POSLEDNJI PROTESTI U 1997.

AIM JUNIOR Pristina

Najavi novog protesta albanskih studenata, koji treba da se odrzi 30 decembra ove godine u 11 sati ponovo su prehodile predprotestne setnje na pristinskom korzou, sto dovodi do zakljucka da je ponovo reaktuelizovana inicijativa Nezavisne Unije sudenata za nastavak mirnih i neviolentnih protesta za bezuslovni povratak albanskih studenata u univerzitetske objekte.

Uvece u periodu od 19 i 30 do 21 i 30, na badnje vece pred katolicki Bozic, kada ceo svet slavi, oko 20 hiljada studenata Albanaca i njihovih profesora, ali i aktivista raznih politickih pratija, roditelja i drugih, koji su se svojim prisustvom solidarisali sa zahtevima studenta krenuli su u tihu i mirnu setnju. Bili su tu i Rexhep Cosja, Mahmut Bakali, Veton Suroi...Prvi put su studenti Albanci svoje neslaganje sa uslovima u kojima pohadjaju nastavu iskazali jos septembra meseca kada su doneli odluku da sami podignu svoj glas i zatraze ono sto je njihovo i izasli u protestne setnje... Na glavnom pristinskom Trgu, koji srpski rezim naziva "Vidovdanska ulica", a lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je nedavno dekretom doneo odluku da ona nosi ime humanistkinje "Majke Tereze", ili preciznije na trotoaru sirokom svega tri metra, jer je na sredini ulice namenjenoj prvim mrakom setacima, bas od tada - septembra - bez ikakve javne obavesti, dozvoljena za kretanje vozila, studenti setaci su mogli da svojim prisustvom iskazu svoje neslaganje.

Prva noc (24. decembar) predprotestne setnje protekla je mirno. Mir nisu "remetili" ni pripadnici policije, koji su ovu setnju posmatrali puna dva sata koliko je i trajala. Medjutim, studenti u Djakovici su "prosli" malo drugacije. Pripadnici srpske policije su malo pre kraja mirne setnje u ovom kosovskom gradu napali i fizicki zlostavljali mirne studente -setace. Na poziv Organizacionog odbora studentskog protesta i sledece veceri, 25. decembra pristinski korzo je bio pun studenata, ali je njihov broj, bilo je primetno, bio osetno manji nego prethodne veceri. Zato je broj policajaca bio mnogo veci i iz blizine su kontrolisali setnju. Bili su stacionirani oko mase, tako da su studentima i njihovim profesorima oko 21 sat "skratili" kolonu i to na oba kraja, izvukavsi iz mase prvo dva setaca koji su odvedeni daleko od ociju prisutnih, da bi kasnije policija opkolila jednu osobu, koja se nalazila van kolone i koja je prema nekim svedocenjima na srpskom jeziku pretila setacima. Ove i druge provokacije koje su usledile, kao sto je legitimisanje i odvodjenje nekoliko studenata po ulazima zgrada na korzou, gde su prebijeni sa gumenim palicama i izudarani nogama, dopineli su da se studenti razidju malo ranije, ne dozvoljavajuci da se situacija otme kontroli. Tako je po gustoj magli i usled ovakvog "maglovitog" rasturanja zavrsena poslednja predpotestna setnja pred najavljene proteste.

Nastavak setnji i odredjivanje datuma buduceg protesta jos jednom je studente postavilo u fokus interesovanja javnosti, koje je nesto izbledelo posle dvomesecne pauze, od poslednjih protesta, a posebno posle javnog pojavljivanja trojice, kako su se predstavili, clanova Oslobodilacke vojske Kosova u selu Lause u opstini Srbica. No, u medjuvremenu, poslednji dogadjaji koji se ticu aktiviranja OVK predstavljali su glavnu komponentu da se studentski pokret gleda sa mnogo vecim simpatijama od strane medjunarodnog faktora. Dokaz o povecanom interesovanju zapada za ovaj studentski pokret su i pozivi upuceni liderima Nezavisne Unije studenata albanske nacionalnosti da posete Dansku i Nemacku, gde su ucestvovali na dva seminara, kao i poseta vodja Unije Bujara Dugolija i Albina Kurtija SAD-u, poseta koja je inicirana na zahtev specijalnog izaslanika americkog predsednika Bila Klintona za bivsu Jugoslaviju, Roberta Gelbarda. Od brojnih susreta sa americkim zvanicnicima, Albin Kurti izdvaja upravo susret sa gospodinom Gelbardom u Stejt departmentu: "Gospodin Gelbard nam je izmedju ostalog rekao da SAD podrzavaju nase mirne proteste i da ce se angazovati za odredjivanje datuma kada ce se albanski studenti vratiti u univerzitetske objekte", istice Kurti.

Velike simpatije koje su albanski studenti pridobili posle njihova dva mirna protesta pokazuju i brojne poruke, pozdravi i peticije koje svakodnevno stizu posredstvom INTERNETA u Informativni centar Nezavisne Unije studenata. Jedan takav apel je stigao iz omladinske sekcije Helsinki citizens Assembly: "Da se vrati pravo studiranja Albancima na Kosovu", apel je koji su potpisali 200 pojedinaca i drugih organizacija i asocijacija. U ovom apelu, u kojem se osudjuje represija nad albanskom skolom, izmedju ostalog se zahteva da "Francuska vlada i Parlament, da EU i ostale medjunarodne institucije (OEBS, Savet Evrope, OUN) izvrse sav moguci pritisak na Slobodana Milosevica kako bi smo se osigurali da ce prava albanskih studenata biti uvazena".

Medjutim, dok albanski studenti s jedne strane dobijaju na stotine ovakvih apela podrske, oni su s druge strane bili podvrgnuti ostrim kritikama od strane albanskih medija zbog njihovog zahteva iznetog u Senatu njihovog Univerziteta, da se izbori za rektora ponove, sto je inace usvojeno. Muhamet Mavraj predsednik Skupstine nezavisne Unije studenata i clan Senata objasnjava razloge ovakvog zahteva smatrajuci da "programi dva preostala kandidata za rektora su fatalno siromasna, bez invencije i indikativni kada je u pitanju studentski pokret, koji prema jednome od njih (prof. Daciju) treba obnoviti zbog toga sto je po njemu vec ruiniran". Sto se tice optuzbe da su studenti izmanipulisani od strane rektora Ejupa Statovcija, Mavraj istice da su "studenti mnogo jaci od rektora".

Atmosfera u uredima studentske Unije je uobicajena: novinari iz raznih medija dolaze i odlaze tokom citavog dana, kao i strane diplomate, dok kompjuteristi stalno salju pozive raznim asocijacijama, udruzenjima i pojedincima da prisustvuju i ovom protestu, kao posmatraci, kao bi obavestavali medjunarodnu javnost o toku protesta, a posebno u slucaju eskaliranja situacije i inetervencije policije. Uzimajuci u obzir nastupajuce praznike, ne iskljucuje se ipak da se ovoga puta odazove manji broj inostranih posmatraca.

Sto se tice strategije protesta zakazanog za 30 decembar, zna se da ce se odrzati na glavnom gradskom trgu da ce trajati sat vremena i da ce studenti drzati u ruci knjigu kao poruku da su i oni studenti koji treba da svoju nastavu pohadjaju u skolskim i univerzitetskim objektima. Takodje je planirano da svako od njih ponese i papir, na kojoj ce biti ispisana poruka u smislu da su ovi protesti mirni, neviolentni i da i ukoliko policija bude intervenisala oni ce ostai mirni. Zatim ce ovaj papir poruku ostaviti tamo gde ce svako od njih stajati. Driton Ljajci predsednik Unije izmedju ostalog istice: "Kao sto smo i obecali studentskoj javnosti, ali i unutrasnjoj i medjunarodnoj, svaki protest albanskih studenata ce biti kreativan i propracen novinama. Ovoga puta nas mirni i neviolentni protest bice jedan protestni nastavni cas, gde necemo nositi ni transparente ni identifikujuce znacke, vec samo po jednu knjigu"... Na pitanje kakav je njihov stav ukoliko im se bude prikljucili i drugi gradjani , Ljajci istice da posto su mirni protesti potpuno prihvatljivi i da je cast ucestvovati u njima, onda proizilazi da je pravo svakoga da se solidarise sa ovakvim manifestacijama.

Ono sto Pristini i Kosovu nedostaje na kraju ovog decembra je svecarska atmosfera i uobicajeno pitanje: "Gde ces provesti Novu godinu". Kako se cini, studenti Albanci nista ne planiraju. Njihovi protesti u vreme praznicnih dana bice, kako sami podvlace, poruka za citav svet: "Dok praznujete, na Kosovu se protestuje zbog elementarnih prava, za skolovanje na maternjem jeziku"...

AIM Pristina Besa TOVRLANI