996 godini, kada su neke makedonske partije trazile da se oduzme pravo glasa nepismenim osobama, ocekujuci da ce se na taj nacin smanjiti broj glasaca albanskih partija. Iako se u nacrt- zakonu ne precizira sta se podrazumeva pod terminom "radno sposobni gradjani", lako je pretpostaviti da nespismeni, koji ne mogu konkurisati za posao, spadaju u tu grupu. Posto je broj nepismenih najveci medju Albancima jasno je da bi i negativni efekat najvise pogodio albanske partije. NDI navodi da bi ova kategorija bila prihvatljiva ako se odnosi na osobe koje su sudskom procedurom proglasene mentalno nesposobnim ili su krivi za teske slocine, sto je u saglasnosti sa medjunarodnim standardima.

Zanimljiva je i primedba na dva clana koji su medjusobno kontradiktorni. Prvi od njih kaze da poslanici ne mogu biti opozvani, dok drugi daje konkretne upute o nacinu opozivanja. NDI se ne protivi mogucnosti opoziva poslanika ali istovremeno sugerise da se ovaj proces treba naslanjati na jasnu proceduru koja bi omogucavala zastitu prava poslanika. Ovde se namece utisak da su strucnjaci NDI opisali nedavan slucaj opoziva jednog poslanika, inace lidera albanske opozicione partije u Makedoniji DPA, koji je odbivao ucesce u radu parlamenta. Njegovo obrazlozenje je bilo da na taj nacin izrazava njegovu i politicku volju svojih glasaca, medjutim to nije ubedilo njgegove kolege koji su glasali za njegovo iskljucenje. Zanimljivo je da je isti poslanik na dopunskim izborima ponovno dobio madat od glasaca, pa uskoro treba ocekivati da njegove kolege, isti oni koji su ga pre oko dva meseca iskljucili, sada glasaju za njegov ulazak u parlament.

Ukolkiko vlada i poslanici prihvate jednu od preporuka NDI, to ce znaciti da ubuduce i stranci mogu ucestvovati u organizaciji izborne kampanje. Naime, strucnjaci NDI su ocenili kao neodrdjiv stav vlade da strana lica ili organizacije ne mogu ucestvovati u organizaciji izborne kampanje, iako istovremeno priznaju da to nije novina u medjunarodnoj praksi. Medjutim oni insistiraju da se strancima dozvoli bar savetnicka funkcija, ne isklucujuci i vecu ulogu.

Posto su rezultati ove ekspertize dosli u vreme novogodisnjih praznika, za sada jos nema nikakvih reakcija politickih partija, iako su dobile kopiju teksta. Medjutim, ako se zna da su interesi politickih partija pozicije i opozicije "nelogicno" ispreplecene, nece biti nista cudno ako na kraju sve ispadne po volji vlade odnosno SDSM-a, koja je jedina politicka snaga u zemlji koja zahvaljujuci relaciji snaga u parlamentu samostalno moze nametnuti stavove. Hoce li vlada, u kojoj glavnu rec ima SDSM, (zlo)upotrebiti svoju poziciju ili ce pokazati dobru volju prihvatajuci neke od primedbi NDI verovatno ce zavisiti od procene sta joj se vise isplati. Da ide na pobedu sa "svojim" zakonima, rizikujuci da se ponovi situacija iz 1994 godine, ili da prihvatanjem primedbi eventualno "izradjuje" opoziciju, a jos vise strance, cija podrska na kraju moze biti odlucujuca za pobedu?

AIM SKOPJE
IBRAHIM MEHMETI