"GODINA PISAMA"

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, gospodin Pavle, ocito veoma zabrinut za blisku buducnost Srbije, odnosno Jugoslavije, reklo bi se ne prvi put i bez razloga, resio je da svoje misli na pocetku ove godine usmeri na Kosovo, na nedavna zbivanja i ona koja se lako mogu dogoditi posebno ukoliko popusti paznja, izgubi se "kontrola nad situacijom" (bilo kojeg aktera u visegodisnjem "drzavno-narodnom" sporu) i shodno tome dovede do stanja koje ce tek tada biti tesko prevazici. Kao svaki dobar "politicar" i gospodin Pavle je ocenio da je "minut do dvanaest" da se ispred Srpske Pravoslavne crkve izjasni, po vec oprobanom receptu "toplo-hladno". Hronicari ce zabeleziti, a analiticari jos dugo analizirati njegovo otvoreno pismo koje je, doduse preko medija, poslao studentima albanske nacionalnosti na Kosovu, povodom njihovih poslednjih protesta u glavnom gradu Kosova i jos sest centara u ovom regionu.

        Patrijarh SPC gospodin Pavle je u ovom javnom

obracanju podvukao da ima razumevanja za mirne demonstracije studenta i osudio intervenciju policije nad njima, dodajuci u njemu da je resenje moguce, jedino "ako u svakoj prilici postupamo kao ljudi, po vecnoj pravdi Boga jedinoga". Gospodin Pavle, ne odricuci se svojih licnih dokumenata, za koje podseca da su izdati u Prizrenu gde jos, kaze u pismu gospodin Pavle "dobijam penziju, i s time se obracam mojim sugradjanima", dajuci im pravo na univerzitetske objekte, i pitajuci ih pritom kako zamisljaju "povratak u te objekte, kada ne priznajete drzavu, kojoj pripada taj Univerzitet"?

Drzava, prema Patrijarhu nije isto sto i rezim, vec jedan istorijski i geografski organizam, koji "ima svoj identitet i institucije starije nego bilo koja politika". Patrijarh Pavle se dalje, kako kaze u pismu, cudi sto Albanci na Kosovu koriste pasose Srbije, sto odlaze i vracaju se u ovu drzavu, koja je nelegalna samo za njih, a da veliki deo sveta nju priznaje. Govoreci potom o studentskim protestima, Patrijarh istice da stanje na Kosovu "zahteva ozbiljno otvaranje svih problema koji truju odnose izmedju nasih dva naroda, kao i njihovih komsija, i koje tresu celi evropski prostor". "Ja bih najvise voleo da se u ovom delu zemlje, promene odnosi i da se svima priznaju osnovna nacionalna, religijska i sva druga ljudska prava, ali i duznosti

• da svako postuje drugog i drugacijeg od sebe", dodaje izmedju ostalog u svom pismu albanskim studentima, srpski patrijarh Pavle.

Nenadano pismo njegove svetosti gospodina Pavla koliko je izazvalo ne malo iznenadjenje, toliko je u kosovskim verskim, politickim i intelektualnim krugovima primljeno sa podozrenjem i brojnim opaskama. Prve reakcije su se odnosile na cinjenicu da je patrijarh Pavle ipak osudio policijske brutalne intervencije nad albanskim studentima, ali da njegove kritike dolaze sa velikim zakasnjenjem, pa do pitanja u stilu da li je moguce da gospodin Pavle svih ovih godina nije primecivao kako rezim postupa prema kosovskim Albancima. U svakom slucaju albanskim studentima je bilo potrebno vise od 24 sata da saznaju za njima upuceno pismo, da "dodju" do njega i najzad, onako kako su ga i primili, odgovore preko, kako su naglasili, "nasih" sredstava informisanja. Krugovi bliski studentskoj organizaciji prenose da su povodom zahteva da se "oslobode okupirani" skolski i univerzitetski objekti i intervencije pripadnika policije, pre ocekivali reagovanja onih krugova u Srbiji koji za sebe tvrde da su gradjanski orijetisani ili, jos pre, od tamosnjih kolega studenta cija verbalna podrska prilikom njihovog susreta u Pristini nije izostala, a da se sada "kada je trebalo" nije glasno cula, ali da je na kraju krajeva dobro da im se barem neko obratio.

U pismu upucenom patrijarhu Pavlu, koje je potpisao predsednik Nezavisne unije studenata u Pristini Bujar Dugolli, u cetiri tacke su izneta stajalista ove studentske organizacije u vezi sa njihovim zahtevima i stavovima. Posto se konstatuje da studenti tokom svojih protesta nisu zahtevali nista drugo osim oslobadjanja objekata i univerzitetskog prostora koji je podsecaju studenti utemeljen 1970. godine kao univerzitet Kosova, "a od 1991.postoji kao univerzitet Republike Kosova, kada je on okupiran od strane srpskog rezima", u pismu upucenom patrijarhu Pavlu navode i sledece:

"Mi bi smo vam bili zahvalni kada bi u vasem pismu osim osude koriscenja pendreka nad studentima od strane policije, osudili i sistematsko i najneljudskije nasilje koje stalno primenjuje srpska drzava nad albanskim narodom na Kosovu, koristeci nista manje nego srednjovekovne metode. Zelimo da vas podsetimo da su prosla vremena kada se pitanje Kosova moglo resavati politikom i srednjevekovnim mitovima, kaze se u pismu i dodaje, da se ono moze i treba resavati samo metodima nove demokratske politike, dajuci svim narodima pravo da slobodno formulisu svoju volju kao najbolji put da se zivi u dobrim i medjususedskim i medjudrzavnim odnosima". U pismu se takodje navodi da studenti u njihovim zahtevima nigde nisu zatrazili da se vrate na, kako su rekli, drzavni srpski univerzitet, vec da traze "oslobadjanje okupiranih objekata i univerzitetkog prostora, u cemu cemo biti odlucni", kaze se u pismu i istovremeno izrazava uverenje da gospodin Pavle moze najbolje objasniti izgradnju crkve na univerzitetskom prostoru u centru Pristine. Na kraju pisma se uz zelju za dugim zivotom gospodinu Pavlu, studenti su se zahvalili za njegovu brigu zbog upotrebljenog policijskig nasilja nad njima.

Poruku srpskog patrijarha albanskim studentima, ovdasnji politicki krugovi, i ne samo oni (na pismo je slicno reagovalo i staresinstvo Islamske zajednice Kosova), ocenjuju kao veoma kontradiktornu i dvosmislenu, dodajuci da patrijarh Pavle drzi dvojak stav kada su u pitanju prava coveka, posebno Albanaca na Kosovu.

Fehmi Agani potredsednik DSK je rekao da ovo razumevanje i ova osuda represije ne moze a da ne naidje na dobrodoslicu, ali da se u pismu patrijarha Pavla u osnovi netacno prezentiraju zahtevi albanskih studenata, jer oni ne traze da se vrate u zgrade drzavnog univerziteta koji je kaze Agani, navodno vlasnistvo drzave koju oni ne priznaju. "On je utemeljen Zakonom Skupstine Kosova, i on i svi skolski prostori pripadaju Albancima, Srbima i drugima koji zive na Kosovu i da oni u stvari zahtevaju da im se vrati deo skolskih lokala i univerzitetskog prostora, koji im je nasilo oduzet", kaze Agani. On je upitao da li je moguce da patrijarh do sada imao u uvid ni jedan izvestaj pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava, neke slicne medjunarodne organizacije ili pak izvestaje Fonda za humanitarno pravo sa sedistem u Beogradu.

Takodje potpredsednik DSK Hydajet Hyseni, istice da je dobro sto je srpski patrijarh "smogao" snage da osudi brutalnost policije nad albanskim studentima i cuje makar to bila i formalna osuda brutalnosti policije. Ocenjujuci da je ovo poruka koja treba "nasem vremenu", te bi mogla da doprinese pokusajima za stvaranje klime tolerancije i medjusobnog poverenja, kada se Kosovo nalazi pred resenjem. Hyseni dodaje da bi se ovako "moglo shvatiti pismo kada ne bi bio drugi deo koji je ispolitizovan sa transparentnim sovinistickim i antialbanskim porukama, da albanski studenti prihvate ono sto je neprihvatljivo, to znaci srpsku okupaciju nad Kosovom".

        S druge strane, potpredsednik Parlamentarne Partije

Kosova Jonuz Salihaj istice da Patrijarh Pavle zaboravlja da je "genocidna srpska politika uzrok nepriznavanja Srbije od strane SAD koja je izolovala srpski narod od medjunarodne zajednice. Na zalost", dodaje Salihaj, "Patrijarhu Pavlu nije zasmetala ovakva politika, jer je on na direktan nacin ucestvovao u njezinom kreiranju". On je ovu poruku gospodina Pavla shvatio i kao signal da ce Srbija, zbog velikih pritisaka iz vana, biti primorana da implementira sporazum Rugova-Milosevic, ali je njegova zelja, kaze on, da ovde stavi tacku i da se Albanci zadovolje sa kulturnim pravima. Patrijarh Pavle, dobro zna da je nezavisnost Kosova, izrazena volja albanskog naroda, koji nista drugo ne trazi osim slobode, ovu osnovnu vrednost koja je blagoslovena od Boga", zakljucio je Salihaj.

Potpredsednik Albanske demohriscanske partije Kosova, Tadej Rodiqi, ocenjuje da o "svemu onome sto se desilo u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, SPC bila upoznata i podrzavala je takve stvari". Rodiqi potom podseca patrijarha Pavla, na sve dogadjaje na Kosovu, "oduzimanjem autonomije, izbacivanjem albanskih studenata i ucenika iz svojih skolskih objekata" i pritom zakljucuje da "je i SPC zajedno sa SANU i Drustvom kjizevnika Srbije, i delom srpske inteligencije, bila na celu akcije za stvaranje klime o oduzimanju autonomije Kosova".

Nezavisni analiticari, pak, pismo patrijarha Pavla nisu popratili bez izvesnih znakova odobravanja i kao znak da se nesto ipak pokusava menjati i u okrilju SPC, imajuci u vidu, kako oni isticu, i dosadasnju njenu nespornu odgovornost za zbivanja na tlu bivse Jugoslavije, s jedne strane, kao i posebne veze ove crkve sa nacionalnom drzavom, koje umnogome limitiraju i "opsege demokraticnosti" njenih politickih istupanja.

        Inace, zanimljivo je da ovdasnji jedini list na

srpskom jeziku "Jedinstvo", za razliku od stampe na albanskom jeziku, nije na svojim stranicama preneo cak ni otvoreno pismo Patrijarha Pavla, kao sto se niko od srpskih intelektualaca sa ovih prostora nije oglasio. Mozda i ovo moze posluziti kao jos jedan "dokaz" da je srpska politicka nomenklatura jos uvek "ranjiva" na pominjanje Kosova u bilo kom smislu. Naravno, ako se, smatraju skeptici, ne radi o "opipavanju pulsa" kroz pero Patrijarha Pavla.

        Javno deklarisanje srpskog patrijarha o njegovom

vidjenju resavanja problema Kosova, bacio je u potpunosti u zasenak pismo koje je srpskoj javnosti uputila predsednik Socijaldemokratske partije Kosova Ljuljeta Pulja Beciri. Ona je apelovala da "vec jednom srpska javnost bez ustrucavanja i grize savesti progovori o silnim nepravdama i nedelima koja se cine na Kosovu protiv drugog naroda, jer je to jedini put da se od sopstvenih lanaca i sama drzava oslobodi. To bi ujedno podstaklo smirivanje izazvane napetosti na drugoj strani, i tako bar pokusalo pomoci jednom buducem razgovoru i dogovoru", kaze se u ovom pismu. Ona je takodje pozvala srpsku javnost da spreci svoj rezim da ide dalje u, kako je naglasila, svojim nedelima, da ga ukrote i da ne dozvoli da se dalje kalja obraz srpskog naroda i poigrava se jos jednom opasnom vatrom na ovome tlu.

"Godina pisama", kako je neki vec zovu, ocito ne obecava neke promene. Samo su jos jednom potvrdjena duboko podeljena politicka stajalista - srpska i albanska...

AIM Pristina Arber VLLAHIU