LEKARSKE GRESKE

Skopje Dec 28, 1997

AIM JUNIOR Skoplje

Prvo pravilo u medicini da se ne osteti pacijent, ali ukoliko se suprotno desi i dokaze greska lekara, onda on odgovara za nesavesno lecenje po Kaznenom zakonu Republike Makedonije. Kazna moze biti novcana, a ukoliko zbog lekarske greske nastupi smrt, on moze i da "zaglavi u zatvoru".

Slucajevi sa cetvoricom pacijenata na Ocnoj klinici u Skoplju iz 1993. godine dobio je sudski epilog. Pacijenti su bili primljeni na klinici da bi operisali kataraktu, a otisli su kuci bez ociju. Razlog je bio nesterilizovani rastvor koji im je davan kao terapija. Svi pacijenti koji su zatrazili obestecenje, a na osnovu saznanja da je napravljena greska pri lecenju, dobili su novcanu nadoknadu u visini od 300 do 400 hiljada denara, tvrdi direktor Klinickog centra Ilija Djonov. Krivica kod konkretnih slucajeva nije bila dokazana, buduci da nije bilo utvrdjeno kako su bakterije dospele u operacionu salu i rastvor, pa zbog toga niko od medicinskih lica - aktera, u ovom slucaju bez presedana, nije kaznjen. Pacijenti ipak zbog necije greske ili krivice, dokazane ili ne, umesto da budu izleceni ostali su bez jednog oka.

Prema jednom od strucnjaka na klinici, nikakav novac pacijentima ne moze zameniti oci. Zato, ovaj slucaj treba da bude opomena svim lekarima. Posle ovog slucaja, na klinici se obraca posebna paznja higijeni. Lekar mora da ima apsolutne ingerencije i da odgovara za nacinjene greske. Medjutim, u nasim uslovima, lekarska greska veoma retko dospeva na sud. Za napravljene greske zna samo lekar, a pacijenti ne preduzimaju mere preko istraznih organa, smatrajuci da je lekar pokusao da uradi sve najbolje. Lekar nije svemocan i nije svaki put u mogucnosti da ucini sve sto je najbolje za pacijenta u toku lecenja, iako to zeli. Medjutim, ima i onih lekara koji zbog nemarnosti, nebrige, prepotencije ili sujete ne cine sve ono sto je neophodno u odnosu na bolest od koje pati pacijent, kaze doktor Karpos Boskovski, specijalista za sudsku medicinu.

On tvrdi da ce promene u drustvenom sistemu Makedonije doneti i vise ostecenih pacijenata, koji ce zahtevati satisfakciju, odnosno koji ce tuziti lekare zbog komplikacija i posledica lecenja. Lekar moze krivicno da odgovara ili da plati novcanu nadoknadu ostecenom pacijentu. Jednoj pacijentkinji na Ginekoloskoj klinici u Skoplju posle dve vanmatericne trudnoce, pre nekoliko meseci je saopsteno da je sa trecom trudnocom sve u redu. Nju je pregledalo dvoje lekara, koji su EHO -pregledom utvrdili da se ovoga puta radi o normalnoj trudnoci. No, zena je imala nesvestice zbog cega je opet bila primljena na kliniku i samo zahvaljujuci dezurnom lekaru, koji je odmah operisao, ona je ostala ziva. Ustanovilo se da je i treca trudnoca ipak bila vanmatericna, a to nisu uspeli da dijagnosticiraju dvojica lekara ni uz pomoc savremenih aparata. Da li bi neko odgovarao da je ova zena izgubila zivot?

U Lekarskoj komori Makedonije postoji Eticka komisija koja ukoliko se utvrdi krivica lekara moze privremeno ili trajno da mu oduzme licencu za rad. Medjutim, do sada u Makedoniji ni jednom lekaru nije oduzeto pravo na rad, kaze predsednik Komore, Aleksej Duma. Lekarskoj komori Makedonije i Sudu casti jos uvek nije podnesena tuzba za slucaj Zorana Ristova iz Strumice, kojem je letos amputirana desna podlaktica, Kira Kokolanskog iz Rusinova, kojem je umesto prsta operisana kila... Cudno je sto ovi slucajevi nisu dospeli do javnog tuzioca pri Lekarskoj komori.

Javni tuzilac Djordji Stavric kaze da postoji slucaj kada se jedan pacijent zalio i zeleo da tuzi lekare sa Uroloske klinike zato sto su mu tokom operacije prostate bile odstranjene i limfne zlezde. Pacijent je citave dve godine insistirao da slucaj dobije epilog, iako je u jednoj zlezdi karcinom bio prosiren i lekari su mu u sustini spasili zivot. Slucaj Zorana Ristova iz Strumice se nalazi na vestacenju u Institutu za sudsku medicinu. Posle donosenja presude Redovnog suda, slucaj moze biti dostavljen Sudu casti, koji moze predloziti najstrozu meru - trajno oduzimanje dozvole za rad. O tome odlucuje i Sobranje Lekarske komore.

Bilo kako bilo, u Makedoniji se mogu otkriti i primeri kada se setanje pacijenta od jednog do drugog lekara zavrsilo smrcu lekara, za sta niko nije snosio nikakvu odgovornost. To sluzi kao argument onih koji tvrde da je medicina u svetu otisla napred, dok se ona u Makedoniji gubi negde daleko u proslosti.

AIM Skoplje Anita STOJANOVSKA