STUDENTI, OVK, RUGOVA ILI...

Albanski politicki pokret na Kosovu zakoracio je u novu godinu sa odlukama i stvavovima koji u najmanju ruku najavljuju odrzavanje tempa politicke dinamike iz druge polovine prosle godine. Iz perspektive sadasnjih tokova i mogucih implikacija sadasnjih procesa, moze se cak naslutiti ubrzanje dinamike, a njihovo sagledavanje u sirim okvirima ukazuje na mogucnost prelaska kosovske krize u fazu novih, neki bi rekli opasnih neizvesnosti. Nije vise rec o praznoj radikalnoj retorici jedne struje ili samo jednog sloja albanskog pokreta, nego o procesu poklapanja stavova najdinamicnijih albanskih politickih snaga oko neophodnosti prevazilazenja visegodisnje albanske politicke stagnacije i letargije.

I bez sagledavanja sloznih i nedovoljno poznatih aspekata faktora koji se predstavlja kao Oslobodilacka vojska Kosova, bilo je vidljivo da je zadnjih dana prosle godine albanski politicki dinamizam dostigao najvisu tacku u odnosu na poslednje godine. Albanski politicki subjekti usvojili su znacajne politicke odluke, a dan uoci novogodisnje noci odrzan je novi, treci po redu do sada najmasovniji protest studenata. Na desetine hiljada studenata, njihovih profesora toga dana su izasli na ulice Pristine i drugim vecim kosovskim gradovima. Zahtev je i ovoga puta ponovljen: Otvaranje skolskih i univerzitetskih objekata i za nastavu na albanskom jeziku. Ali, ocigledne su sire, neposredne politicke i druge implikacije protesta za opsti razvoj kosovske krize.

Organizovanjem novog protesta, studentsko rukovodstvo je sebe videlo kao jednu novu snagu koja ima moc da pokrene i celokupno albansko stanovnistvo. No, izgleda da je evidentnija spremnost i raspolozenje Albanaca da prihvati politicku dinamizaciju albanskog pokreta ne samo na recima, nego i izlaganjem riziku koji podrazumeva protestni izlazak po ulicama kosovskih gradova. Ohrabreni ovom cinjenicom, studentske vodje su najavile nove proteste za ovu godinu, upozoravajuci da ukoliko njihov status ubrzo ne bude resen, oni ce biti ne samo studentski nego i "opstenarodnog karaktera". U duhu novih raspolozenja, oni prestaju da budu apoliticka organizacija. Ostro su kritikovali albanske politicke partije zbog letargije koju su nametnuli Albancima, zahtevajuci od njih da izvrse svoje odgovornosti ili da proglase organizaciono gasenje i prestanak svojih politickih aktivnosti. To nisu nove ideje, ali ih prvi put predlaze albanska organizacija.

Ovaj do sada nezabelezni napad na albanske partije bio je motivisan njihovim cutanjem uoci najnovijeg studentskog protesta. Ne bi se moglo reci da su one bile

ravnodusne, ali mogao se namirisati ne samo nejednako zalaganje za proteste, nego i suprotstavljenost stavova oko toga. Medjutim, albanske partije su vec ranije naucile lekciju da ne treba bas javno i jasno biti protiv, odnosno da treba okolisati, pogotovo sto se ovaj put mogla naci neka vrsta formalnog pokrica. Naime, predstavnici velikih sila tokom jeseni jasno su i izricito zahtevali od albanskih politickih partija da se ne mesaju u aktivnosti Nezavisne unije albanskih studenata oko organizovanja javnih protesta.

Tako su se albanske partije nasle u vrlo kontradiktornoj i neprijatnoj situaciji. Za partije kojima je godilo neizjasnjavanje o javnim protestima, to je bilo dobrodosla, a oni koji bi zdusno podrzali svaki oblik protesta, bila su onemoguceni. Ali ovo je za sve njih zajedno bilo manje nelagodno u odnosu na obavezu javnog objasanjavanja "jalovosti visegodisnjeg politickog rada i aktivnosti". Opste uzevsi, neki analiticari smatraju da je upravo ovo bila pogodna situacija za kako kazu jeftino i prozirno kalkulantsko ponasanje, koju su one iskoristile.

Poslednjih dana prosle godine, vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova zakazao je albanske parlamentarne i predsednicke izbore za 22. mart ove godine. Prvi takvi albanski izbori odrzani su maja 1992. godine, a ovi se zakazuju posle vise odlaganja i duzih unutrasnjih svadja izmedju onih koji su bili za i onih koji su bili protiv konstituisanja palamenta koji je bio izabran 1992. godine, odnosno koji su bili za i protiv odrzavanja izbora u redovnom roku. Na kraju je ispalo da su bili jaci ovi koji su sada zakazali nove izbore, iako su se sami protivili da prethodni poslanicki sastav i formalno konstituise kao parlament, posle jednog pokusaja kada su spreceni od strane policije.

Vremensko stesnjavanje ovih dogadjaja i procesa i njihovo povezivanje sa svime sto se ranije dogodilo u regionima Djakovice, Peci i Srbice, ostavlja utisak svesne sinhronizacije. Medjutim, odnosi unutar albanskog pokreta su takvi da uopste ne moze biti reci o tome. Takav red poteza namece sam objektivni tok dogadjaja. Naime, ovde se toliko toga nagomilalo i zgusnulo u jedan nemoguci vremenski tesnac da nije bila potrebna nikakva svesna koordinacija da bi albanske politicke snage postavile istovremeno kao najakutnije iste probleme. Otuda varljivi utisak o svesnoj sinhronizaciji. Zapravo rec je o nemogucnosti odlaganja nekih problema i zahteva, bez obzira na volju, raspolozenje i spremnost odredjenih albanskih politickih segmenata za daljim odlaganjem.

Dogadjaji i procesi koji su trenutno vidljivi i prisutni na albanskoj politickoj sceni Kosova, sazrevaju vec godinama. Zbog toga lako je bilo predvideti njihovo nagomilavanje i zaostravanje u drugoj polovini prosle godine. Sada se pokazalo da nije bilo pametno njihovo potcenjivanje, posebno pogodnih uslova da se u kosovskom getu pojave albanske radikalne grupe sa drugacijim vidjenjem resenja kosovske krize. Uporno potcenjivanje, cak i prezir prema takozvanoj radikalnoj retorici vraca se sada kao realna opasnost marginalizacije albanskih politickih partija, jer se one jos uve slabo snalaze u novonastalim dogadjajima i procesima. Ponasaju se kao da je i dalje rec samo o praznoj radikalnoj retorici, iako su znacajni delovi albanskog stanovnistva, posebno mlada populacija, vec pronasli novi model svoje politicke identifikacije u liku radikalnih grupa koje na neki nacin deluju na albanskom politickom prostoru.

Uz snazno prisutne tendencije politickog monopolizma, konformizma, demagogije i apsurdnih manipulacija nacionalnim problemima i osecajima, posebno kod neinformisanih ili nedovoljno informisanih slojeva albanskog stanovnistva, pomenuti procesi i dogadjaji duboko su pomutili odnose unutar politickog dela albanskog pokreta. I oni koji se samo povrsno zanimaju za politiku, u drugoj polovini prosle godine mogli su kao na dlanu da posmatraju i da prave razliku izmedju sustinskih nacionalnih interesa i borbe za vlast. Medjusobno ocrnjivanje rivala je takodje bezpostedno, ali jos nije dobilo razmere gladijatorske borbe na otvorenoj sceni. Uglavnom, nikada kao proteklih nedelja i meseci kosovski Albanci nisu mogli jasnije da vide kako se parcijalni interesi dekorisu demagogijom opstih nacionalnih interesa.

Zbog ukupno slozenih odnosa, neophodno je da se odluka Ibrahima Rugove o novim izborima sagleda u sklopu celine albanskih procesa i dogadjaja. Samo tako se mogu shvatiti slozenost i dometi te odluke sa albanske tacke gledista. Komplementarno tome treba da bude i sagledavanje sa stanovista diplomatskih pozicija i perspektiva albanskog pokreta.

Ovi izbori su odlagani vise puta. Stvarni motiv odlaganja bili su zadrzavanje dosadasnjeg rasporeda politickih snaga unutar albanskog pokreta i nada da ce se u medjuvremenu postici neki dogovor sa Beogradom koji ce pojacati politicke pozicije albanskog vodjstva. Medjutim, otpor da se konstituise albanski parlament izabran 1992. godine i da se odrze novi izbori kada je tom sastavu istekao mandat, u javnosti su opravdavani rizicima zaostravanja situacije do opasnih razmera i savetima "prijatelja iz inostranstva" u tom smislu.

U uslovima radikalnijih raspolozenja unutar znacajnih delova albanskih stanovnistva, ranija osporavanja legaliteta organa izabranih maja 1992. godine postala su ne samo glasnija, nego i logicnija i prijemcivija za javnost. U znacajnoj meri izgubljena je uverljivost, narocito u kontekstu vidjenja nekih problema kao neizdrzljivih i nerazumno necasnih koje kosovski Albanci na kraju 20 veka vise nece da trpe. Rec je pre svega o skolstvu, ali i o nekim drugim oblicima ocigledne diskriminacije Albanaca.

Zakazivanjem izbora Rugova je stvorio sebi manevarski prostor za opredeljivanje u vise pravaca i privremeno ublazio kritike usmerenih ka njemu sa raznih strana albanskog pokreta. Ali, po svemu sudeci, samo za kratko vreme. Zapravo, Rugova je dosta toga samo odlozio za odprilike tri meseca. Posle, odnosno u drugoj polovini marta morace da se odluci, a nema bas mnogo izbora. Bice mu tesko da smiri ili eventualno ugasi samostalne proteste studenata, a da se ne govori o problemu koji mu zadaje javno deklarisanje trojice mladica da su pripadnici Oslobodilacke vojske Kosova, u cije postojanje on i dalje na neki nacin sumnja.

Zbog toga odluka o zakazivanju izbora moze biti uvod u siru radikalizaciju albanskog pokreta, a zavisno od razvoja situacije, i poslednji, cak ocajnicki pokusaj zauzadavanja opste tendencije radikalizacije albanskog pokreta. Prva pretpostavka je u potpunoj suprotnosti sa dosadasnjom Rugovinom politickom filosofijom, odnosno sa shvatanjem politike i interesa njegovog politickog kruga. Zbog toga, moguce je da najaktuelniji motiv odluke o novim izborima bude obnova i vracanja politicke inicijative i autoriteta Rugove i njegove politicke struje unutar Demokratskog saveza Kosova i unutar albanskog pokreta.

Odluka o izborima moze biti i do sada najostrije Rugovino upozorenje Beogradu i tzv. medjunarodnoj zajednici da ozbiljnije pristupe kosovskom problemu. Iz ovog ugla, posebno najavljenih diplomatskih inicijativa ne izgleda da je odrzavanje albanskih izbora bas svrsena stvar. Pre moze izgledati da ce izbori uci u fond politicke i diplomatske trgovine. Ako se tako nesto bude postiglo, onda izbori opet mogu biti odlozeni, precutno ili na neki drugi nacin, bez obzira na uverljivost objasnjenja. Medjutim, ako diplomatska trgovina sa izborima ne uspe, Rugova nece imati kud. Morace da se opredeli, a nema bas mnogo izbora. Tako bar izgleda iz perspektive trenutnog stanja odnosa unutar albanskog pokreta.

AIM Pristina Fehim REXHEPI