RAZARANJE PRESTONICE

Beograd u senci rata

AIM, BEOGRAD, 3. 1. 1997.

Cak i Beogradjani koji vole grad u kome zive, bez obzira na sve njegove mane, vise ne pravdaju najnovije beogradsko izdanje, sumorni lik i ruznocu. Beograd nekad i sad, to su dva razlicita sveta. Njegova dusa je ubijena, a izgled unakazen minulim ratom u kome bar zvanicno nije ucestvovao i krizom sa mnogo oblicja. Glavni grad Srbije i Jugoslavije minule decenije bio je "mali" Pariz za Bukurest, Sofiju ili neke druge istocnoevropske prestonice. Sada je sve izmenjeno u korist drugih, a siromastvo i primitivizam su zakucali na nasa vrata. Sta se u medjuvremenu desilo sa nama i nasim gradom za AIM govori dr Sreten Vujovic, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

"Izmedju dva svetska rata Beograd je bio jedini znacajan grad u ovom delu Balkana i u njemu je postojao gradjanski zivot, Beograd toga doba i ne treba idealizovati: bio je to i luksuzan i evropski, ponekad i raspusan, ali i anahron, primitivan i siromasan grad" kaze dr Sreten Vujovic, autor knjige "Grad u senci rata" koja je upravo izasla iz stampe.

U Drugom svetskom ratu Beograd je, stradao i od nemackog i od saveznickog bombardovanja i trebalo mu je dosta vremena da se oporavi u periodu obnove. "Posto je bio glavni grad nove zemlje, imao je srecu da se u njega puno investiralo. Sezdesetih godina poceo da stice imidz evropske kulturne metropole, pre svega zahvaljujuci samopregoru intelektualaca, koji su uticali da glavni grad dobije BITEF, FEST, BEMUS... U tom periodu Jugoslavija je bila na raskrscu Istoka i Zapada i koristila je prednosti "mekseg" tipa socijalizma. Begrad je bio privlacan i za ostale gradjane sveta".

Negativna strana te privlacnosti je olicena u ideji koju su politicari formulisali kroz tezu da cemo do 2.000.-te "svi ziveti u Beogradu". Beograd je jedno vreme neverovatno brzo rastao, dobijao je i po 18.000 stanovnika godisnje zahvaljujuci vise mehanickom, nego prirodnom prirastaju i vrlo brzo je, za nase prilike, postao prevelik grad. Vec sad negovi zitejli cine 23 procenta stanovnistva sredisnje Srbije i - puno problema sa osnovnim funkcijama grada, stanovanjem, snabdevanjem, saobracajem..

Sezdesetih i sedamdesetih se vise zivelo od inostarnih kredita nego od vlastite proizvodnje: "Bez obzira na kritike diktature Josipa Broza i njegovog kulta licnosti, on je - u poredjenju sa sadasnjim drzavnicima - imao mnogo vecu mudrost u "klackalici" izmedju istoka i zapada. Uspevao je da obezbedi sredstva, jedno vreme je dobijao i bespovratne kredite, koji se, nazalost, nisu investirali na pravi nacin.

Onda su dosle osamdeste godine i zapahnuo nas je talas populizma i etnonacionalizma. Republicke elite vlasti nisu mogle da se dogovore i na njima je najveca odgovornost za ratni sukob u kome su zestoko stradali gradovi - i spolja i iznutra, analizira dr Vujovic, uz opasku da su oni koji su bili najvise etnicki izmesani, u kojima je postojao izraziti multikulturalizam - najvise stradali u sudaru sa projektom drzave-nacije, etnicki ciste drzave.

"Toga kao da nisu bili svesni gospodari rata i nacionalni ideolozi iz redova intelektualne elite i onda smo, zahvaljujuci unutrasnjim razarajucim ciniocima, koji su bili presudni za zlu sudbinu naroda i nasih gradova, pa i medjunarodnim faktorima - zapali u zestoku krizu. Ziveli smo u senci rata, u vremenu kada se drustvo razorilo, kada su se drustvene institucije dovele u pitanje, kada su se poremetile drustvene vrednosti, pa smo ujedno zapali u naciolnu, ekonomsku, socijalnu i moralnu krizu i naravno, sve je to moralo da se odrazi i na strukturu Beograda i na njegove funkcije", obrazlaze dr Vujovic, uz ocenu:

"Posto se moze tacno locirati koji su drustveni akteri i koje elite odgovorne za ono sto nam se desilo, lakse je objasniti ono sto bode oci - a to je promena lika Beograda koje je zapocelo krajem osamdesetih godina. Za to vreme Beograd i njegovo stanovnistvo drasticno je osiromasilo".

Po njegovom misljenju u poslednje vreme se ispoljava centrizam republicke vlasti, koja ima glavne ingerencije u ekonomskoj, pa cak i u urbanoj politici: "Jedan grad ne moze da se razvija normalno ukoliko nema redovne i stabilne prihode. A Beograd to nema. Kljuc od kase uglavnom drzi Republika. Ona je pojacala taj trend posto je opoziciona vlast stupila na gradsku scenu, tako da svako pripisivanje apsolutne odgvornosti opozicione vlasti za ono sto se danas zbiva u Beogradu ne moze da opstane, jer to je rezultat jednog duzeg procesa", tvrdi prof. dr Sreten Vujovic, uz vaznu napomenu da je u Beogradu devedesetih godina drasticno promenjena i demografska struktura.

To se, po njegovoj oceni, dogodilo kad se intelektualni "cvet" Beograda rasuo po svetu, jer mladi, obrazovani strucnjaci nisu mogli da izdrze proces pauperizacije, pritiske koji su poticali od rata, ili nisu hteli da budu mobilisani da bi stradali u jednom besmislenom ratu... "Tako smo izgubili nekoliko desetina hiljada intelektualaca, a mnoge institucije su izgubile svoj dragoceni kadar".

Onda je stigao prvi, pa drugi talas izbeglica, a Beograd je postao odrediste, za oko 200 hiljada izbeglica: "Nisam sklon osudi izbeglica da su oni bitnije uticali na obrazovnu strukturu Beograda, jer je njihov obrazovni nivo cesto bio bolji od obrazovnog nivoa lokalnog stanovnistva. Izbeglice su samo povecale siromastvo Beograda, zaostrile stambene probleme, probleme ishrane , zdravstvene zastitite...ali oni se za to ne mogu smatrati odgovornim", kaze sagovornik AIM.

Ono sto, po misljenju dr Vujovica, danas ipak najvise ruzi urbanu sliku Beograda, sto najvise bode oci, je "kioskmanija": "Beograd je i ranije oskudevao u dobro uradjenim javnim prostorima. Moze se cak reci da Beograd nema zavrsene trgove, a oni su kvintensencija grada. Trotoare, koji su i inace bili prenatrpani automobilima, sada su zaposeli kiosci. Taj trend je, medjutim, poceo pre nove lokalne vlasti. One su samo taj trend prihvatile, pre svega da bi popunile praznu opstinsku kasu", uveren je profesor Univerziteta u Beogradu.

Prica o kiosicima vodi do sive ekonomije u rukama nove ekonomske elite:" Vlasnici tih poslova cesto se mogu pronaci u cituljama, U pitanju je organizovan kriminal". Profesor ukazuje na pozadinu kioska, koji se sada napadaju vise sa estetskog stanovista, jer su ruglo grada. "Oni jesu i to, ali to nije ono sto ih bitno obelezava - jer oni koji drze poluge novca i tokove roba - teze da taj monopol zadrze, jer im odgovara da propada lanac robnih kuca, a da ispred njih postoje kiosci. Oni koji to kontrolisu glavni su akteri otpora modernizaciji i ekonomskim reformama na ovim prostorimai. Zalazu se za pravni sitem koji je do te mere "mek", da oni mogu da odrze svoje pozicije. To je kljucno za razumevanje onoga sto se moze videti u Beogradu i sto zaista smeta svim gradjanima koji su se identifikovali sa svojim gradom, koji ga vole", pojasnjava sagovornik AIM.

U Beogradu postoje razliciti stilovi zivota. Veoma je rasiren i novokomponovani koji diktira novokomponovana elita: "Ono sto se naziva kicom i sundom nisu izmislili vlasnici kioska, ili predstavnici osiromasene srednje klase.Kic namece diktiranje ponasanja i odevanja sa raznih promocija, gozba, modnih revija, koje se prenosi preko za to specijalizovanih televizija kao sto je TV Pink, konstatuje dr Sreten Vujovic.

Na pitanje da li u Beograd sada postoji intelektualna elita, dr Vujovic odgovara potvrdno: "Beograd ima tu elitu, medjutim, ona nije homogena, ona je podeljena - na humanisticku i tehnicku elitu, a mislim da jos uvek vazi i podela na nacionalisticku elitu i na onu koja je kosmopolitska. Sada u toj eliti postoji jedna idejna konfuzija. Ona je na neki nacin izgubila naklonost svog politickog mentora i nalazi se u laviranju, rasulu... Mislim da joj je oslabio ugled - on se cini mi se, kompromitovao u ocima javnosti, imajuci u vidu zbivanja o kojima smo govorili. Nije lako povratiti taj ugled i postici da javna rec tih intelektualaca ponovo ima veliki uticaj".

Urbani etos i njegove vrednosti su se manifestovali na velicanstven nacin u vreme Studentskog protesta '96/'97., kaze dr Vujovic, uz ocenu da mnogima izgleda kao da je ta velika energija otisla uzalud: "Meni se ipak cini da je ona pritajena i da se ceka neki novi povod da se manifestuje. Kad ce doci bolji dani da se elita konsoliduje i da u Beogradu dobije mesto koje zasluzuje

• tesko je proceniti i bojim se da to nece biti za neko razumno vreme", objasnjava dr Sreten Vujovic, profesor Univerziteta u Beogradu.

"Olga Nikolic AIM)