EKONOMIJA JUGOSLAVIJE PRED KOLAPSOM

Zbog produzenja sankcija i ukidanja povlastica EU

Vec na samom pocetku godine rezimu u Srbiji su poceli da stizu naprijatni racuni za stampanje novca bez pokrica, kojim se vlast udvarala birackom telu u izbornoj godini. Tako su 10-to mesecni efekti ponisteni u poslednja dva meseca, kada je standard pao za preko 25 odsto. Privreda je iznenadjena produzenjem sankcija i ukidanjem izvoznih povlastica i zahteva od Savezne vlade da promeni politiku prema medjunarodnoj zajednici.

AIM, BEOGRAD, 15. 1. 1998.

Tek sto je promovisala svoju ambicioznu ekonomsku politiku za ovu godinu, prema kojoj drustveni proizvod treba da poraste za 10 odsto, a inflacija bude zadrzana na nuli, Savezna vlada je primorana da revidira postavljene ekonomske ciljeve. Glavni razlozi rusenja postavljene ekomske strategije su slabi temelji na koje se oslanja, a to su, pre svega neizvesne 2 milijarde dolara stranog financijskog kapitala i nepouzdana namera da se dve trecine proizvodnje plasira u izvoz.

Prvi stub se srusio onog trenutka kada je americki predsednik Klinton potvrdio da se produzavaju sankcije prema Jugoslaviji, cime su i dalje ostala zatvorena vrata stranom financijskom trzistu, a drugi je popustio posle odluke Evropske unije da uskrati povlastice kod uvoza jugoslovenskih proizvoda na svoje trziste. Bez financijske podrske nemoguce je da se pokrene proizvodnja, a dovedena je u pitanje realizacija izvoza, jer je, ukidanjem povlastica, prodaja jugoslovenskih roba postala za 10 do 15 odsto skuplja, a time i nekonkuretna.

To prakticno znaci da ce izvozni poslovi da budu nerentabilni, ali Jugoslavija nema sredstva da podrzi takav izvoz, iako su joj devize neophodne za uvoz sirovina i repromaterijala, potrebnih domacoj privredi. Izracunato je da ce jugoslovenska privreda ove godine izvozom na trziste Evropske unije izgubiti 200 miliona dolara. Zbog toga su privrednici, okupljeni na tradicionalnom godisnjem susretu ekonomista, zatrazili od Savezne vlade da vodi takvu politku, koja ce dovesti do vracanja izvoznih povlastica i pribavljanja inostranih financijskih kredita.

Privredna slika je, inace vrlo sumorna. Iako je prosle godine zabelezen rast industrijske priozvodnje od 9,5 odsto, njen obim predstavlja 35 odsto od onoga koji je bio u 1989. godine. U medjuvremenu je produktivnost pala za 70 odsto i niza je nego u Albaniji i nerazvijenim africkim drzavama. Sve su to razlozi koji izazivaju strahovanje da je Jugoslavija suocena s visedecenijskim zaostajanjem i da ce, ako se ovako nastavi, u treci milinijum uci 50-ak godina posle drugih.

Ovaj zahtev privrede stavio je Saveznu vladu u izuzetno tesku situaciju, jer mora da ispuni politicke uslove medjunarodne zajednice da bi obezbedila dinamican privredni razvoj. Jugoslovenski politicki vrh, predvodjen Slobodanom Milosevicem, uporno odbija da ispuni politicke uslove, a savezni sekretar za informacije Goran Matic je objasnio da su oni ponizavajuci za jednu suverenu i nezavisnu zemlju i da zbog toga Jugoslavija ne moze da udovolji zahtevima politicke prirode. To je prvi put da neki zvanicni funkcioner javno kaze zbog cega Jugoslavija ostaje uporno gluva na predloge medjunarodne zajednice.

U samoj Vladi nastala je podela medju njenim clanovima. Na jednoj se nalaze pobornici reformske struje, a na drugoj oni koji reformu koriste kao propagadni slogan. Prvi zastupaju strategiju prema kojoj bi Jugoslavija trebala da preispita svoj dosadasnji odnos prema medjunarodnoj zajednici, jer su svesni da zemlja sve dublje tone u ekonomskom i socijalnom pogledu, dok drugi shvacaju da reforma ugrozava njihovo odrzavanje na vlasti. Tako se toboznjim zalaganjem za nezavisnost zemlje bore za ocuvanje sopstvenih pozicija.

Finansijsko-privredna icrpljenost zemlje zaostrila je odnos dve suprostavljene strane, tako da je ova godina oznacena kao razdoblje u kojem je rasplet neizbezan. Smatra se, naime, da rasprodaja drzavne imovine, s kojom je prosle godine kupljen socijalni mir, nece privuci devizne kupce koji bi u politicki nesigurnu drzavu ulozili 2 milijarde dolara. Recept s prodajom Telekoma Srbije, kada je dobijeno milijardu dolara i s tim sredstvima obavljeno predizborno udvaranje birackom telu, smatra se neefikasnim, zbog nestabilnih politickih prilika u Jugoslaviji. S istim primedbama je docekana i ideja da Jugoslavija vrati 2,4 milijardi dolara duga stranim poveriocima dajuci im akcije svojih firmi umesto novca.

Da se stvari odvijaju filmskom brzinom vidljivo je po tome sto su potresi socijalno-ekonomske prirode poceli, ne cekajuci da se zavrse novogodisnja i bozicna slavlja. Generalni strajk gradskog prevoznika u Beogradu oznacen je kao prvi u nizu slicnih dogadjaja, kojima ce Srbija biti izlozena narednih meseci. Gotovo da nema nijedne drustvene delatnosti koja nije najavila da ce slediti primer gradskog saobracaja, koji je u potpunom kolapsu tako da je ionako slaba privredna delatnost gotovo paralizovana.

Proslogodisnja desetomesecna stabilnost cena, rasta proizvodnje i licnog standarda potopljena je u poslednja dva meseca, kada je doslo vreme da se plate racuni za napravljene troskove u vreme predizborne kampanje. Realne materijalne mogucnosti dozvoljavale su da penzioneri prosle godine dobiju osam penzija, a isplaceno im je 10. "Prevara" je brzo otkrivena, jer je realna vrednost penzija pala za 33 odsto, tako da je prosecna penzija smanjena s 240 na 160 DEM.

Cak i s ambicioznom projekcijom povecanja drustvenog proizvoda od 10 odsto eksperti Savezne vlade su izracunali da nema realnih materijalnih izvora za finansiranje stecenih prava u drustvenim delatnostima i korisnika budzetskih sredstava. Savezni budzet je usvojen kao privremena mera za naredna tri meseca, a to znaci da ce korisnici njegovih sredstava realno dobijati manje nego dosad. Savezna vlada je otvoreno najavila preispitivanje stecenih prava, a to ce najpre pogoditi penzionere, ciji je penzioni fond prazan. Namera je da se realna vrednost penzija jos smanji i dovede na oko 120 DEM mesecno.

Potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic, koji predvodi reformsku struju u ministarskom kabinetu upoznao je javnost da su ekspertski timovi napravili, u strucnom pogledu, vrlo korisne analize i dali recept kojim treba da se obavi privredno-ekonomska reforma, ali sve stoji u mestu, jer jos nije doneta politicka odluka da se to sprovede. Ekonomisti uporno ponavljaju da svako odlaganje samo povecava krajnju cenu, ali medju politicarima nema hrabrosti da se prihvati takva opomena, jer je rezimu jasno da bi upustanje u reformu istovremeno znacilo i potkopavanje vlasti.

Jugoslavija se tako nasla u vrlo teskom sendvicu, jer reformu ne moze da sprovede bez inostrane financijske pomoci, a nju ne moze da dobije bez politickih ustupaka. Zato rezim plasi svoju javnost sa zahtevima medjunarodne zajednice, oznacavajuci ih pogubnim za nezavisnost zemlje. Na drugoj strani i sam je izlozen sve vecim pritiscima domaceg stanovnistva, koje je, u ekonomskom pogledu, dovedeno na najnize grane.

Ratomir Petkovic (AIM)