SPASAVANJE KOZE I OPSTANAK NA VLAST PO SVAKU CENU

Kad god je aktuelna vlast smatrala da je dobro po njen rejting zaigrati "toplo-hladno" sa dogadjajima koji imaju direktan uticaj na kvalitet medjunacionalnih odnosa to je i cinila. Sto to ne bi bio slucaj i u izbornoj godini uoci izborima na kojima im je potreban magicni stapic da bi opstali na vlast.

AIM Skopje, 12.01.1998

Prva asocijacija nakon eksplozije dveju bombi koje su eksplodirale 4 januara ispred policiskih zgrada u Kumanovu i Prilepu bila je da su podmetaci eksploziva imali na umu da je u ovim gradovima 11 oktobra 1941 godine zapoceo NOB na makedonskim prostorima. Nakon oglasavanja "Oslobodilacke armije Kosova" koja je preuzela odgovornost za bombaske akcije otvoreno je puno dilema. Od toga dali ova armija sa navodno deset hiljada dobroobucenih terorista siri svoje polje aktivnosti i na Makedoniju do sve prisutnijih i sve prihvacenijih verzija da se radi o podmetanju na racun Albanaca u regionu da bi se potakla dalja albanofobija. Slucaj je jos interesantniji, jer se prilepska i kumanovska eksplozija se nadovezuje na eksploziju ispred opstinskog suda u Gostivaru, koja jos nije policiski rasvetljena, ali je odmah u javnosti stavljena na dusu Albanaca, koji su navodno tako iskazali svoje nezadovoljstvo sudjenjem i osudom gostivarskog gradonacalnika Rufija Osmanija. Tako u dosada objavljenim komentarima povodom ovoh eksplozija nije se mogla sakriti aluzija da je gotovo sigurno da iza njih stoji domaci ili uvezeni albanski elemenat. Koincindencijom ili namerno u novogodisnjem broju nedeljnika "Puls" objavljen je dosije o postojanju ilegalnih organizacija ciji je cilj, kako je bukvalno napisano da se "Makedonija umesto oaze mira pretvori u oazu kursuma". Dosije koji govori o ekspoziturama pojednih kosovskih organizacija, ali i koje dovodi u vezi sa ovim ilegalnim aktivnostima i Partiju demokratskog prosperiteta Albanaca i njenog lidera Arbena Xhaferija i Nardodnu demokratsku partiju, koje su se ujedinile u Demokratsku partiju Albanaca, vec povrsnim citanjem, svojim jezikom i stilom nudi mnogo argumenata za tvrdnju da se radi o pravom policiskom dosijeu koje je samo objavljeno u nedeljnik koji je i ranije dobijao i objavljivao ekskluzivne policiske materijale. Ako pak na to dodamo nekoliko istupa u javnosti i sa parlamentarne govornice ministra unutrasnjih poslova Tomislava Cokrevskog, u kojima je tvrdio da policija posedjuje dokaze o neprijatelskim aktivnostima cak i nekih albanskih partija zastupljenih u parlamentu, jasno je da je vrag odneo salu.

Jer, nije bezazleno i ako se navodni albanski radikali organiziraju, sami ili uz pomoc brace iz susednih drzava, s ciljem da ruse drzavu, ali ako se i pojedini drzavni organi ili deo makedonskog politickog bloka trude da u domacoj i medjunarodnoj javnosti pojacaju sliku o destruktivnosti Albanaca kao takvih.

Policiski dosije objavljen u "Pulsu" gradi tezu da radikalizacija stanja na Kosovu pojavom i aktivnostima "Oslobodilacke armije Kosova" i namerom da se pomocu oruzja ostvari otcepljenje Kosova od SRJ "realno je pretpostaviti da ce kosovski ilegalni i radikalni angazmani imati svoje radikalno- ilegalno prelevanje u Makedoniji".

"Puls" dalje potencirajuci da "zajednicka granica sa Srbijom (SRJ), koja uz sve drugo jos uvek je neobelezena i neutvrdjena", da "koncentracija albanske manjine oko nje i politicka platforma s koje deluju" tvrdi da "nuzno prouzrokuje paznju na mogucnost da se militantni radikalizam, nakon politickog kao medjufazu, odrazi i kod nas". Data je i poruka "sto dalje treba ciniti": "Pitanje sto je poslednjih nedelja 1997 godine stalno visilo u vazduhu - dali je drzava spremna da se odbrani od takvih pojava - vec se i ne postavlja. To je nuznost ukoliko se misli o opstanku kao stabilne zemlje. Ono sto primarno treba da nas interesuje je koliko i kako ovi "ilegalci" su se prebacili ili vec odavno pripremili teren za rad u Makedoniji. A Makedoniju ove godine cekaju parlamentarni izbori pa "svaki pristojan" ilegalni radikal i terorist ne moze odoleti jednoj takvoj situaciji koja moze dovesti do drasticnih promena u zemlji".

Sve je isuvise jasno. Nakon "Pulsovog" teoretskog uvoda dogodile su se eksplozije u Prilepu i Kumanovu, koje su se odmah povezale sa decembarskom bombom u Gostivaru, a javila se i famozna kosovska oslobodilacka armija svojim preuzimanjem odgovornosti. U reakcijama makedonskih medija vidljiv je pravac u kome treba uperiti prst i ukazati na krivca.

Teza da se problemi na medjunacionalnom planu izmedju Makedonaca i Albanaca, kao najbrojnijih populacija u Makedoniji, javljaju zbog uticaja i uvoza albanskog radikalizma iz Kosova stara je koliko i ona o "agresivnom nacionalizmu i separatizmu" koji je poceo na Kosovo, a koji se prelio i u Makedoniji. Obe su u opticaju vise od dvadeset godina. Ulaskom u visestranacki milje, pojavom partija na etnickoj osnovi, albanske su imale i dodatnu hipoteku - vecina ih je oformljena od ljudi koji su "partiski i radno" bili "diferencirani" tokom komunistickog rata protiv "azdaje" albanskog "separatizma i iredentizma". Nesporni fakt da su gotovo svi intelektualci i stvaraoci albanskog porekla svoje obrazovanje, i ne retko karijeru, stvorili na Kosovu i tamosnjim albanskim institucijama, dok su one postojale, sto normalno znaci da su tamo ziveli i po desetak godina koriscen je kao argumentacija za "nespornu" tezu i zadnje komunisticke, ali i nove prularisticke pozicije o "kosovskim ideolozima" i "makedonskim Albancima kao pukim izvrsiocima". Sada se to, zbog jednoglasne albanske podrske kosovske nezavisnosti, dovodi u vezu sa globalnim, resavanjem albanskog pitanja u regionu, kome se po pravilu stavlja predznak sve albanskog ujedinjenja u regionu ili stvaranje jedne nove, velike drzave u kojoj ce ziveti svi Albanci. Istina je i to da vec duze vremena, medju analiticarima zbivanja u Makedoniji, postoji mislenje o tome da aktualna vlast, koja dozivljava poraze na svim stranama, gotovo panicno trazi nacine za efikasno skretanje paznje gradjana sa problema koje svakodnevno osecaju na nesto sto nije tako opipljivo, ali je "veoma opasno po opstanak drzave". Gotovo svi se slazu da je u zadnjih nekoliko godina vladajuci Socijal-demokratski savez, kad god je ocenio da mu treba igrao je "toplo-hladno" sa stvarima koje su imale direktan uticaj na kvalitet medjunacionalnih odnosa. Ne retko je i mislenje da igranjem na nacionalnu kartu ovi levicari na vlasti su otisli i dalje od deklariranih opozicionih desnih amkedonskih nacionalnih partija. Sto to ne bi aktuelizirali i u izbornoj godini u okviru akcije "spasavanja koze" ili ostanka na vlast po svaku cenu.

To medjutim, kao i svako igranje vatrom i samodopadljivom arogancijom da se stvari mogu drzati pod kontrolom, nije nimalo naivno. Ako vec policija poseduje dovoljno indicija da bilo ko nesto "muva" s ciljem da bi rusio drzavu, kao sto tvrdi prvi policajac Cokrevski, normalno je ocekivati da preuzme ono za sto je i placen. Makedonski poli(ti)ci(s)ki vrh to ne radi, sto se moze tumaciti time da dokaze ili nemaju ili se boje predociti ih, sto drugacije receno znaci da nisu sposobni biti na vlast. Nije mali broj onih koji smatraju da se u ovim dogadjajima vide povezanost severnog suseda i njegovim ekspozitura u Makedoniji. S jedne strane Kumanovo, Prilep i Gostivar nemaju zajednicki imenitelj u vidu Albanaca: u Kumanovu oni ne slove za radikale, u Prilepu ih nema, ako vec u Gostivaru vladaju "albanski radikali". Jedino sto ih moze povezivati jeste "prosrpski elemenat" i zajednicki forsirani stav o "albanskoj opasnosti". Na to se dodaje da u makedonskim policiskim strukturama ima jos uvek DB-nostalgicara koji odrzavaju veze sa srpskim kolegama, a ne retko medju politicarima, jos uvek Beograd najblizi u odnosu na sve susede, pa se sugerira da su i bombe njihovo zajednicko delo. Pritom se aktueliziraju afere oko voeno-policiske nabavke oruzja, ali i prodaja oruzja SRJ u vreme njene upletenosti u bosanski rat, kao i reeksport jugoslovenskog oruzja preko Makedonije.

Kako god bilo nakon atentata na predsednika Gligorova, serije egzekucija povezanih sa organiziranim krimnalom i najnovijih bombaskih akcija uz sve muke na socijalnom planu, Makedonija u izbornoj godini postaje sve manje prijatno mesto za zivljenje.

AIM Skopje ISO RUSI