BUGARSKA IMA NOVI ODNOS PREMA KURDIMA

AIM Skopje, 14.01.1998

Pojacani interes prema kurskom pitanju nije mimoisao ni Bugarsku. Od pre izvesnog vremena zapaza se promena zvanicne politike prema tom problemu - Bugarska se ukljucuje u borbu protiv teroriste iz Kurdske radnicke partije (PKK). Ostaje veliko pitanje kakav ce biti odnos prema ostalim Kurdima u zemlji i nece li mozda i oni biti stavljeni pod zajednicki imenitelj sa teroristima.

Donedavno su problemi Kurda bili marginalni u odnosima izmedju Bugarske i Turske. Bugarski politicari bili su podeljeni izmedju tradicionalno pozitivnog odnosa prema borbi Kurda za nezavisnost, sto je stav bivsih komunista, danas socijalista, i novih politickih interesa vladajuceg antikomunistickog Saveza demokratskih snaga (SDS) ciji je odnos dijametralno suprotan.

Medjutim, kurdsko pitanje pocelo je da poprima sve veci znacaj za Tursku na unutrasnjem planu, a odnedavno je ozbiljnije zaokupilo paznju i EU, posle jakog talasa imigranata prema Italiji. Problem nije mogao da zaobidje ni Bugarsku cija je komunisticka vlast tolerisala delatnost PKK. U zemlji zivi oko 2.000 Kurda koji su studirali na bugarskim visokim skolama, zasnovali su porodice i rade. Oko 60% njih dolaze iz Sirije, ostali su iz Turske i Iraka. Najmanji deo je iz Irana. Registrovana su dva njihova kluba - Kurdski kulturni centar i Inforamcioni centar Kurdistana. Inace Bugari su sve cesce umesani u ilegalni transport ljudi prema zemljama EU. Cak prilikom poslednjih talasa imigranata prema Italiji postojala je bugarska veza - Iseljenik Filipoglu bio je jedan od organizatora transporta Kurda.

Nova vlada SDS jasno je nagovestila novi odnos drzave prema tom problemu koji je potvrdjen prilikom posete turskog premijera Mesuta Jilmaza Sofiji u novembru prosle godine. Tada je izmedju dve zemlje potpisan ugovor o uzajamnoj pomoci u borbi protiv terorizma. Sto je automatski znacilo da se Bugarska odmah mora ukljuciti u borbu protiv aktivista PKK. Nedavno je predsednik parlamentarne komisije za spoljnu politiku i poslanik SDS Asen Agov nedvosmisleno proglasio PKK terorostickom organizacijom. "Ne bi trebalo da prejudiciramo ovakvim kvalifikacijama. Bilo bi olako i neozbiljno to sa politicke tacke gledanja", izjavio je sa svoje strane bivsi sef obavestajne sluzbe Brigo Asparuhov.

Prvi rezultati u borbi protiv terorizma nisu zakasnili. Na osnovu informacije bugarskih specijalnih sluzbi Turska je otkrila nelegalnu stampariju laznog novca u Istanbulu u cemu su bili umesani bugarski iseljenici. Pokazalo se da je milioner iz Krdzalija Erdzan Rasid, zvani Roko, cija je licnost u Bugarskoj vec bila u sredistu medjustranackih trvenja, takodje karika u lancu afere plasiranja laznog novca.

U prolece 1997 godine nakon munjevite policijske akcije Roko je uhapsen i ovaj je slucaj postao svojevrsni simbol novog prilaza SDS u borbi protiv kriminala. U zastitu Roka istupio je lider Pokreta prava i slobode (DPS) Ahmed Dogan da bi nesto kasnije u skandal bio umesan i vrhovni tuzilac Ivan Tatarcev. Njih dvojica su postali osnovna meta napada od strane sadasnje vlade pa se na taj nacin slucaj "Roko" nasao u sredistu borbe izmedju premijera Ivana Kostova, s jedne strane, i lidera bugarskih Turaka Dogana i vrhovnog tuzioca Tatarceva, s druge. Bilo je ocigledno da ukoliko vlada uspe da dokaze da je Roko zaista deo organizovanog kriminala, steci ce ozbiljnu prednost na drustvenom i politickom planu. Otkrivanjem stamparije laznog novca i veze "Roko" kabinet je zaista zabelezio poen u svoju korist.

Premijer Kostov i ministar unutrasnjih poslova Bonev dobili su svoje od Turske - Ankara je dostavila ministru Bonevu spisak turskih i bugarskih firmi koje se u Bugarskoj bave kriminalnim poslovima. Neke od njih koriscene su kao baze kurdske PKK. Ankara je zatrazila od bugarskog MUP-a da prikupi vise inforamcije i da to pitanje razmotri na zajednickom susretu sa svojim turskim kolegama.

U posebnom spisku navedene su adrese na koje se prema turskim specijalnim sluzbama mogu otkriti pristalice PKK. Na tom spisku bilo je adresa 15 stanova gde zive pristalice PKK. Medju navedenim adresama spominju se benzinska pumpa kraj Sofije, garaza i restoran. Turska strana je zatrazila od bugarskih vlasti da ucine neophodno kako bi se sprecila delatnost pristalica PKK kod nas.

"Urucio sam turskom ministru unutrasnjih poslova spisak imena turskih firmi i biznismena koji se bave nezakonitom delatnoscu u Bugarskoj. Medju njima medjutim nema pripadnika PKK", izjavio je ministra Bonev. "U Bugarskoj nema kurdski firmi. Jedino su turske kompanije paravani za pranje mafijaskog novca", glasilo je zvanicno saopstenje Kulturno-informativnog centra Kurdistana u Sofiji.

Predsednik centra Dimitar Avramov je na svoj nacin protumacio Jilmazovu posetu Bugarskoj. On je zvanicno objavio da je turski premijer zatrazio da bude zatvoren kulturno- informativni centar Kurdistana. Avramov se pozlai da je zastitnicima Kurda u Bugarskoj zabranjeno da drze konferenciju za stampu za vreme posete turskog premijera. Vlasti su naredile svim presklubovima u Sofiji da ne daju prostora kurdskom centru, tvrde bivsi kandidati za predsednika i potpredsednika Bugarske Velko Vlkanov i Rumen Vodenicarov koji su takodje zastitnici Kurda. "Na nas je izvrsen pritisak. Prica se da smo oficiri tajnih sluzbi i koordinaciona karika PKK. To nije istina", izjavio je Avramov. On je rasturio inforamciju Fronta za nacionalno oslobodjenje Kurdistana da Ankara priprema teroristiske aktove koji bi trebalo da budu pripisani Kurdima. Jedna teroristcka grupa je vec pokusala da se prebaci u Bugarsku. Druga je vec prebacena u Austriju. "Kurdi su vazan strateski saveznik Bugarske i zato pokusavaju da nas posvadjaju sa njima", upozorio je Vlkanov koji je trenutno poslanik socijalista.

"U Bugarskoj Kurdi rade pretezno u sferi kulture. Ponekad se vrsi pritisak spolja koji ima za cilj da dokaze da su u zemlji locirane kurdske partizanske baze, teroristi i sl. Tako nesto apsolutno ne postoji. Cilj Kurda u Bugarskoj je da propagiraju nasu pravednu stvar", tvrdi Bahzad Ibrahim, predstavnik u Bugarskoj Kurdske demokratske progresivne partije u Siriji.

AIM Sofija GEORGI FILIPOV