ISKUSENJA DROGE ILI KOLUMBIJSKA OPASNOST

AIM JUNIOR Tirana

Albanija, poslednja zemlja u svetu, nad kojom se nadvilo iskusenje droge, od 1992. godine rizikuje da se pretvori u Kolumbiju koja snabdeva marihuanom dobar deo evropske mreze narkotika. Prema zvanicnicima iz Ministarstva unutrasnjih poslova Albanije, samo tokom 1992.-1996. godine, za Grcku i Italiju je transportovano oko 80 tona nepreradjenog narkotickog bilja. "Nemogucnost da siromasna albanska drzava subvecionira, kreditira ili osigura trziste za proizvode seljaka, dopinelo je da drzavni organi zatvore oci pred stotine hektara poljoprivrednog zemljista, gde se umesto psenice sejao Canabis Sativa", kaze jedan bivsi zvanicnik iz ministarstva unutrasnjih poslova, koji je zeleo da ostane anoniman. On je misljenja da nikome tada nije palo na pamet kakve ce srazmere dobiti ovaj fenomen.

Kako je marihuana zamenila psenicu?

Komunisticka drzava Envera Hodze se dicila time da je najveci uspeh Albanije obezbedjivanje hleba u zemlji. Svuda samo polja posejana zitom. Kraj zutih polja dosao je zajedno sa krajem komunistickog rezima 1991. godine. Pocetkom masovnog egzodusa Albanaca 1991.-1992. god., prvi emigranti s one strane grcke granice otkrili su zlatno seme Canabis Sative koje ce uvuci Albaniju u epohu droge. Dokumenti albanskog ministarstva unutrasnjih poslova pokazuju da je u periodu izmedju 1992.-1993. godine u nekim zonama juznog dela zemlje na granici sa Grckom, evidentirano po prvi put oko 15 parcela posejanih narkotickim biljem, od kojih je svaka od njih brojala oko 1 200 stabljika marihuane. Emigranti koji su sada vec bili obezbedili i prvo trziste za prodaju u Grckoj, bili su zadivljeni nevidjenom dobiti. "Jedan mali trgovac, cijim smo kamionom raznosili kokoske po severnim gradovima Grcke ispricao mi je o hasisu. Odlucio sam da se vratim u moje selo Kota kod Valone i tamo sam posejao dosta toga", kazuje 36-snji Hasan. On kaze da je bez mnogo peripetija preneo dzak od sest kilograma Canabisa preko albansko - grcke granice.

Godinu dana kasnije, parcele gde se kultivisala marihuana prosirivale su kartu droge u zemlji. 1994. godine, prema albanskim zvanicnicima, procenjuje se da je Albanija vec snazno usla u trgovinu drogom u zemljama zapadne Evrope. 1993. godine, albanska policija je otkrila i druge centre kultivisanja narkotickih biljaka, koje ce se kasnije brojati u stotinama. Nije proslo ni 12 meseci, a oko 50 centara u Albaniji ce se pretvoriti u glavne baze za kultivisanje i proizvodnju marihuane. Dobit u lirama ili drahmama dostizale su zadivljujuce cifre. "Jedan kilogram hasisa prilikom praznika u Atini islo je i do 3 000 americkih dolara", kaze jedan grcki preprodavac lakih droga.

1. godine u Albaniji se vise nisu mogle izbrojati stabljike Canabis Sative. Jedino sto je uspela policija da odredi je bilo: "Svaka kuca u juznom delu Albanije je posejala najmanje 100 stabljika Canabisa".

Televizijske stanice su objavljivale reportaze o vrtoglavom razvoju i kultivisanju Canabisa u Albaniji. Jedna grcka stanica "Mega Chanal" objavila je krajem 1996. godine jednu istrazivacku reportazu, u kojoj je njen novinar uspeo da otkrije i da snimi jednu zonu cuvanu od strane naoruzanih snaga, ali ciji pripadnici nisu nosile vojne uniforme albanske vojske. To je prema novinaru Kostasu Baksevanisu bila jedna stanica za proizvodnju i preradu droge u Fieru 130 kilometara juzno od Tirane i pripadala je Rrapush Xhaferiju, jednom od eksponenata stvaranja piramidalnih shema, koje su kasnije srusene. I druga stampa, ali i drugi nepotvrdjeni iskazi od strane albanske policije govore o jednoj pokretnoj laboratoriji za proizvodnju droge na teritoriji Republike Albanije, koja broji 3,5 miliona stanoivnika.

"Drzava je sve znala, ali nije intervenisala, sve dok to 1995. godine nije palo u oci i medjunarodnoj zajednici i kada je odluceno da se preduzmu najvece policijske akcije protiv droge", kaze bivsi zvanicnik ministarstva unutrasnjih poslova. Seljaci pokrajine Kuci, udaljeni nekoliko kilometara od luke u Valoni prisecaju se akcija policije sa psima i helikopterima. "Usli su u selo sa sirenama i brojnim automobilima dok je nebom preletao helikopter. Sekli su nam sekirama sve stabljike o kojima smo se starali devet meseci. Citavo selo je toliko posejalo, da smo se svi poceli brinuti da ce cena ubrzo pasti", kaze jedan 65-snji starac ciji je sin emigrant u Grckoj. On kazuje da su policijaci natovarili na kola stabljike hasisa i siguran je da su mnoge policajci sami prodavali. Medjutim, zvanicne cifre govore o spaljivanju najmanje 500 tona Canabisa. Pre ove najvece policijske akcije 1995. godine, usled precutnog pakta izmedju seljaka i bivseg predsenika Salji Berise, albanski emigranti su uspeli da se probiju u kljucnim tackama trgovine drogim u Grckoj, Italiji, Holandiji, Svajcarskoj. Svaka zemlja u Evropi je na svojim kartama belezila imena albanskih gradova Fier, Valona, Tirana, Saranda, Mala Kastra koje su u vecini slucajeva poznavali i obicni grcki i italijanski gradjani.

Septembra 1997. godine, ministar unutrasnjih poslova Italije Giorgio Napolitano, tokom jedne parlamentrne diskusije je ocenio kao skandal ulazak u Italiju 1,2 tone narkoticnog bilja iz Albanije, dok izvori u Tirani priznaju da je u Italiju iz Albanije preneto oko 35 tona narkoticnog bilja. U pravcu Grcke je preneto oko 25 tona Canabis Sative. Ipak, Grcka je bila drzava gde su albanski trgivci lakse obavljali trgovinu, dok ih je Italija mamila visim cenama, iako je izmedju stajala opasnost koju predstavlja more. Kao crne senke pojavile su se duz Jadrana i Jonskog mora mnogi brodici, koji su uporedo sa ilegalcima i prostitutkama na obale Brindizija prenosili i tone marihuane. Ali, ubrzani rast i bez vecih uznemiravanja proizvodnje droga doneo je sa sobom i ubrzani pad cene prodaje. No, gubitnici su sada ostale samo neke siromasne seljacke porodice.

Optuzbe upucene policiji i sudovima.

Osim optuzbi za nepostovanje embarga protiv Jugoslavije tokom rata u Bosni, kada su iz Albanije prolazile cisterne sa naftu u Crnu Goru, britanski list "The Guardian" upirao je prst optuzbe i na tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Agrona Musaraj, kao direktnog upravitelja trgovine drogom koja je prolazila kroz Albaniju. Ali uprkos promenama koje su se u medjuvremenu dogodile u albanskoj policiji, posednji dogadjaj 7. januara, kada je jedan poznati albanski glumac Viktor Zhusti uhvacen u Atini sa 11 kilograma heroina, ovo ce, smatra se, ponovo implicirati albanske zvanicnike. Zhusti je preneo kroz Kapsticu u jugoistocnoj Albaniji kolicinu droge u luksuznim kolima, a da pritom nije bio kontrolisan ni od albanskih niti od grckih carinika.

10 hiljada narkomana. Ni jedna klinika za rehabilitaciju

Prema zvanicnim podacima, danas u Albaniji postoji 10 hiljada narkomana, od kojih je samo u glavnom gradu oko osam hiljada. Izvori Drustva za borbu protiv droge kazu da su najmanje 200 korisnika droge deca VIP-ia. 87 osoba se aktuelno nalazi na klinici za toksikologiju i hitnu pomoc u vojnoj bolnici u Tirani. Meutim, u Albaniji ne postoji ni jedan centar za rehabilitaciju toksikomana, osim jedne male sobe na psihijatrijskoj klinici, koja ionako ne funkcionise. "Zatrazili smo od ministarstva unutrasnjih poslova i odbrane da nam daju neke objekete na planini Daiti, kako bi smo tu napravili jednu kliniku za rehabilitaciju, ali nam nikada nije odgovoreno"- kaze predsenik Udruzenja za borbu protiv droge, lekar Gjin Lleshi koji je lecio na destine mladih narkomana. On objasnjava da se korisnici droge u Albaniji dele u tri kategorije. Prvi su emigranti vraceni iz Italije, Grcke i Svajcarske, koji su bili prvi korisnici i koji su doneli drogu u zemlju. Drugu grupu cine mladi srednjih i bogatih porodica i medju njima je i najveci broj korisnika, medju kojima i deca VIP-ia. Trecu grupu, veoma ogranicenu cine visoki zvanicnici, politicari i novinari. Do sada je u Albaniji od over-doze umrlo sedam osoba.

Iskusenja droge su postala zastrasujuca u albanskom drustvu. Opasnost kolumbijskog sindroma je prisutna. Posto su izgubili novac u piramidalnim shemama, deo Albanaca pokusava da zaradi posredstvom "bele smrti".

AIM Tirana Ilir PACO