FANTANZMA OD MARTA 97. LEBDI NAD ALBANIJOM

Mir narusen, policija pod kisom metaka. Citava serija ubistava i ostalih zlocina je ponovo vratila nesigurnost i strah u Albaniji. Atmosfera s pocetka ove godine je otezana zbog pucnjave iz kalasnjikova, za koje se cinilo da su utihnuli. Zlocin je ponovo podigao glavu, a njegova meta bila je policijska uniforma. Tako, 24. decembra u blizini malog juznog gradica Ballsh, jedna banda je pucala na policijsku patrolu koja je isla da pruzi pomoc grupi ljudi koji su pali u zasedu maskiranih bandita. Kao posledica ovog napada ubijena su tri policijca, a cetvrti je tesko ranjen. Prema zvanicnim izvestajima MUP-a, rezultiralo je da je banda koja je napala policiju bila jedna od protagonista zlocina u gradu Valoni tokom peroda nereda. Njen vodja nazvan "Gaxhai", bio je oslobodjen iz zatvora dekretom tadasnjeg predsednika Berise.

Dva dana kasnije, u drugom juznom gradu Djirokastri, jedanom od centara revolta protiv vlasti bivseg predsednika Berise, dve snaze ekspolozije uzdrmale su citav grad. U medjuvremenu, naoruzani protestanti iz sela LLazarat (pet kilometara udaljenog od Djirokastre), blokirali su putni pravac koji povezuje Albaniju sa Grckom zahtevajuci oslobadjanje iz zatvora cetiri njihova mestana, uhapsenih nekoliko dana ranije.

Nije proteklo ni tri dana, a u gradu Patos, posle jedne banalne svadje ubijen biva sef specijalnih snaga grada Fier. U znak odmazde, policijaci koji su bili u njegovoj pratnji kidnapovali su iz bolnice jednog od njegovih ranjenih protivnika, da bi ga varvarski masakrirali u selu njihovog sefa.

1. januara, sef kriminalistike u Valoni pada kao zrtva jedne zasede postavljene u jednom kvartu grada. Obavesten o jednom pokusaju pljacke, on u drustvu sa jednim policajcem odlazi na mesto dogadjaja, ali se nasao pod kisom metaka. Kao posledica toga, ostaje na mestu ubijen policajac i jedan od ljudi iz zasede, dok je tesko ranjen sef kriminalisticke policije.

Tri dana kasnije, red da bude okrvavljen, dolazi i na severoistocni grad Tropoja. U oruzanom konfliktu biva ubijeno pet osoba, od kojih i jedan radnik policije. Maskirane ubice se udaljuju bez ikakvih tragova. Zvanicni izvestaj MUP-a kao motiv ovog ubistva servira "primitivnu osvetu medju pojedincima". Samo tri dana posle ovog dogadjaja Tropoja se jos jednom potresa. Opet u prvi plan policija. Sef policije grada puca u prostoriji Komeserijata policije na jednog oficira pogranicnih snaga. I opet zvanicna verzija govori o osveti.

Politizacija smrti.

Imajuci u vidu uspaljenu politicku situaciju u Albaniji, zategnute odnose izmedju pozicije i glavne opozicije u zemlji, Demokratske partije bivseg predsednika Salji Berise, bilo je jasno da ce se ovaj talas ubistava koji dominira Albanijom tokom ovog perioda, pretvoriti u omiljeni argument politicara oba krila u medjusobnim optuzbama. Tako je prvi covek Demokratske partije Berisa od strane vlasti okarakterisan kao inspirator ubistava ljudi iz policije. Gospodin Berisa ce sa svoje strane pustiti gromove na vladu njegovog protivnika Fatosa Nanoa, kao "vladu ubica", "mafijasku" itd. I uistinu, dan kasnije posle ubistava u Ballshu, na ceremoniji sahrane ubijenih policajaca, predsednik zemlje Rexhep Mejdani poznat kao uzdrzan politicar, nije se libio da govori i o "politickim krugovima koji preferijaju konfrontaciju i koji su podstakli ubistvo policajaca". Ministar unutrasnjih poslova Ceka, nekada bliski Berisin saradnik, a kasnije njegov ostri protivnik, koristeci neke nekontrolisane izjave Berise sa njegovih mitinga, kada je pozivao da se ne predaje oruzje oduzeto u martu, ocenice ih kao podsticaj zlocinu. A sam Berisa, poznat kao politicar koji ne voli da ulazi u lavirinte kompromisa, preferirajuci vise sudare sa njegovim protivnicima, iskoristice intenziviranje aktivnosti bandi i ubistva policajaca da bi optuzio vlast kao nesposobnu za uspostavljanje reda, ali i da bi pripisao njenim segmentima autorstvo za izvrsene zlocine tih dana.

Atmosfera nesigurnosti stvorena u ovom trenutku predstavljala je veoma dragocen argument da se podrzi ideja o "novim izborima na prolece", na kojoj Berisa istrajava vec nekoliko nedelja. Medjutim, za lidera Demokratske partije je bio istinski poklon masakriranje ubice oficira policije u Patosu, od strane nekoliko policajaca, zatim sukob u Valoni izmedju policije i bande koja je podrzavala Berisine protivnike u nemirima iz prosle godine i iznad svega ubistvo jednog oficira policije u Tropoji i dva njegova aktivista. U ovom poslednjem slucaju, Berisa je iskoristio cinjenicu sto su oni bili aktivisti njegove partije. Na ovaj nacin dajuci ubistvima politickui boju, Berisa je intenzevirao propagandu protiv "drzavnog terora nad ljudima opzicije".

Da se uhapsi Berisa?

Suoceni sa takvom situacijom, ali iznad svega suoceni sa snaznim pritiscima Salji Berise, razni politicari leve koalicije na vlasti, ali i lideri partija desnog krila, nisu se libili cak ni da zahtevaju njegovo hapsenje kao destabilizirajuceg elementa, ali i zbog njegove odgovornosti u dogadjajima pocetkom prosle godine. Medjutim, eventualno hapsenje ili u najmanju ruku nasilno odstranjivanje Berise iz politike, u ovom momentu, a da bi se smirila situacija, sigurno je da bi imala suprotan efekat. Postojao bi rizik da Berisa postane simbol borbe protiv "neodiktature". S druge strane, njegovi sledbenici koji nisu u malom broju, intenzivirali bi svoju aktivnost koristeci sve oblike i sredstva, sto bi definitivno akutiziralo situaciju i mozda uspevajuci i da ucine realnom ideju izbora na prolece. Medjutim, jedan preduzeti korak protiv Berise bi stvorilo probleme vladi vodjenoj od Nanoa i sa medjunarodnom zajednicom, gde bi izgubila deo podrske podsticuci i aktivnosti onih krugova koji jos uvek podrzavaju bivseg predsednika. Racunajuci na gore navedene posledice, razni funkcioneri Socijalisticke partije, posredstvom sekretara za odnose sa javnoscu - Ulqinijem, pozurili su da opovrgnu bilo koju verziju u vezi sa eventualnim hapsenjem Berise.

Reperkusije u dnvenoj politici

Gore navedeni dogadjaji, kako se i ocekivalo, doneli su osetnu zategnutost ne samo u odnosima pozicije sa Berisinom Demokratskom partijom, vec i centralne vlasti sa onom lokalnom, koju u najvecem delu kontrolise Demokratska partija, pa cak i izmedju samih drzavnih struktura. U nastojanju da izvuce maksimalnu dobit od stvorenog stanja, Berisa daje ideju o jednostranoj nacionalnoj zalosti, zahtevajuci njeno proglasenje od strane vodja lokalne vlasti, ljudi iz njegove partije. Tako, zalost koja bi u drugim okolnostima bila nesto sasvim normalno, proglasena na ovaj nacin, ne samo da je bila izazov lokalne vlasti centralnoj, vec i sredstvo da se ova poslednja stavi pod optuzbama kao izazivac ubistava u Albaniji tokom poslednjih dana. Sledstveno tome, Vlada je energicno reagovala optuzujuci lokalnu vlast za gazenje zakona (iako u ovom aspektu postoji jedan zakonski vakuum) sto za posledicu moze imati, upozorila ih je udaljavanje sa funkcija. Takvie pretnje nije mogao da izbegne ni vrh skupstine grada Tirane, Albert Brojka, poznat kao jedan od predstavnika "moderirane" struje u Demokratskoj partiji.

Isto tako, ubistava od poslednjih dana postace uzrok kampanje promena na celu albanske policije, koja nije prosla bez izazivanja sukoba izmedju vrhova policije i predstavnika vlade, od koje su kako je receno bile narucene promene. Neki, kao bivsi sef policije u Tirani, Pashk Tusha, jedan od protagonista koji su spasili Tiranu u danima nemira proslog marta, odbili su da preuzmu nove duznosti. U takvoj konfliktuoznoj situaciji u teskom polozaju se nasao i sam ministar unutrasnjih poslova Ceka, koji je s jedne strane trebao da brani ljude koji su bili pod njegovom komandom, posto je njihovo premestanje na neki nacin znacilo i kompromitovanje aktivnosti i samog ministra unutrasnjih poslova, ali s druge strane, nije se mogao suprotstaviti gospodinu Nanou i njegovim saradnicima, plaseci se krize u vladinoj koaliciji. Kao posledica tako slozenog polozaja bila je i izjava ministra Ceke da "ako hocete ja cu podneti i ostavku".

Promene u policiji Berisa je iskoristio u svoj prilog, optuzujuci vladu da "dovodi na celo policije inkriminisane ljude za vreme diktature". Sto se tice reakcija medjunarodne zajednice u vezi sa poslednjim dogadjajima u Albaniji, on je uopste bio mlak. Ovo u prvom redu i zbog cinjenice sto posle izbora od 29. juna poznatih kao prihvatljivim", medjunarodna zajednica je u najmanju ruku privremeno smatrala zatvorenim poglavlje Albanije. Sam premijer Nano suocen sa pozivima Berise za nove izbore je izjavio da "je medjunarodna zajednica potrosila stotine hiljada dolara da bi Berisa presao u opoziciju".

Stvorena situacija u Albaniji u poslednje vreme, bez obzira na izjave ljudi sa vlasti da je "zlocin pod kontrolom", ponovo je vratila nesigurnost medju ljude. Ova nesigurnost postaje veca ako se imaju u vidu zategnuti odnosi koji postoje izmedju dve glavne partije kao i aktivnosti Berise koji podstice dalju degradaciju stanja u cilju rusenja vlade. Ali vise nego to, buducnost postaje sumnjivom i zbog pogorsavanja ekonomske situacije u zemlji, dok u medjuvremenu obecana strana pomoc kasni, sigurno i zbog jos uvek nestabilnog stanja. A iznad svega strah da se ne ponovi mart iz 1997. godine je opravdan i zbog toga sto se vise od pola miliona komada lakog oruzja jos uvek nalazi u rukama Albanaca.

AIM Tirana Gavrosh LLEVONJA