INTERVJU: RUFI OSMANI, predsednik opstine Gosrivar

Skopje Jan 6, 1998

NISU NAM DALI SANSU DA PRIMENIMO ZAKON

AIM Skopje, 06.01.1998

Rufi Osmani, bivsi poslanik u makedonskom parlamentu, nakon njegovog izbora za predsednika opstine Gostivar krajem 1996 godine, postao je jedan od najeksponiranih politickih figura. Razlog za ovo bilo je njegovo insistiranje da se albanska nacionalna zastava vije ispred opstinske zgrade, pored makedonske drzavne i turske zastave. Iako je prethodno izjavila da nece intervenisati, 9-tog jula, odma posle ponoci, dva sata nakon donosenja zakona o upotrebi zastava nacionalnosti, makedonska policija je intervenisala u Gostivaru i iza sebe je ostavila tri zrtve i stotine ranjenih i pritvorenih. Medju pritvorenim je bio i Rufi Osmani, koji je kasnije bio osudjen na 13,8 godina zatvora. Dok se njegov slucaj sada nalazi u apelacionom sudu, Rufi Osmani je posao jedan od najpoznatijih politickih figura u medjunarodnoj javnosti iz Makedonije. U intervjuu za AIM, Rufi Osmani govori o nejgovom sudjenju, o dogadjajima iz 9 jula sa njegove perspektive, o ulozi mesunarodnog faktora u njegovom slucaju, o mesuetnickim odnosima, o odnosima u njegovoj partiji, i o drugim pitanjima koja su preokupirala domacu i medjunarodnu javnost nakon 9 jula.

AIM: Gaspodine Osmani, od 9 oktobra vi se branite na slobodi dok se vadj slucaj nalazi u apelacionom sudu. Kako komentirate visinu kazne od 13,8 godina i sta ocekujete od daljnjeg procesa?

R.Osmani: Preko jedne ovakve drakonske kazne, autori zlocina, odnosno vlada Makedonije i u celini aktualni makedonski establisment, hteli su da krivicu za gostivarski masakar prebace na pretstvanike zrtve, odnosno na mene i druge javne i plemenite lisnosti koje su osudjene u ovu sudsku farsu. Licno nisam iznenadjen od visine kazne. Radi se o jednoj albanofobnoj mentalnoj strukturi koja sistematski uzgaja i vrsi jednu patolosku diskriminaciju prema Albancima uopste, a posebno prema javnim licnostima koje se usude ne samo da manifestiraju nezadovoljstvo Albanaca vec i da deluju konkretno u pravcu instaliranja albsnkih vrednosti i u vladinim sistemima, kao sto je konkretan slucaj u opstinskoj vlasti.

U celini uzevsi, ovo su procesi koji diskredituju makedonsko sudstvo, smestivsi ga direktno pod "krovom vlasti", pre svega izvrsne, i na taj nacin jasno svedoce da u Makedoniji ne postoji treca nezavisna vlast u saglasnosti sa Ustavom i medjunarodnim katima. Nepostojanje ove demokratske vrednosti baca izvanrednu negativnu senku na dostignuca demokratskih procesa. Moja zalba koja je data u drugoj sudskoj instanci ima za cilj da da priliku najvisem makedonskom sudstvu da eliminira, rekao bih, sudsku sramotu jer objektivno u prvoj instanci moja krivica nije dokazana pomocu materijalnih dokaza o tome sto se dogodilo u Gostivaru. Licno sam skeptican da ce se dogoditi ovaj fenomen sudske rehabilitacije i krajnji epilog sudske procedure protiv mene stavljam u direktnoj koleraciji sa sldecim parlamentarnim izborima. Mislim da ce oni koji vladaju sa Makedonijom, SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije), proracunati da li ja kao javna licnost u slobodi kvarim njihove izborne proracune. . Ako budu smatrali da sam ja jedan od onih koji ce im kvariti te izborne racune, preko odluke druge instance sigurno ce me vratiti da provedem deo mog zivota u makedonskim zatvorima.

AIM: Vase hapsenje u vreme policijske intervencije stvorila je prazninu u mozaiku nastalog ovom prilikom. Kako gledate na sve ono sto se dogodilo u Gostivaru 9 jula, sa perspektive u kojoj ste se nasli bez vase volje, jer ste bili u rukama policije?

R. Osmani: Dogadjaji u Gostivaru, odnosno policijski masakar civilne albanske populacije, koja je mirno demonstrirala i protestirala protiv jednog organiziranog drzavnog nasilja, jeste rezultat jednog prethodno pripremljenog scenarija. sama cinjenica da je u kasnim satima 8 jula, tacnije u 23 sati parlament Makedonije usvojio zakon kojim je ozakonio upotrebu zastava nacionalnosti, iako u jednoj mnogo reduciranijoj varijanti od one koju su trazili albanske opstine, u sustini makedonski parlament je ponistio odluku Ustavnog suda zasnivajuci spomenuti zakon na clanu 48 Ustava Makedonije na koji su bile zasnovane i odluke albanskih opstina o upotrebi zastava nacionalnosti. Policijska intervencija se dogodila iste noci, posle ponoci, sto znaci da fizicki nam nije data mogucnost, ukljucujuci i mene kao predsednika opstine, da primenimo doneti zakon, jer je vreme pocetka rada u opstini Gostivar osam sati ujutro e ne 12 u ponoci kada je pocela realzacija eskpedicija makedonske policije. Ovo jasno svedoci o prethodno pripremljenom scenariju koji je preko prethodno usvojenog zakona pokusavao da stvori pravno pokrice, posebno pred medjunarodnim faktorom za masakar za koji su se slozili vodje Makedonije. Ja sam bio uhapsen, prosto sa domace postele, u 3 i 30 minuta posle ponoci, i do 23 sati devetog jula sam bio kao klasicni taoc u mojoj opstinskoj kancelariji u prisustvu preko 15 policajaca specijalne jedinice MUP-a sa uperenim automatima prema meni. Sve ovo je bilo popraceno sa mnogim neljudskim pretnjima i uvredama, neshvatljive za vreme u koje zivimo, tesko gazeci moj zakonski imunitet predsednika opstine i moja osnovna ljudska i gradjanska prava. Jednostavno, dogadjaji iz devetog jula su bili potrebni vladinoj koaliciji kao jedan argumenat vise za dokazivanje navodnoj funkcionisanja makedonske drzave nasuprot mnogim porazima u svim sferama drustva.

AIM: Nakon vaseg hapsenja u domacoj javnosti su se pojavile mnoge spekulacije da je vas vasa partija zrtvovala u slucaju Gostivara. Sta mozete reci o ovim spekulacijama, koliko ima istina u tome?

R. Osmani: Cinjenica je da se fenomenom albnske nacionalne zastave, pocevsi od 27 januara, u celini dogodio samo u gostivarskoj opstini. U ovom pravcu zelim da objasnim da permanentno, nakon prvog vandalskog skidanja zastave od strane makedonskih policijskih snaga u direktnoj saradnji sa gostivarskim ogrankom SDSM-a, vise od dva meseca smo u Gostivaru organizirali skoro svakodnevne mitinge u odbrani nacionalne zastave i u znak neprihvatanja vandalizma makedonske policije. Na zalost, sve ostale albanske opstine, i one u kojima lokalnu vlast ima Demokratska partija Albanaca, bile su izvanredno pasivne uprkos cinjenici sto sam ja permanentno trazio koordiniranu saradnju sa ciljem da teret ne padne samo na Gostivar. Cak i devetog jula, kada se dogodila tragedija u Gostivaru, u odbrani i u znak protesta protiv makedonskog nasilja ustali su samo gradjani Gostivara. Slican akt nisu ucinili ostali gradjani Albanci iako se nasilje ove prirode odvijalo i u Tetovu, dok se u ostalim albanskim opstinama ovo nasilno supendovanje albanske opstinske vlasti od strane centralne vlasti precutalo. Mozda upravo u ovim elemntima nalaze potkrepu spekulacije ove prirode.

Ja mislim da partija kojoj pripadam nije zrtvovala mene, jer ona to nije mogla uciniti, ali ona nije bila organizovana na nivou slucaja "fenomen albanske nacionalne zastave", i u ovom pravcu sigurno da postoji mesto za kritike i za sugestije sa ciljem prevazilazenja objektivnih slabosti koje postoje u PDA.

AIM: Vi ste jedan od najaktivnijih clanova DPA, ali ipak vas nema u nijednoj vodecoj funkciji partije. Moze li se ovo povezati sa onim sto ste rekli prethodno?

R. Osmani: Ja sam osoba koja preferira varijanstu da svaki covek ima jednu profesionalnu obavezu i tu obavezu da obavi profesionalno i sa znanjem jer mislim da samo na taj nacin mozemo imati rezultate na politickom planu. U kontekstu vaseg pitanja istakao bih da sam upravo ja, kao clan Centralnog odbora DPA inicirao ideju ujedinjenja (rec je o ujedinjenju PDPA i NDP, Narodne demokratske partije, n.z.) i stvaranja DPA. Medjutim, moja vizija ujedinjenja dva subjekata je bila sasvim drugacija od one koja se odvija u praksi. Ja sam nio protiv prostog mehanickog ujedinjenja, i trazio sam jedno kvalitativno, strukturno i kadrovsko ujedinjenje. Polazeci od ovih razloga, posto moja vizija nije bila uzeta u obzir, ocenio sam da nije prikladno da budem u uzem rukovodstvu DPA. No,nezavinso od toga, ja dajem svoj doprinos, rekao bih znacajan, preko mnogobrojnih sugestija u pravcu konsolidacije DPA kao relevantan albanski politicki faktor u Makedoniji.

AIM: Slucaj vaseg hapsenja je bio objekt interesovanja medjunarodne zajednice a posebno organizacija koje se bave zastitom ljudskih prava. Osim ostalog, imali ste i jedan susret sa Visokim Komesarom OBSE-a o nacionalnim manjinama, g. Maks van der Stulom i sa sefom misije OBSE-a u Skopju, sa kojim, kako se saznaje, niste pronasli zajednicki jezik. Kako komentirate susret sa Stulom i ulogu medjunarodne zajednice u celini u vezi sa vasim slucajem?

R. Osmani: Zelim da izrazim zahvalnost svim medjunarodnim institucijama i javnim licnostima za nihovo interesovanje u vezi sa dogadjajima u Gostivaru i posebno za sudski proces protiv mene. I u ovom kontekstu zelim posebno da naglasim delegaciju Saveta Evrope. Sto se tice licnosti koje ste spomenuli, a koje su visoki funkcioneri institucija koje ste spomenuli, u susrete koji su imali sa mnom u okruznom zatvoru u Skopju pokazali su nevidjenu ravnodusnost u vezi sa zlocinom ucinjenim u Gostivaru. Prosto, oni su se interesirali za moje ekonomske vizije u jednoj tragicnoj situaciji, u jednom slucaju kada je tesko nastradala albanska populacija koju sam ja pretstvaljao. Isti ti nisu nasli za shodno da budu realni i objektivni i da izadju sa objektivnim sluzbenim stavovima za sve ono sto se dogodilo u Gostivaru. U ovom susretu ja sma bio nezadovoljan sa njihovim sluzbenim stavovima za sve ono sto se dogodilo u Gostivaru i cak i sada mislim da g. Stul i pretstavnik OBSE-a permanentno drze stranu vladi Makedonije i nisu realni u prikazivanju unutrasnje situacije u Makedoniji u institucijama u kojima rade.

AIM: Mislite da su oni mogli uciniti nesto u vasem slucaju i da to nisu ucinili?

R. Osmani: Svakako. Za mene je neshvatljivo da mi u susretu s njim g. Stul kaze da si "ti gospodine trebao postivati zakon usvojen u parlamentu Makedonije", kada je on znao da sam ja, u vreme kada je donosen zakon, jednostavno spavao. Preko jednog ovakvog drzanja oni su de facto podrzali policijsku intervenciju i opravdali posledice te intervencije, sto je prosto zabrinjavajuce imajuci u vidu misije i institucije koje oni pretstavljaju.

AIM: Od ovoga se namece jedno hipoteticno pitanje. Kako biste vi i opstinski savet postupili u slucaju da vam je data mogucnost da ventualno primenite zakon, odnosno ukoliko se policijska intervencija nije dogodila u noci kada je i dinosen zakon?

R. Osmani: Ovo je vec, post festum, zavrsena stvar, ali nezavisno od toga, ja sam osmog jula bio zaduzio sekretara i predsednika opstinskog saveta da devetog jula sazovu vanrednu sednicu opstinskog saveta u vezi sa primenom zakona o upotrebi zastava nacionalnsoti koji se ocekivao da bude donosen u parcamentu republike Makedonije. Verujem da bi opstinski savet usvojio odluku za primenu zakona kao jedno realno privremeno dostignuce posle svega onoga sto se dogodilo u Gostivaru. Ali, nazalost, jedna takva prilika nama nije data. Opstinski savet Gostivara i danas, post festum, primenjuje ovaj zakon, iako ni ja kao predsednik opstine a ni opstinski savet, nimalo nismo zadovoljni sadrsajem zakona sto se tice upotrebe albanske nacionalne zastave.

AIM: Sta mislite o spekulacijama da se gostivarski slucaj dogodio nakon diskretnog znaka spolja?

R. Osmani: Cinjenica da se nakon masakra u Gostivaru, vise od nedelju dana, u relevantnim medjunarodnim institucijama nije doprla nijedna relevantna informacija, jasno govori da je medjunarodni faktor precutno dao saglasnost za intervenciju ovakve prirode u Gostivaru. Ovo je zabrinjavajuce imajuci u obzir tragicne posledice koje je ostavila za sobom brutalna intervencija makedonske policije i smatram da ovaj faktor od sada nadalje mora posvecivati mnogo vise paznje harmonizaciji medjuetnickih odnosa izmedju dve najvece etnicke zajednice, albanske i makedonske, i da prevazidje dimenziju analiza i terapija koje su dosad u sustini bile povrsne.

AIM: Nakon svoh konflikata koji se dogadjaju izmedju vlade i Albanaca, a posebno nakon onoga sto se dogodilo u Gostivaru, da li jos uvek verujete da u Makedoniji moze da se izgradi multietnicka drzava, u pravom smislu te reci?

R. Osmani: Nakon svega sto se dogodilo, znajuci scenariste, izvrsioce i krivce za masakar u Gostivaru i u celini za status Albanaca u makedoniji i za sveopsti haos u kome se nalaze gradjani Makedonije, ubedjen sam da aktualna vodeca garnitura, na celo sa SDSM-om i PDP-om, nije prava politicka alternativa koja moze obezbediti jednu multietnicku Makedoniju u saglasnosti sa interesima svih etniteta i gradjana koji zive u Makedoniji. Makedoniju ovakve prirode mogu obezbediti i obezbedice druge politicke snage, jedne druge ideoloske provenijencije, koje se momentalno nalaze u opoziciji, kako u albanskom tako i u makedonskom politickom bloku, koje ce, ja se nadam, doci na makedonskoj politickoj sceni nakon sledecih parlamentarnih izbora.

IBRAHIM MEHMETI