DOGADjANJE NARODA - DRUGI CIN

AIM JUNIOR Pristina

U poslednjih mesec dana mnogo se toga promenilo na Kosovu. Ponovo je aktuelizovano jedno od najbitnijih pitanja koje je vezano za opstanak i ostanak Srba na ovim prostorima. Licna i imovinska sigurost je najbolnija tema kosovskih Srba, a njegova aktuelizacija ne iskljucuje da kosovsku situaciju odvede u potpuno drugom smeru.

Sve je krenulo sa jos uvek neiskristalisanom pricom o sukobu policije i pripadnika tzv. Oslobodilacke vojske Kosova u okolini Srbice. Ubrzo nakon toga pocele su da se sire alarmantne vesti o tome da su snage milicije drasticno smanjile svoj sastav i kretanje na podrucju Drenice. Dopirale su do glavnog grada i tvrdnje da su, kako su se sami predstavljali pripadnici tzv. OVK poceli da zaustavljaju i legitimisu inace retke putnike koji su se kretali nocu ovim regionom. Negde pred Novu godinu Vladika Artemije je izdao saopstenje da se monarhinje manastira Devic u Drenici vec duze uznemiravaju i da im je prekinuta struja. Povodom toga najavljen je i novi crkveno Narodni sabor Srpskog pokreta otpora, na Savindan. Situacija je kulminirala u poslednjih nekoliko dana kada je pucano na zgradu gde su smesteni policajci i njihove porodice u Stimlju, ubistvom Albanaca, sumara u okolini Glogovca istoga dana, kao i ubistvom dva dana pre ovih incidenata 57-snjeg Srbina u selu Stepenice u opstini Klina, u kojem dans zive samo dve srpske porodice. Iako do sada niko nije preuzeo odgovornost, u stampi je preneta izjava Istraznog sudije u Peci da sve ukazuje na to da "je ovo delo OVK" i da je ubistvo izvrseno automatskim oruzjem. Paralelno sa ovim dogadjajima, vec zaboravljeno Udruzenje "Bozur" poznat iz sredine 80-tih godina, poceo je sa organizovanjem protestnih skupova, prvo u Istoku, a zatim je takav odrzan i u Kosovu Polju, na kojima se od Slobodana Milosevica i Beograda zahtevala odlucna akcija u smislu da zastite srpsko zivlje u ugrozenim krajevima. Cinjenica da je Udruzenje "Bozur" na celu iskazivanja srpskog nezadovoljstva, poznavaocima ovdasnjih prilika ukazuje na dirigovanu i doziranu reakciju. Kao krivci za stanje na Koosvu, na mitingu u Istoku, prozvani su premijer Mirko Marjanovic i Bratislava Buba Morina, komesar za izbeglice. Na slican nacin je proteklih meseci dozirano i preeusmeravano nezadovoljstvo prema Mirjani Markovic koja nimalo nije omiljena na ovim prostorima, tako sto je umnozavano i sireno njeno pismo koje je trebalo da se procita na osnivackoj Skupstini JUL-a, pre par godina. Naravno, u ovakvoj situaciji, Slobodan Milosevic se spominje jedino u kontestu jedinog politickog faktora, cija ce licna politicka volja biti garant odlucnog resavanja situacije. Milosevic je dakle jedino validno odrediste delegacije Srba, koji su pre odrzanog skupa u Kosovu Polju boravili u Beogradu, gde ih je primio i sam Milosevic.

O raspolozenjima ovdasnjih Srba i Crnogoraca, svakako puno govori i koosvopoljski miting. Reklo bi se da je u odnosu na ono sto se moglo ocekivati on bio "politicki" korektan, bez izlivanja najprimitivnijeg nacionalizma. Iako se skupilo njih tek nekoliko stotina, njemu su prisustvovali pripadnici razlicitih ili medjusobno sukobljenih politickih grupacija i frakcija. Sa ovog protestnog skupa, ciji je moto bio Stop terorizmu, upucen je poziv drzavi da intervenise i da radi ono "sto je njena duznost". Nagovesteno je da ako ne bude odgovarajuce reakcije drzave da ce biti organizovani novi mitinzi - "kao nekada", putovanjima po Srbiji i vojnim samoorganizovanjem. Podvuceno je da ovo nije miting protiv drzavnih organa, vec samo apel i poziv drzavi da reaguje u novonastaloj situaciji eskalacije, kako su naveli albanskog terorizma. Kuriozitet na ovom skupu je bio taj sto se po prvi put posle vise od decenije, o Albancima govorilo kao o komsijama, koji doduse "ne treba bolje da traze van granica ove drzave" i da svoje prijatelje treba da nadju u Srbima sa kojima zive na istom prostoru. Indikativne su bile reakcije pojedinih govornika na ubistvo Djordja Belica iz okolini Kline. Akcenat je stavljen na pozive u pomoc, koji su clanovi porodice ubijenog uputili albanskim komsijama i razocarenje da su umesto pomoci pogasena sva svetla u selu. Indikativan je stav i jednog od govornika da ce odgovornost za napade na Srbe iz tih krajeva pasti na njihove komsije (Albance), "bez obzira sto mozda pripadnici OVK nisu iz tog sela". Iznenadjuje i cinjenica da spominjanje prisustva novinara albanskih glasila na skupu nije izazvala nikakve reakcije. Naprotiv, neko iz mase je postavio pitanje Bogdanu Kecmanu zbog cega "televizija ne prenosi ono sto se desava, ovaj skup". Kecman je mogao samo da odgovori: "Pa, ne radim ja na televiziji". Inace, sama organizacija skupa je bila katastrofalna, iako je Kecman insistirao da je sam narod zeleo da se okupi, da je ovo okupljanje spontano, te je "Bozur" prihvatio organizaciju. U jednoj verziji skup je najavljen za simbolicni vremenski termin - pet do 12 i vecina ljudi je tada dosla. Medjutim, nedostatak ozvucenja i "dogovor" sa vec okupljenima da se on "pomeri" za 15 sati "kada ce se pridruziti oni koji su sada na radnom mestu", za posledicu je imalo da se okupi mnogo manji broj ljudi. Bogdan Kecman je stalno, malo za sebe a malo i za okupljene pominjao neciju opstrukciju. Kao jedan od glavnih zakljucaka skupa bio je poziv svim politickim partijama, strankama i ostalima za prevazilazenje svih politickih i ostalih podela, zbog novonastale situacije, odnosno na uspostavljanje jedinstva. Sve u svemu, reakcije vecine ucesnika skupa bile su vrlo negativne. Zamerke se odnose na to sto nije spomenuta odgovornost lokanog SPS rukovodstva za stanje na Kosovu i njihova umesanost u trgovinske afere i afere oko stambenog i poslovnog prostora. Zamera se i sto je na skupu data podrska Momiru Bulatovicu i njegovim protestima u Crnoj Gori. Izbor "Bozura", tj. Bogdana Kecmana kao spouksmena je mozda i najveci razlog za nezadovoljstvo i nejedinstvo. Cini se da trenutno nema licnosti i politicke grupacije koja moze imati politicki i moralni legitimitet dovoljan za pokretanje novog masovnijeg dogadjanja naroda i da to Milosevic zna. Podele u srpskom politickom spektru na Kosovu su ogromne. No, vratimo se malo u blisku proslost kako bi se sagledali uzroci.

Godinama srpski zivalj na Kosovu opseda pitanje perspektive zivota na ovim prostorima. Mnogi su to pitanje resili tako sto su se odselili u mirnije krajeve. Godinama nakon II Svetskog rata trajalo je tiho iseljavanje Srba i Crnogoraca narocito 60-tih i 70-tih godina. Njihov broj je opao na ispod deset odsto u 90-tim godinama i u mnogim mestima na Kosovu je ispod kriticne mase za opstanak. Opste je poznato da su imucniji Srbi sa ovih prostora obezbedili sebi stambeno pitanje u uzoj Srbiji ili Vojvodini "za nedaj Boze". To je i svih ovih godina bio jedan od najprioritetnijih ciljeva - mogucnost odstupnice u sigurnije krajeve. Nakon dolaska Milosevica i preuzimanja drzavnih organa i firmi od strane Srba, situacija se znacajno stabilizovala. Iseljavanje je donekle smanjeno, a neznatno je povecan prirodni prirastaj Srba. Odnos lokalne vlasti prema strateskom problemu opstanka je bio daleko od zadovoljavajuceg, ali je prelazilo prag minimuma. Neposredno po dogadjanju naroda na Kosovu pocetkom 90-tih godina, mnogi akteri zbivanja su izvukli korist za sebe tako sto su zauzeli atraktivne pozicije u drzavnim firmama i sluzbama. Gotovo istovremeno se desila i podela interesnih sfera u biznisu koja je rezultirala i politickom deobom kako unutar SPS-a tako i unutar satelistkih organizacija. Medjutim, bilo je i mnogo nezadovoljnih i onih sa neugasivim apetitom. I pored svega, kada je trebalo zavrsavati posao za "Gazdu" (za vreme izbora ili u vanrednim situacijama) organizacija je spolja delovala veoma cvrsto i jedinstveno. U medjuvremenu, sve se svodilo na medjusobne ratove oko kadrovskih pitanja, koja bi obezbedila sto bolju poziciju za unovcavanje polozaja. Velika vecina Srba je ovoga puta svesna, ali nema izbora u politickom smislu. Glasacko telo je odavno vec skrenulo ka radikalima, ali je SPS taj problem resavao vestim izbornim kradjama.

U svetlu poslednjih dogadjaja se mora posmatrati i nedavni obracun sa pojedinim srpskim privatnicima na Kosovu. U jako kratkom vremenu uzdrmane su pozicije nedodirivih "svetih krava" privatnog biznisa, ciji su poslovi imali veze sa Albancima (poslovni i stambeni prostor kao i ilegalna trgovina). Prozvani biznismeni imali su "ledja" u lokalnim SPS mocnicima i jasno je da je ovim poruka upucena bas njima. Izabran je najpovoljniji trenutak - nakon izbora na kojima je Milosevic stabilizovao vlast ociglednom izbornom kradjom na Kosovu. Potez je ucinjen vrlo vesto i ima visestruku funkciju. Prvo treba reci da se sve pokrenute afere upravo zataskavaju. Ni samo njihovo pokretanje nije bilo pompenzno. Rezimska stampa i televizija nije ni dotakla problem. Medjutim, dovoljno je bilo da se pojavi serija tekstova u beogradskom "Dnevnom Telegrafu" u kojima se spominju afere biznismena koji imaju konkretne SPS mocnike iza sebe, da se javnsot uzburka i doticni shvate da "Gazda" vrsi pritisak na njih.

Konkretan pritisak bi se mogao objasniti kao poziv na omeksavanje stavova i saradnju na mogucem dogovoru o skolstvu, ako do njega mora da dodje. Isto tako, ovim je kosovskim socijalistima upucena poruka da niko nije nedodiriv, bez obzira na zasluge. Ovo je bio posredan poziv da se prekine sa medjusobnim obracunima oko interesa, jer je u ovom trenutku bitno jedinstvo u organizaciji zbog potrebnog dogadjanja naroda. Kao glavnu funkciju, ipak treba navesti preusmeravanje i doziranje nezadovoljstva na lokalne SPS mocnike i uzdizanje Slobodana Milosevica, kao jedinog faktora koji ce serijom odlucnih poteza "resiti nagomilane probleme". Milosevic ovde hoda po vrlo tankoj niti jer je vremena premalo. U ovakvoj atmosferi radikalizacije stanja, koje moze dovesti do dalje eskalacije, bez odgovarajuce reakcije od strane drzave pre moze dovesti do brzog iseljavanja onih koji su se za to odavno pripremili, nego do nekog zeljenog dogadjanja naroda i homogenizacije oko cvrste ideje ostanka i otpora.

Bez obzira ko je inspirator i organizator OVK cinjenica je da njena pojava odgovara Milosevicu. Sve price i stavovi albanskih politickih prvaka o mirnom resavanju krize padaju u vodu pred akcijama za koje odgovornost, preko svojih saopstenja preuzima OVK.

Tesko je zamisliti da bi se bilo koja drzava dobrovoljno lisila ingerencija na delu svoje teritorije. Sukob u Drenici nije bio takvog obima, kakva je reakcija medju stanovnistvom zbog "odsustva" policije na ovom prostoru. Takve situacije se mogu resiti po hitnom postupku, uz angazovanje svih raspolozivih mehanizama. Smanjivanje prisustva i aktivnosti policije u podrucju Drenice, moze se objasniti zeljom da se stvar razmahne do nivoa paljenja kriticne mase srpskog nezadovoljstva. Situacija bi se onda resavala po principu "ljuta trava na ljutu ranu" ,ali kao povod na ugrozenost srpskog stanovnistva. Naravno da je u takvoj situaciji tesko zamisliti pocetak bilo kakvih pregovora o politickom statusu Kosova ili pak o resavanju pitanja skolstva na albanskom jeziku.

Medjutim, polozaj Srba i odnosi politicki organizovanih grupa su bitno drugaciji od onih pre deset godina, kada je sa organizovanim artikulisanjem nezadovljstva Srba na Kosovu Milosevic dospeo na vlast.

Cela situacija ima vremenski time out definisan datumom albanskih izbora i debljinom zivaca imucnih Srba koji imaju mogucnost da se isele. Ipak, i pored svega, treba ocekivati da ce iz cele situacije na Kosovu Milosevic izaci kao pobednik. U ovom trenutku, otvorena su jos dva bitna balkanska problema u kojima je Milosevicevo ponasanje odlucujuce za stabilnost u regionu, a na sta su zapadne sile jako osetljive. Radi se o izboru vlade u Republici Srpskoj, koja moze poremetiti sprovodjenje Dejtonskog sporazuma i mogucnost eskalacije krize u Crnoj Gori, sa velikim posledicama.

Kosovo je ipak za Milosevica domaci teren na kome se on najbolje snalazi i na kome ima prvenstvo poteza belim figurama. U prlog mu ide i javno pruznavanje OVK, kao bitan remetilacki faktor od strane pojedinih albanskih lidera i nagovestaj specijalnog americkog izaslanika za Balkan Roberta Gelbarda, da se ne iskljucuje da se OVK, "ma ko to bio i ako ne pazi sta misli da radi" upisati na crnu listu, americke adminsitracije, teroristickih organizacija. Ti preduslovi uz potreban nivo dogadjanja naroda, bili bi dovoljni za odlucnu akciju razracunavanja sa terorizmom u Drenici. Poznavaoci smatraju da se i zbog ovoga mogu ocekivati izbore na prolece, ali za srpski parlament.

AIM Pristina Slavisa MARIC