USTA PUNA MIRA

Sukob-konstanta "mirotvorne" politike Slobodana Milosevica

AIM, BEOGRAD, 10. 1. 1997.

U svojoj novogodisnjoj cestitki, kao i svim predhodnim koje izazivaju osecanje uzgrednosti, predsednikove nevoljnosti da komunicira sa gradjanima i neodoljivog utiska da se obraca drzavi a ne narodu, Slobodan Milosevic nije propustio da pomene "mir": "Zelim nam svima da nam Jugoslavija bude mirna, razvijena i slozna".

Krenemo li jos malo unatrag, "mir" je sve ucestalija rec u njegovim javnim nastupima. A njegova inauguraciona beseda u saveznom parlamentu, 23. jula prosle godine, nakon sto je u neverovatnoj hitnji osvojio predsednicki tron federalne drzave, naprosto je vrvela od sintagmi u kojima je "mir" vezivno tkivo.

Usta su mu, dakle, puna "mira", a prakticki potezi njegove politike idu suprotnim smerom:nema nijedne krizne tacke u bivsoj i danasnjoj Jugoslaviji koja u "mirotvornom" dodiru sa Slobodanom Milosevicem ne preti pozarom. Krenimo, na primer, od istocne Slavonije.

Tacno uoci pravoslavnog Bozica, novoizabrani predsednik Srbije Milan Milutinovic i prinudni administrator za istocnu Slavoniju Vilijem Voker (koji je dosao u Beograd u neku vrstu oprostajne posete) razgovorali su o mogucem razvoju dogadjaja u hrvatskom Podunavlju nakon sto i poslednji vojnik medjunarodnih mirovnih trupa napusti to podrucje, 15. januara ove godine. Sudeci po izvestajima u medijima, demilitarizacija Podunavlja ovaj put nije bila na "dnevnom redu".

Vokerov prethodnik, Zak Klajn, medjutim, u nekoliko je navrata tokom svog mandata izlazio pred aktere sa idejom (koja je, uzgred receno, verifikovana i u palati UN) da se demilitarizuje pogranicni pojas s obe strane Dunava, do petnaest kilometara u dubinu hrvatske i jugoslovenske teritorije. Za razliku od Hrvatske, koja je pokazala kooperativnost u odnosu na Klajnov plan, SR Jugoslavija ga je glatko odbila! Uzalud je Zak Klajn dolazio u Beograd da ubedjuje Milosevica i njegovog celnog genrala Momcila Perisica, a javnost je ostala prikracena makar i za sturo saznanje o tome zasto je za ovu vlast i njene generale neprihvatljiva demilitarizacija Podunavlja.

To sto entitetska Bosna i Hervegovina ne funkcionise ni u jednom drugom segmentu sem u vojnom, kako se obicno tvrdi (mada je pitanje da li bi i ta tvrdnja izrdzala probu kritike!), nije samo krivica do srpske strane. Pa ipak, paljanska ekipa sa Radovanom Karadzicem u glavnoj ulozi razvlaci Dejtonski sporazum do poptupne ignorancije. Svakome ko je prosecno obavesten i ko je imalo politicki upucen u bosansku rasomonijadu jasno je da se bez blagoslova Slobodana Milosevica Radovan Karadzic ne bi odrzao na sceni "iza scene" ni 24 sata.

Sve kad Slobodan Milosevic ne bi imao nista sa nagovestenim novim "dogadjanjem naroda" u Crnoj Gori, a povodom predstojece inauguracije Mila Djukanovica za crnogorskog predsednika, kao sto se tvrdi u stabu Momira Bulatovica, niko u to ne bi poverovao. Stoga je upravo ovih dana americka administracija ostro upozorila predsednika SR Jugoslavije da ne podmece barut pod manju federalnu jedinicu.

Kriza na Kosovu, takodje najvecma "zaslugom" Milosevica, produbljena je do samog ruba oruzanog sukoba krajnje opasnih namera. Manje krizne tacke u SR Jugoslaviji i oko nje da i ne pominjemo. Ipak, samo jos i ova ilustracija.

U Otavi su 4. decembra prosle godine predstavnici 125 zemalja potpisali Globalni sporazum o zabrani proizvodnje i upotrebe nagaznih mina od kojih godisnje u svetu gine ili biva obogaljeno 25.000 osoba, najvecma civila, medju kojima su deca najucesce zrtve. Sve drzave nastale na tlu bivse Jugoslavije, sve izuzev Savezne Republike Jugoslavije, poptisnice su tog dokumenta!

Nikome od oficijelne politicke i vojne vlasti u Beogradu nije bilo ni na kraj pameti ni da napomene da je takav medjunarodni skup i odrzan, a kamoli da objasni gradjanima kako to da nasa zemlja ciji celni politicari i generali odlaze na pocinak s "mirom" na usnama i s njim se bude, nije stala u red "koalicije savesti covecanstva", kako je zemlja poptisnice dokumenta u Otavi nazvao generalni sekretar UN Kofi Anan?! Ne manje zabrinjavajuca cinjenica je i to sto su svoj glas protiv takvog odnosa vlasti Slobodana Milosevica digle jedino onih dvadesetak hrabrih "Zena u crnom", izrazivsi svoj decidan stav transparentom na protestnom skupu na Trgu republike u Beogradu: "Jugoslavija cuti i proizvodi mine"!

Sve u svemu, nista novo u Milosevicevoj taktici ocuvanja vlasti, u kojoj je mirotvorna retorika obavezno sredstvo. On je, osim glavne krizne tacke koja u datom trenutku vri, uvek imao i rezervnu: pa kad bi gasio glavnu (ali tako da uvek pomalo tinja), obavezno teatralno i uz prisustvo relevantnih medjuanrodnih faktora i uz odgovarajucu "nagradu", potpaljivao bi rezervnu. Tako on vec godinama krizu u SR Jugoslaviji i njenom blizem na zapadnoj strani odrzava na radnoj temperaturi. Medjutim, ovoga casa velika nevolja je u tome sto se nekoliko kriznih zarista razbuktavaju istovremeno. Pre svega Kosovo i Bosna. Stoga je odista zabluda verovati da Slobodan Milosevic moze ili zeli ista vise konstruktivno da ucini, pa sve da i nije osvedoceni covek destrukcije.On prica jedno a radi drugo. Posle svakog njegovog pozivanja na mir, moze se samo ocekivati novo zariste krize. Izgleda da je poslednja mirotvoracka poruka, kako sada stvari stoje najava za ono sto sledi u Crnoj Gori.

Stipe Sikavica (AIM)

nnnnn