ZADOVOLJNA POLICIJA

Razoruzavanje Srbije

Akcija legalizacije naoruzanja u posedu gradjana Srbije, zapoceta novembra prosle godine, pred novogodisnje praznike produzena za dve nedelje, okoncana je 15. januara. Uspesno, prema izjavama nadleznih generala MUP Srbije na prigodnoj press konferenciji

AIM, BEOGRAD, 16. 1. 1998

Visoke ambicije i zadovoljstvo najavljeni su jos u toku akcije, mada se istovremeno nikakvi podaci o tome od nadleznih nisu mogle dobiti. MUP Srbije platio je nekome proizvodnju, a drzavnoj RTV Srbije emitovanje desetosekundnog spota kojim se dobrovoljno razoruzavanje i legalizacija naoruzanja u posedu gradjana oslobadja sankcija, uz dramaticno upozorenje na posledice ilegalnog posedovanja i zloupotrebe. Ocekivani uspeh akcije najavljen je dobrocudnim pohvalama medija koji su akciji posvetili zasluzenu paznju i, najzad, javno izrecenom zahvalnoscu kako medijima tako i gradjanima.

U ciframa, rezultat je sledeci. Gradjani su zatrazili legalizaciju za ukupno 44.076, a policiji predali 2.775 komada oruzja i eksplozivnih naprava za koje se ne izdaje dozvola (medju njima 1.795 bombi, 392 "duge" i 29 "kratkih" cevi). Ukupni rezultat dvomesecne akcije otprilike odgovara broju oruzja koje je srpska policija zaplenila u prethodnih pet godina (od marta

1. do oktobra 1997. godine). Policijski general-major Stojan Misic je, osim zadovoljstva zato sto je "akcija legalizacije oruzja potpuno uspela" najavio promene Zakona o oruzju, kojim ce se oruzni list ubuduce izdavati samo za drzanje, a ne i nosenje oruzja - osim ako nije rec o "ljudima u drzavnoj sluzbi". S obzirom na rastegljivost pojma "u drzavnoj sluzbi" (na primer, Zeljko Raznatovic Arkan se jos 1983. godine legitimisao na sudu kao radnik ondasnjeg SSUP-a, poplavu body guard radnika da ne pominjemo), na domete zakonskih promena valja sacekati.

Povremena legalizacija licnog i lovackog naoruzanja je stara praksa svih svetskih policija, kao relativno jednostavan nacin za evidentiranje na dobrovoljnoj osnovi i bez straha od kaznjavanja (do potkraj najnovije akcije MUP Srbije po skracenoj proceduri legalizovana je gotovo polovina prijavljenog naoruzanja, ukupno 19.051 komad). U bivsoj SFRJ slicne akcije sprovodjene su redovno, otprilike svakih deset godina ili cesce. Uprkos tome, ondasnji savezni SUP procenjivao je da se u posedu gradjana 1975. godine nalazilo bar pola miliona cevi zaostalih iz Drugog svetskog rata, da bi u narednih deset godina, do kraja 1984, gradjanima cetiri puta bila ponudjena legalizacija naoruzanja. Iskustvo pomenutih akcija je unekoliko dvosmisleno: koliko god bila uspesna akcija legalizacije, broj policijski oduzetog ilegalnog naoruzanja bio je veci. U deceniji 1975-1984. legalizovano je 106, a zaplenjeno 126 hiljada cevi - ne racunajuci tone eksploziva, upaljaca, detonatora, kilometre stapina, 208 hiljada gasnih i raketnih pistolja , pirotehnicke uredjaje i ostalu opremu.

U medjuvremenu, zbivanja na podrucju bivse Jugoslavije tesko da su uticala na smanjenje stope rasta naoruzanja u posedu gradjana, koja je za SFRJ iznosila pet odsto (tj. oko 60 hiljada komada oruzja godisnje, odnosno upola toliko za podrucje "skracene" Jugoslavije). U proteklih sest godina na beogradskom trzistu rucna bomba ("kasikara") prodavala se povremeno za jednu marku, jeftinije od kutije cigareta, automatska puska AK-47 ("kalasnjikov") povremeno i za manje od 300 maraka, a u obracunima malih privrednika, vlasnika kafica i kockarnica upotreba raketnog bacaca ("zolja") za upozorenje bila je gotovo rutinska procedura u 1992. i 1993. godini. Visoku cenu drzali su (i zadrzali) samo automatski pistolji "hekler" i "skorpion"; u tom pogledu ni najnovija akcija MUP Srbije ne moze se pohvaliti uspehom, jer su pomenutu vrstu naoruzanja omiljenog medju kriminalcima i ubicama gradjani vratili u samo 29 slucajeva. Profesionalcima ne nedostaje, sudeci po tome sto upotrebljeno oruzje ostavljaju na licu mesta, a to policiji ne pomaze da resi zastrasujuce ucestala ubistva . Primer su, uz mnostvo drugih, proslogodisnja ubistva zamenika ministra unutrasnjih poslova Srbije Radovana Stojicica Badze i generalnog sekretara Jugoslovenske levice, Zorana Todorovica Kundaka.

Prema objavljenim podacima, najveci odziv na akciju legalizacije naoruzanja bio je u Beogradu i Vojvodini. Mali - tacnije, nikakav - nije zabelezen na Kosovu, uz istovremeno neprekinut - policijski tek delimicno "pokriven" iz pravca severa a nikako sa juga, iz Albanije - promet oruzjem ka tom, sada veoma vrucem, zapaljivom i unosnom trzistu. S druge strane, slavljenicke pucnjave bilo kojim povodom - za "normalnu" ili "srpsku" novu godinu, povodom ove ili one sportske pobede nad "Hrvatima" - kao da se proredjuju. Na zalost, to nije posledica policijske prevencije i akcija, nego banalne cinjenice da je, s prekidom ratovanja na podrucju bivse Jugoslavije, presahnuo jedan deo izvora municije. Krajem prosle i pocetkom 1998. godine u Beogradu je cena stabilna: jedan metak, jedna marka. U drzavi Srbiji, samo odabrani to mogu sebi priustiti.

Aleksandar Djiric (AIM)