PROSLO VREME MILOSEVICEVE LAGODNE VLASTI

Interesna koalicija SPS-a i SPO-a vlada Srbijom

Gubitkom vecine u parlamentu Srbije socijalisti su primorani da prave ustupke da bi formirali svoju Vladu. Prvi ustupak je napravljen prema SPO-u, izglasavanjem gradske takse bez koje ova stranka ne bi mogla da drzi vlast u Beogradu. Tako je stvorena interesna koalicija SPS-a i SPO, prema kojoj je prvima ostala vlast u Srbiji, a drugima u Beogradu. Iako labava, ova koalicija moze dugo da potraje. Ne iz "ljubavi" vec zbog interesa

AIM, BEOGRAD, 5. 1. 1998.

Za srpskog lidera Slobodana Milosevica i njegovu Socijalisticku partiju zavrsen je period stabilne i lagodne vlasti na unutrasnjem planu, kako u samoj Srbiji, tako i na nivou federacije. Za razliku od prethodnog vremena kada se, uglavnom, "rvao" sa predstavnicima medjunarodne zajednice zato sto mnoga unutrasnja pitanja ne moze da resi po svetskim standardima, Milosevic je sada suocen s neprijatnim obracunima kod kuce.

To se najbolje videlo na poslednjim parlamentarnim zasedanjima u federalnoj i republickoj skupstini, jer ni u jednoj, ni u drugoj, ne raspolaze sa potrebnom vecinom da bi mogao da drzi sve konce u svojim rukama. Vreme unutrasnje lagodne vlasti je za Milosevica proslo. Na saveznom nivou njemu ne uspeva da sprovede promenu Ustava, kako bi centar vlasti i odlucivanja preneo u svoj predsednicki kabinet. Toj njegovoj nameri suprotstavio se Crnogorac Milo Djukanovic, zbog cega vec skoro godinu dana traje sukob izmedju njih dvojice, koji se odrazava ne samo na invalidnost saveznih organa, vec dovodi u pitanje i sam opstanak federalne zajednice.

I u Srbiji Milosevicev rezim vise ne raspolaze s kljucnim polugama s kojima bi nesmetano drzao vlast. Iako je Milosevicu poslo za rukom da za predsednika Srbije bude izabran njegov blizak saradnik i covek od poverenja, Milan Milutinovic, ipak, ne raspolaze s mehanizmima koje je Milosevic imao dok se nalazio na toj funkciji.

Konstituisanje republicke skupstine pokazalo je da, zbog odnosa snaga parlamentarnih stranaka u Skupstini, gde nijedna nema vecinu, Milosevic mora da placa visoku cenu svojim politickim protivnicima ukoliko zeli da njegova leva koalicija upravlja Srbijom. Da bi se izglasao republicki budzet, bez kojeg leva koalicija ne moze da vlada, jer sebe izlaze opasnostima da bude prva zrtva socijalnih potresa, napravljen je kompromis sa Srpskim pokretom obnove, kome je rezim dao velike ustupke.

Budzet je izuzetno vazan za onog ko je na vlasti, jer se njegovim sredstvima podmiruju obaveze prema zdravstvu, prosveti, policiji, korisnicima socijalne pomoci, pa i prema penzionerima, jer su njhovi fondovi ispraznjeni. Zato upravljanje republickom blagajnom predstavlja najvazniju polugu za odrzavanje na vlasti. Usvajanje budzeta je samo naizgled proslo glatko. Da bi se to postiglo leva koalicija je morala da pristane na uslove koje je postavio SPO, a to je izglasavanje gradske takse iz koje se finansiraju delatnosti beogradskih komunalnih preduzeca.

Bez sredstava prikupljenih od te takse doslo bi u pitanje snabdevanje Beograda vodom, gradski saobracaj bi prestao da funkcionise, kao i sluzba gradske cistoce. Kao sto vlast socijalista zavisi od odrzavanja socijalnog mira na nivou republike, tako i SPO ne moze da upravlja Beogradom ukoliko ne funkcionisu komunalne sluzbe. Raspadom koalicije "Zajedno" SPO sam drzi vlast u Beogradu, iako ne raspolaze s poslanickom vecinom u gradskoj skupstini. To mu polazi za rukom samo zbog precutne podrske poslanika iz socijalistickih redova.

Na slican nacin je uspostavljena konstrukcija vlasti u republickom parlamentu, gde su socijalisti u manjini, ali opstaju, jer ih poslanici SPO-a podrzavaju. Tako je sticajem okolnosti stvorena nezvanicna interesna koalicija prema kojoj SPO upravlja Beogradom, a socijalisti Srbijom. Iako je tesko predvideti dokle moze da traje koalicija izmedju partnera ciji se politicki programi, barem javno, razlikuju kao nebo i zemlja, pouzdano je da najvecu stetu trpe Seseljevi radikali, koji su, u politickom pogledu, potpuno potisnuti, kao i Demokratska stranka, koja se, zbog bojkota izbora, nasla izvan republickog parlamenta.

Zbog toga radikali, a pogotovu Demokratska stranka i jos neke manje partije iz demokratskog bloka prizeljkuju sto skorije parlamentarne izbore u Srbiji, ne bi li pomrsili racune levoj koaliciji, koju, pored SPS-a, sacinjavaju JUL i Nova demokratija, kao i SPO-u. Da bi se to dogodilo potrebno je da "pukne" interesna koalicija, koja je na probi prilikom razmatranja svakog pitanja u republickom parlamentu i gradskoj skupstini.

Tako ce biti i prilikom izbora nove vlade Srbije. Procena je dobrih poznavalaca prilika da ce SPO prepustiti levoj koaliciji da sama sastavi manjinsku vladu, koju ce oni podrzavati, ali ce istovremeno traziti protivusluge. Pored gradske takse, koja je stranku Vuka Draskovica odrzala na vlasti u Beogradu, SPO je dobio i ustupak u saveznom parlamentu. Savezna izborna komisija je, prilikom podele mandata, koje je koalicija "Zajedno" osvojila na saveznim izborima u novembru 1996. godine bila najdarezljivija prema SPO-u dodelivsi mu 12 od 22 mandata, dok je cetiri proglasila spornim. Najvise zbog toga da bi socijalisti, koji Saveznu izbornu komisiju drze pod kontrolom, imali s cime da trguju sa svojim interesnim koalicionim partnerom. Zbog toga se pretpostavlja da ce i ta cetiri mandata biti dodeljeni SPO-u.

Socijalistima je od izuzetne vaznosti da dobiju vecinu u Vecu republika Skupstine Jugoslavije, kako bi stekli prednost nad poslanicima iz Crne Gore, koji su na strani Mila Djukanovica. Ovo Vece trenutno je invalidno, jer u njemu nema poslanika iz Skupstine Srbije, a od crnogorskih poslanika osmoro je naklonjeno Djukanoviu, a sestoro Bulatovicu. Preostalih sest mesta koja pripadaju crnogorskom parlamentu su upraznjena, jer su dosadasnjim poslanicima iz Narodne stranke Novaka Kilibarde oduzeti mandati. Time je oslabljena Djukanoviceva pozicija, jer su i oni bili njegove pristalice. Kakav ce odnos biti uspostavljen zavisi od izbora u Skupstini Crne Gore.

Srpskim socijalistima je veoma stalo da imaju sto vise poslanika u Vecu republika, jer se u saveznom parlamentu odlucuje o ustavnim promenama. Ako bi se primenio "kljuc" s novu zastupljenosti u republickom parlamentu onda leva koalicija moze da racuna na svega devet poslanika. Smatra se, medjutim, da ce srpska strana, bez obzira ciji poslanici sede u Skupstini SRJ glasati za ustavne promene. Ostaje otvoreno pitanje koliko ce Djukanovic biti spreman da uvazi nadglasavanje u parlamentu u kojem republike imaju pravo na ravnopravno uvazavanje svojih interesa.

Iako, na prvi pogled srpska politicka scena izgleda dosta labava, jer ce interesna koalicija biti na neprekidnoj probi, a zbog toga mnogi procenjuju da ona nema izgleda da se dugo odrzi, nije iskljuceno da izdrzi mnoga iskusenja. Ne zbog neke "ljubavi" SPS-a i SPO-a, vec, pre svega iz cistih stranackih interesa. Najveci razlog zbog kojeg SPS moze da racuna na podrsku SPO je cinjenica da Vuku Draskovicu ne odgovara skoro odrzavanje novih izbora. Procena je, naime, da bi na tim izborima najvise glasova izgubio SPO, jer bi stranke demokratskog bloka preotele najveci broj njegovih pristalica. Ipak, nesigurna vlast zahtevace od rezima da pokaze vecu fleksibilnost i popustljivost u resavanju mnogih pitanja, a te osobine su mu u dosadasnjem vladanju, nedostajale. Jedino u toj okolnosti moze da se ocekuju potezi za koje srpska vlast nije dosad imala sluha ni razumevanja.

Ratomir Petkovic (AIM)