GRABEZ VLASTI I BOGATSTVA

Nova srpska elita: ocevi levicari, sinovi kapitalisti

AIM, BEOGRAD, 14. 1. 1998.

Kako je nedavno objavila makedonska stampa, a prenele ovdasnje dnevne novine, internacionalna kompanija za promet celikom "Balkan stil" cije je sediste u Lihenstajnu preuzela je upravu nad Toplom valjaonicom, najprofitnijim delom skopske zelezare. Prema ugovoru, sklopljenim sa makedonskom Agencijom za privatizaciju, "Balkan stil" (svajcarsko-francusko-jugoslovenska firma) ce uloziti najmanje 40 miliona nemackih maraka, a sledeci korak je otkup Tople valjaonice. Ova vest, sama po sebi, ne bi bila zanimljiva za domacu javnost da se kao vlasnik firme ne pojavljuje Goran Tomic, sin cuvenog direktora "Simpa" i koordinatora u Vladi Srbije, Dragana Tomica.

Ovim slucajem pozabavile su se i lokalne "Vranjske novine", i podsetile, kako su svojevremeno politicki protivnici Dragana Tomica stidljivo pominjali "porodicnu firmu u Lihenstajnu", kao i "da u toj cinjenici mozda leze i odgovori na dileme koje su se povremeno javljale prilikom gigantskih posiljki limova koje su stizale na vranjsku zeleznicku stanicu, a potom se gubile bez ikakvog traga", do toga da se nedavno u "Simpovim" magacinima mogao videti lim, kojim trguje Goran Tomic. Ni dobro obavesteni lokalni izvori nisu otkrili, da li i koliko akcija u "Balkan stilu" ima tata Dragan Tomic.

U istom tekstu "Vranjskih novina" pomenut je i Vlada Dimitrijevic, sin jos jednog cuvenog direktora iz Vranja, Mirka Dimitrijevica, direktora "Kostane". On se, takodje, upustio u internacionalni biznis. U Rusiji se, kazu, nije najbolje snasao, ali mu je u Italiji krenulo bolje. Sada je doslo vreme da pripomogne ocu, u stvari, "Kostani", koja je u medjuvremenu zapala u teskoce. Vlada, naime preko svoje firme nudi obucu iz proizvodnog programa "Kostane", kao i uvoznu obucu preko svoje firme "Mares".

Da li zbog praznicnih svetkovina kojima se ovih dana prepustila, ili zato sto je oguglala na manje-vise slicne price i afere o "uspesnim" sinovima jos "uspesnijih" direktora i politickih funkcionera, (koji su za samo pet-sest godina inaksirali u privatnom biznisu milione maraka ili dolara), kojima je bila zapljusnuta poslednjih godina - tesko je reci - tek, ovdasnja javnost nije bila narocito fascinirana ni ovom poslednjom pricom iz Vranja. Uostalom, javna je tajna da ovdasnje tate direktori, po sistemu ko ce kome, ako ne svoj svome, poslove i povoljno dobijene kredite "svojih" drustvenih preduzeca usmeravaju na porodicni biznis, da svojim vezama pokrivaju duplo knjigovodsto i utaje poreza i slicno.

S druge strane, istrazivaci vec nekoliko godina upozoravaju da su ove pojave samo vrh ledenog brega ispod koga se odvijaju znacajne promene u strukturi ovdasnjeg drustva. Treba imati u vidu da su ove promene tesko uhvatljive, i to pre svega zbog raznih mimikrija koje koristi nastupajuca vlasnicka grupa, posebno onaj njen deo nastao iz nomenklature i njoj bliskog spekulantskog kapitala. Dok je proteklih sedam godina vladajuca elita na javnoj sceni demonstrirala privrzenost drustvenoj svojini, pravednu privatizaciju i slicne ideoloske floskule i, kao da nije bas bila zainteresovana za vlasnicku transformaciju, pokazuje se da je ona to cinila da bi sto vise ljudi iz vladajuce nomenklature uzeo deo tzv. drustvenog vlasnistva.

Dr Slobodan Vukovic, sociolog u svojoj knjizi "Cemu privatizacija?", konstatuje da uzroke bega pripadnika vladajuce drustvene grupe u privatni sektor, direktno ili preko svojih potomaka, treba traziti u cinjenici, da oni, iako proizasli iz komunisticke vlasti, "intimno vise ne veruju u ideolosku matricu grupe kojoj pripadaju, uprkos tome sto je ideoloska matrica i dan-danas kljucni faktor njihove drustvene ili politicke promocije". On smatra da prelaz dece pripadnika vladajuce drustvene grupe u privatnike i obrnuto nije ometan nego je blago stimulisan. Ta povezanost posebno je aktuelna kod nizeg sloja vladajuce klase, direktora, kao i kod sloja funkcionera na nizem nivou. Naravno, oni ni tada ni sada ne salju svoju decu u zanatski deo privatnog sektora, vec pre svega u trgovinu i razna posrednicka zanimanja u kojima im, sa svojim vezama u nomenklaturi mogu i dalje biti od koristi.

• Ponekad je tesko razluciti da li im njihova deca ili rodbina sluze kao paravan, kako bi se bavili dvojnom delatnoscu i tako na najbolji nacin svoje pozicije pretvorili u ekonomsku korist", konstatuje Vukovic, dodajuci da jedan deo vladajuce nomenklature na vreme shvata duh novog vremena i salje svoju decu u privatni sektor, i to onaj s minimalnim ulaganjima i sa najvecim obrtom kapitala, ne libeci se poslova ne samo na ivici kriminala, vec i onog pravog, cak i organizovanog, jer su tu oni i njihovi partijski prijatelji da ih zastite.

Prema istrazivanjima dr Mladena Lazica, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, radjenim pre nekoliko godina, pokazalo se izuzetno veliko ucesce oceva iz vladajuce drustvene grupe u privatnom sektoru. Maltene svaki drugi (44,6 odsto) vlasnik preduzeca sa preko 30 zaposlenih bio je direktor drustvenog preduzeca, ili je bio politicki funkcioner, dok su se na celu svakog petog preduzeca (17,9 odsto) u privatnom sektoru nalazila njihova deca ili sira familija. Ovi procenti su se u medjuvremenu uvecali, jer je transformisanje politicke elite u preduzetnicki sloj sve izrazenije zbog cinjenice da je materijalni polozaj prvih u padu, a drugih u porastu.

Mnogi istrazivaci su spremni da potvrde da je na delu velika pljacka drustvene imovine. Pretpostavlja se da u Srbiji stotinak porodica kontrolise protok kapitala. U pitanju su lica koja se nalaze na celu krupnih preduzeca koja se bave spoljnom i unutrasnjom trgovinom, koja prodaju konkurentu robu kao sto je bakar, psenica, koja se bave uvozom kafe, nafte i naftnih derivata. Sve to kontrolise manji broj ljudi, najveci je iz postojece vladajuce nomenklature iz srha SPS-JUL i vesto se prilagodjavaju novoj situaciji.

Te konstatacije potkrepljuje i najnovije istrazivanje dr Mladena Lazica, radjeno u avgustu prosle godine, koje pokazuje da se procesi raslojavanja u jugoslovenskom drustvu produbljuju. Na vrhu piramide materijalnog bogatstva sve se jasnije izdvaja grupa vecih i srednjih privatnih preduzetnika. Odmah iza njih su direktori javnih preduzeca i politicari, s tim, da se kod ove grupe uocava podela na one koji se po zivotnom standardu priblizavaju preduzetnicima, i one ciji je polozaj blizi sredini hijerarhije. Prva grupa je, u stvari, personalno tesno povezana s preduzetnicima, jer se preduzetnici najvecim delom regrutuju iz slojeva koji su ranije drzali i sada drze politicku i ekonomsku moc.

Sve ovo se dogadjalo u poslednjih sedam godina, dok je rezim isticao da nije protiv, vec za privatizaciju, ali pravednu, i "brzi ekonomski i materijalni napredak zemlje, uz socijalnu pravdu". Osnovni tok privatizacije u Srbiji vodio je podrzavljenju vecine drustvenog kapitala. Javni sektor, zapravo predstavlja "prividnu" privatizaciju jer u njemu nije doslo do promene vlasnicke strukture, niti upravljacke garniture.

"Strah" od privatizacije, prisutan kod vecine radnika, posebno nakon '94. godine, najvise koristi vladajucoj eliti. Iza parole o internoj privatizaciji ona se stvarno transformise u novu vlasnicku elitu, dok godinama zvanicno plasi radnike privatizacijom kao najvecim drustvenim zlom.

I spisak preduzeca koja ce se po novom Zakonu o privatizaciji, privatizovati po posebnom programu Vlade i nacin na koji je donet ukazuje da se u predvidjenom procesu transformacije sve moze svesti na preraspodelu drustvenog bogatstva, po pravilima koja ce Vlada zamisliti i sporovesti. Ostaje pitanje da li je cilj da se posle preraspodele na jednoj strani nadje pet do deset odsto stanovnika sa 70 odsto, a na drugoj 80 do 90 odsto stanovnika sa svega pet do deset odsto drustvenog bogatstva.

• U zavrsnoj fazi grabeza drustvenog kapitala, ili kako neki kazu, pljackaske privatizacije koja se upravo odvija u nas, koja je srz prvobitne akumulacije kapitala, sudbina vecine vec osiromasenog ovdasnjeg radnistva bice klasican najamni odnos, gde nece imati ni minimum prava i socijalno-ekonomske zastite. Gotovo da se moze reci da ce se radnici, dojucerasnji samoupravljaci, vratiti na nivo 19. veka kada su bili neorganizovani i nezasticeni proleteri, istice Nada Novakovic, sociolog iz Instituta drustvenih nauka u Beogradu.

Zapravo, ceo ovaj koncept imao je za cilj produzavanje dominantnog polozaja politike i to jedne stranke nad ekonomijom. Kupovanjem vremena za sto potpuniji grabez drustvenog kapitala vladajuca elita, s pravom, racuna da ce u buducnosti kao dominantna vlasnicka grupa zadrzati celnu poziciju i ovladati celokupnim drustvom, ali sada na sasvim drugim osnovama.

Vesna Bjekic (AIM)