PRICA O USPEHU ?
Slovenija i Ceska: uporedna analiza privrede dve postkomunisticke drzave
Ljubljana, 30.12.1997
Slogan "prica o uspehu" je u Sloveniji lansirala stranka Liberalne demokratije Slovenije koju predvodi sadasnji premier dr.Janez Drnovsek. To je Drnovseku vec treci mandat i zanimljivo je kako su bili on i doskorasnji ceski premier Vaclav Klaus u tranzicijskim drzavama najduze predsednici vlada. Izmedju Ceske i Slovenije vezc nekoliko godina postoji takmicenje u uspesnosti i prema trenutacnim rezultatima vodi Slovenija. Ali izza nas je tek prvo poluvreme. U godinama 1992 i 1993 mnogo bolje je islo ceskoj privredi. Ceska vlada, u kojoj je bio Vaclav Klaus najpre ministar finansija, je pocela sa strogom stednjom. Zaustavila je porast plata i inicirala takozvanu "vaucersku" privatizaciju (ona je slicna slovenackom modelu sto se tice porazdele drustvene imovine gradjanima). Stabilizovali su svoju valutu - cesku krunu sto im je u svetu donelo veliki ugled kao pristaocima teoretske misli monetariste Miltona Friedmana. Prvi nagovestaji potencialne opasnosti bili su u takozvanim "narodnim deonicama" koje su se iz procesa privatizacije skupljale u ogromnim fondovima koji su bili u vecinskom vlasnistvu drzavnih banaka. I u Sloveniji su najveca drustva za upravljanje sa investicionim fondovima, u kojima su ulozeni certifikati odnosno deonice slovenackih drzavljana iz privatizacije (Nacionalno finansijsko drustvo, KBM Infond, Atena i LB Maksima) u vecinskom ili barem delimicnom vlasnistvu najvecih slovenackih banaka. To su Nova Ljubljanska banka, Nova Kreditna banka Maribor, SKB banka, Banka Celje, Gorenjska banka i Dolenjska banka. Propad mnogih banaka u Ceskoj moze biti ozbiljno upozorenje Banci Slovenije da bude opreznija na tom delu slovenackog finansijskog trzista.
Ceska privreda je imala 1997.godine prilicne teskoce. Niska privredna rast, koja bi treba dostici tek 1,5%, inflacija se podigla na 10 odsto, brzi porast nezaposlenosti, zamrznute i padajuce plate u industriji (minimum je 73 US dolara mesecno) i konacno 12-postotna devalvacija krune - sve to ne obecava bas mnogo. Slovenacki privredni brojevi su, barem za sada, bolji. Krajem godine je bio uvoz jos uvek veci od izvoza (100,3% pokrivenost), devizne rezerve iznose 4,3 milijarde americkih dolara, prosecna mesecna plata iznosi 92.036 tolara odnosno 550 americkih dolara, sto je bitno vise nego u Ceskoj i u drugim tranzicijskim zemljama, a i stopa inflacije je ispod 10 odsto. Zbog toga i nisu iznenadjujuce mere stednje slovenacke vlade kojima pokusava spreciti krizu u koju je dosla Ceska.
Sa resavanjem privrednih, a pre svega finansijskih pitanja bavi se slovenacki ministar finansija Mitja Gaspari. Dosao je do saznanja kako bi trebala Slovenija za ispunjenje svih svojih zelja i programa imati drustveni produkt na nivou austrijskog, a to je daleko od moguceg. Slovenija ima manjak u drzavnom budzetu i Gasparija to brine, jer ce za godinu 1998 taj iznositi oko jedan posto drustvenog bruto proizvoda. Upravo slucaj Ceske koja je imala poslednjih nekoliko godine taj budzetski manjak u visini nekoliko postotka drustvenog proizvoda, jasno dokazuje kuda to vodi. Prilicno neozbiljno se pristupa i problemu resavanja propasti nekoliko slovenackih industrijskih giganata, medju kojima je u poslednje vreme najaktuelniji Litostroj. Iako bi se moglo moge od njih spasiti pomocu stranih ulaganja, Slovenacka narodna stranka Marjana Podobnika (nacionalisticki usmereni vladajuci koalicioni partner LDS) sprecava takva resenja iz razloga navodne opasnosti "rasprodaje nase privrede", sto je sasvim nemoguce, jer stranci prema slovenackim zakonima ionako mogu da budu samo delimicni vlasnici preduzeca.
Mozda ce nedavni pad Klausove vlade u Ceskoj ipak znaciti neku opomenu za Sloveniju. Kriza "duhovne nadgradnje", kako mnogi imenuju cesku krizu, je veoma bolna. ne treba zaboraviti da je bilaCeska 1948. godine, pre nego sto su stalinisti preuzeli vlast, sedma najjaca industrijska zemlja u svetu. Kasnije je postala ruski politicki satelit i privredna pustinja. Slovenija je u isto vreme imala neuporedivo bolji status u Jugoslaviji, u kojoj je bila privredno najrazvijenija republika. I to je kapital koji Slovenija prilikom ulaska u Evropsku uniju nikako ne bi smela da prokocka. Naime, uvek se ne moze ziveti na racun nekadasnjih uspeha!
Milan Povirk, AIM