ZARADI PA GRADI

Besparica u maloj privredi

Nesigurnost u poslovanju je glavni uzrok koji utice na razvoj privatnih preduzeca, a jedno nedavno ispitivanje je pokazalo da su od 300 anketiranih preduzeca samo njih 11,3 odsto koristila neku kratkorocnu finansijsku pomoc, a da drzava od njih godisnje, u vidu raznih kazni "uzima" prosecno po 4.200 nemackih maraka. Koliko ima istine u spekulacijama da Albanci u inostranstvu u raznim bankama na racunima imaju 11 milijardi nemackih maraka, a da oni na Kosovu imaju mogucnost da u toku jedne godine ustede 358 miliona nemackih maraka?

Privatno preduzetnisvo na Kosovu se jos uvek moze smatrati "maloletnim" i da jos uvek boluje od decjih bolesti. Ne tako davno, pre skoro deset godina, na ovom prostoru je poslovalo 52 ugovorna preduzeca i 12 zanatskih zadruga. Medjutim 1990 godine, posle masovnog otpustanja radnika albanske nacionalnosti, privatni biznis je poceo da cveta. Ovo se moze reci samo kada je u pitanju broj privatnih firmi, ali ne i kada se radi o obimu poslova i visini kapitala. Za samo tri godine osnovano je pet hiljada firmi, a do sada je ukupno registrovano 16.815 privatnih preduzeca. No, ne treba zaboraviti ni cinjenicu da privredu u privatnom vlasnistvu sacinjava i 19.252 samostalnih radnji.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Pristini, na nastavi na albanskom jeziku dr. Muhamet Mustafa kaze da je danas znacaj privrede u privatnim rukama veliki i ima mnogo pokazatelja koji to dokazuju. Ona u drustvenom proizvodu ucestvuje sa 55 odsto, dok je u Srbiji njeno ucesce 32,6 odsto, odnosno u Crnoj Gori 36,5 odsto. No, ovakvi podaci nisu realan pokazatelj stanja, jer njeno veliki procenat ucesca u drustvenom proizvodu je odraz stanja u kojem se nalazi drzavna - drustvena privreda na Kosovu. Ona je u dubokoj krizu, sa malim sansama da to prebrodi i sa dogugodisnjim trendom opadanja njenog ucesca u nacionalnom dohotku.

Institut za razvojna istrazivanja "Riinvest" u Pristini anketirao je 300 privatnih preduzeca i doslo se do zanimljivih podataka. Anketa pokazuje da 71,5 odsto anketiranih, kao najvecu prepreku u razvoju i poslovanju vide u nestabilnim uslovima privredjivanja. Ona nema nikakvu institucionalnu podrsku, nema kapitala, dok je njih svega 12 odsto koristilo kratkorocne bankarske pozajmice ili kako se popularno zovu kredite. I pored toga, zadnjih godina ona je svake godine belezila rast bruto-proizvoda od 7 odsto, dok je drustvena privreda imala negativan rast - prosecno 27,7 odsto.

Saradnik u Institutu "Riinvest" mr. Haljim Djerdjizi kaze da obzirom da se "velika privreda" nalazi u ovakom kolapsu u kakvom je danas, ona ne treba da gaji iluzije o velikom uticaju privatnih preduzeca u ukupnim privrednim kretanjima. "Nas najvise zabrinjava njena nepovoljna struktura delatnosti. Pre tri godina ovde je poslovalo 12.820 privatnih preduzeca, koja su se bavila samo trgovinom te je njihovo ucesce u ukupnom broju privatnih firmi iznosilo 76 odsto. Privatne firme iz industrijskih grana ucestvovale su sa 6,3 odsto, poljoprivreda sa 1,1, gradjevinarstvo sa 1,9, saobracaj sa 2,6, a ugostiteljstvo sa 3,8 odsto", kaze Djerdjizi.

Gotovo identicno stanje je i danas. To pokazuje da preorijentacija privatnog sektora tesko ide, ali znatan uticaj u ovom smislu svakao je nedostatak ideja i projekata. Cinjenica je da na Kosovu ima mnogo "imitacija i kopiranja". Kada neko krene sa nekim "programom", preko noci se povecava broj istih ili slicnih. Apsurdna je i situacija da je na jednom tako malom prostoru, na kojem se prostore Kosovo, izgradjeno cak 140 benzinskih pumpi. Trenutni "hit" je izgradnja objekata za proizvodnju gredjevinske stolarije na bazi drveta, plastike ili aluminijuma.

Interesantno je istaci i to da je ova anketa ukazala na neka kretanja koja su karakteristicna doduse za samo kosovske prilike. Ona je pokazala da u 44,8 odsto slucajeva u vezi medjusobne saradnje utice poverenje. Cak 74,2 odsto anketiranih odgovorili da sve medjusobne odnose regulisu na bazi usmenog dogovora, a da cak u 81,4 odsto tako sklopljenog posla nije bilo nikakavog spora. Cinjenica je takodje da na ovom prostoru jos uvek nije stvorena klima za reketiranje i drugih oblika resavanja sporova putem prinudnih mera. Tu nema posla ni za drzavne institucije pravde, jer i kada se desavaju sporovi, onda jednu trecinu resavaju svojom intervencijom poslovni prijatelji, dok 61,5 odsto njih svoje nesuglasice resava posredovanjem zajednickih prijatelja. Kada je u pitanju zaposljavanje, 33 odsto od ukupnog broja zaposlenih do radnog mesta dodje zahvaljujuci rodbinskim vezama sa vlasnikom, dok se u 34,2 odsto slucajeva oni izbacuju sa radnog mesta "zbog nepostovanja radnih obaveza, a desava se i zbog kradja ili i zloupotreba ( 23,1 odsto).

Prof.dr. Muhamet Mustafa tokom svojih istrazivanja dosao je do podataka da je samo cetiri odsto vlasnika privatnih firmi preokupirano razvojem svoje firme i investicijama. Doduse, ne treba zanemariti ni cinjenicu da su privatnici realizovali 69 odsto, od ukupnih investicija u osnovnim sredstvima. Da je situacija vrlo nepovoljna govori i to da je obim investicija na Kosovu sada pet puta manji u odnosu na 1987 godinu.

Prosecno svaka privatna firma godisnje investira 10.962 nemackih maraka, sto znaci da 300 anketiranih preduzeca zajedno investira nesto vise od tri miliona maraka. Ovo nije mali obim investicija, ali je njena struktura vrlo nepovoljna, jer se u izgradnju poslovnih objekata ucestvuje sa 23,6 odsto, za kupovinu transportnih sredstava izdvaja se 22,9 odsto, za luksuzne automobile 18,8 odsto, dok sredstva za proizvodnju ucestvuju sa svega 14,3 odsto. "Zvanicni rezultati statistike pokazuju i to da 60 odsto investicija u privatnom sektoru ide za izgradnju stanova, u poljoprivredu - 28,6; u trgovinu - 9,4 i u druge delatnosti - cetiri odsto", kaze prof. Mustafa.

Ima i onih analiticara koji igrama brojkama stanje na Kosovu uporedjuju skoro sa Kuvajtom ili nekom drugom petro -drzavom. Magistar Haki Shatri je tako dosao do podatka da se raznim oblicima stednje godisnje moze ustedeti 358 miliona nemackih maraka. Dr.Fadilj Govori je u svom doktoratu izneo podatak da po nekim proracunima Albanci u inostranstvu u raznim bankama imaju ustedjeno 11 milijardi nemackih maraka. No, Naip Zeka predsednik Komisije za privredna kretanja pri Demokratskom savezu Kosova smatra da je ova cifra mnogo manja, da se krece do tri milijarde nemackih maraka, ali da se pritom "ne treba zapostaviti cinjenica da je za najelementarnije potrebe stanovnistva Kosova godisnje trosi 1,5 miliarda maraka".

Ipak, realno stanje na Kosovu pokazuje sasvim drugaciju sliku. Privatna preduzeca su sve siromasnija, ne mogu da racunaju ni na kakvu pomoc od neke finansijske institucije i polaku gube trku na trzistu. Njihov posao se sveo samo na to da pokupe preostala devizna sredstva i plasiraju na druga trzista, odakle se snabdevaju raznim, uglavnom prehrambenim artiklima. Ali i ona sredstva koja ostaju kao dobit od privredjivanja lako se tope na uzgradnju ogromnih kuca, na kupovinu skupocenih automobila...

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI