OTOPLJENJE NA RELACIJI BEOGRAD - LJUBLJANA?

Odbor za medjunarodne odnose Skupstine Slovenije podrzao iniciativu poslanika i lidera SNS Zmage Jelincica za uspostavljanje i uredjivanje odnosa sa SRJ

Prica o jugoslovensko slovenackom priznanju pocela je avgusta 1992 kada je tadasnji premijer SRJ Milan Panic s posebnom notom priznao Republiku Sloveniju. Odgovor na ovaj potez jugoslovenska vlada je cekala do 30.novembra 1995, kada je sluzbena Ljubljana priznala SRJ. Tadasnji sef diplomatije Slovenije Zoran Thaler bio je veoma oprezan rekavsi kako je ovo tek prvi korak, a ako bude obostranog interesa dve zemlje sledi otvaranje ambasada i na osnovu uzajamnih interesa krece sena resavanje drugih problema.

Od tada do danas osim neformalnih susreta nijebilo konkretnih pomaka u procesu normalizacije. Uzroke za ovaj zastoj treba traziti u razlicitim pogledima na proces sukcesije. Prilikom ovogodisnje predizborne kampanje za predsednika Republike Srbije sef jugoslovenske diplomatije Milutinovic (sada vec predsednik republike) je izmedju ostalog rekao kako je SRJ zainteresovana da se razviju odnosi sa Slovenijom te da je i Slovenija zainteresovana za razvoj odnosa. Pri tome je Milan Milutinovic upozorio kako Slovenija zeli da ima razvijene ekonomske odnose i da imaju kako rece bivse jugoslovensko trziste uz napomenu kako sluzbena Ljubljana ne odustaje da u medjunarodnim forumima "okrpi" SRJ gde god stigne, posebno kod sukcesije. Beograd ocito nije sklon parcijalnim resenjima i prakticno trazida bez diplomatskih i drugih dogovoraod interesa za obe zemlje privredna saradnja nece imati prioritet. Sa druge strane u zakljucnom dokumentu odbora za medjunarodne odnose Skupstine Slovenije clani odbora pozivaju Drnovsekovu vladu da po uspostavljanju diplomatskih odnosa, aktivnom spoljnompolitikom doprinese ukljucivanju SRJ u medjunarodne forume i institucije. Da li ceovo kompenzirati rezerve Beograda ostaje da se vidi.

Ministar spoljnih poslova Boris Frlec je posebno naglasio kako nema logike te da nije u skladu sa slovenackim interesima da Slovenija ostane jedina drzava naslednica bivse SFRJ koja jos nije normalizovala odnose sa SRJ. Smatra kako nije u drzavnom interesu da Slovenija dodje u polozaj one drzave koja ostaje najodbojnija prema SRJ, nakon sto je sluzbeni Beograd normalizovao odnose sa susedima, clanicama EU i drugim znacajnim zemljama sveta uz napomenu kako sudelimicno izuzetak samo SAD.Frlec je i naglasio kako Slovenija ne moze pristati na stav da je SRJ u odnosu na drzavni kontinuitet i nasledstvu bivse drzave u bilo kakvom posebnom polozaju. Bilo kakav sporazum izmedju dve zemlje o uspostavljanju odnosa mora sadrzati dikciju iz koje ce biti potpuno jasno da su obe zemlje u svim pogledima ravnopravne naslednice bivseSFRJ i njenog kontinuiteta.

Nekoliko dana pre sednice slovenackog odbora za medjunarodne odnose u Ljubljanu je stiglo pismo predsednika odbora za spoljnu politiku Skupstine SRJ Ljubise Ristica u kome izmedju ostalog poziva dasto pre dodje do susreta delegacija ova dva odbora i razmatranja jugoslovenske iniciative o formiranju konstitutivne skupstine parlamenta jugoistocne Evrope. Predsednik odbora Jelko Kacin je bio misljenja da ce to biti prilika za razgovore i o bilateralnim odnosima. Ministar Frlec je upozorio da Risticeva iniciativa pledira na osnivanje medjuparlamentarne skupstine za jugoistocnu Evropu, a o clanstvu u toj skupstini bi morala Slovenija dobro razmisliti. Tako je odbor podrzao iniciativu Jelka Kacina i Ljubise Ristica za susret gde bi se razgovaralo i o bilateralnim odnosima. Kako saznajemo je Jelko Kacin vec poslao odgovor Ljubisi Risticu u kome ga poziva da na razgovore dodje u Ljubljanu uz napomenu da je tesko razgovarati o pitanju stvaranja jugoistocne balkanske konglomeracija pre uspostavljanja bilateralnih odnosa.

Inicijator rasprave o normalizaciji odnosa sa SRJ Zmago Jelincic daje za AIM odgovore i o motivima koji bas u ovom trenutku navode Sloveniju na aktivniji pristup. Napominje kako je Slovenija pozvana medju kandidatke za punopravno clanstvo u Evropskoj uniji, istovremeno je ozbiljan kandidat za NATO, a takodjeje izabrana za nestalnog clana Saveta bezbednosti UN. Aktivnijom ulogom u jugoistocnoj Evropi Slovenija po njegovom misljenju moze jos bolje da unovci kao svoj kapital pri ostvarivanju svojih interesa u medjunarodnoj zajednici. On je podsetio kako medjunarodna zajednica od Slovenije sve vreme trazi njenu vecu angazovanost u resavanju krize u drzavama nastalim na podrucju bivse Jugoslavije.

U raspravi je privredni aspekat saradnje izmedju dve zemlje objasnio predstavnik Privredne komore Slovenije Roman Veras. Naglasio je kako je neophodnost ponovnog uspostavljanja privrednih odnosa sa SRJ ne toliko pitanje sadasnjosti vec vise potanje buducnosti. Vec sada preko hiljadu slovenackih firmi posluje na trzistu SRJ, a neke od njih imaju i mesovita preduzeca. Zbog nepostojanja diplomatskih odnosa od ove robne razmene drzava ima manje nego sto joj pripada. On je rekao kako se zna da se novac u kesu prenosi u koferima ili se posluje preko stranih banaka od cega slovenacke banke nemaju koristi, vec to samo poskupljuje robu.

Ovde treba reci da je robna razmena 1989.godine izmedju tadasnjih republika Srbije i Crne Gore sa Slovenijom dostigla vrednost od 5,9 milijardi dolara, a danas iznosi jedva 130 miliona dolara. Prema podacima slovenacke privredne komore robna razmena je samo u 1997. godini povecana za 50%. Krajem januara iduce godine u Beogradu bi se trebali sastati predsednici Privrednih komora SRJ i Slovenije.

Jedno je izvesno. Nakon razgovora Kacina i Ristica u Ljubljani mnogo toga ce biti jasnije. Tacnije, saznat ce se hoce li ili ne topliji vetrovi koje dolaze sa obe strane pokrenuti natalozeni led izmedju Beograda i Ljubljane.

Dragoslav Kosaric, AIM