DA LI JE CIA PODSTAKLA REVOLTE U ALBANIJI

AIM JUNIOR Tirana

Ono sto su znali svi, ali sto niko nije priznavao, sada nam govore drugi. Jedan Izvestaj Centra za vojne studije italijanskog ministarstva odbrane, kazuje o dubokoj istini martovskih dogadjaja u Albaniji: da su strane tajne sluzbe, posebno ona americka, izabrale najskuplji put da sruse svojeglavog albanskog predsednika, put oruzanog konflikta. Izvestaj istovremeno daje i dve perspektive kuda bi mogli poci Albanci sada na kraju 20-tog veka. Jedna "mala Kolumbija" Balkana, gde bi mesto drzave zauzele bande i mafijaski klanovi koji kontrolisu ilegalnu trgovinu, drogu, oruzje i propalu politiku. Jedini put spasenja, prema ovoj studiji cini se da je teza koju je u poslednje vreme izrekao albanski premijer Nano: Jedan kontrolisani protektorat EU vodjen od strane Italije.

Da li je uistinu bio to konflikt Juga protiv Berisine vlade, da li je to bio revolt zbog izgubljenih para ili jedini nacin - iako sa najvisim troskovima - da se srusi albanski predsednik Berisa, koji je posle majskih izbora 1996. godine bio u otvorenom neprijateljstvu sa Klintonovom administracijom. Jedan zvanicni Izvestaj italijanskog vojnog centra za strateske studije (CeMiSS), organizacija italijanskog ministarstva odbrane, pod naslovom "Ilirsko pitanje", tretira nove geopoliticke odnose na Balkanu, poziciju rascepkane albanske nacije, koja se od strane dva italijanska eksperta karakterise kao "kljucni faktor dogadjaja i kasnijeg toka u vrucem balkanskom regionu". Taj Izvestaj cinjenicno dokazuje zbog cega Berisa vise nije bio potreban i zbog cega je njegovo definitivno zblizavanje sa radikalnim krilom kosovskih Albanaca, predstavljenih Ademom Demacijem zabelezio njegov kraj na karti znacaja medjunarodne politike.

Centar za strateske vojne studije (CeMiSS) je organizacija koja radi za potrebe Ministarstva odbrane Republike Italije i koja studira teme od strateskog znacaja. Utemeljen dekretom Ministarstva odbrane 1987. godine, CeMiSS vrsi veoma znacajnu aktivnost, koristeci rad najboljih vojnih eksperata i italijanskih i inostranih. Dva autora duge analize "Ilirsko pitanje", Lucano Boco i Karlo Simon - Beli podvlace da "albansko drustvo istorijski nije podeljeno u partije ili razlicita uverenja vec u klanove, u borbi za politickom vlascu nakon one ekonomske". Enver Hodza je uzivao podrsku snaznog klana Laberije u srcu Juga, kojima je kao nagradu dao i lavovski deo u drzavoj administraciji u trajanju od 50 godina. I u periodu izolacije, albanski rezim nije odustao od ovih aktivnosti, pretvarajuci zemlju u privilegovan kanal trgovine oruzjem koje je dolazilo iz Kine, Bugarske i Rumunije. Najnazniji klanovi crvene nomenklature uspostavili su i prosirili svoj uticaj na lucki grad Valonu, kako bi olaksali odnose sa Koza Nostrom i Sakra Korona Unita, dve mafijaske i teroristicke organizacije koje zive jedino od ilegalne trgovine oruzjem i drogom. "Ovi kontakti su nastavljeni i posle Hodzine smrti povecavajuci trgovinu drogom, koja je dolazila iz Libana i Turske, kaze se dalje u ovom Izvestaju.

Rat u bivsoj Jugoslaviji dao je novoj Berisinoj nomenklaturi - on se u Izvestaju "Ilirsko pitanje" smatra nastavljacem interesa klanova iz Hodzinog vremena, posto je bio covek blizak njima - novu sansu za dobit. To je posebno doslo do izrazaja posle uspostavljanja embarga OUN 1992. godine za pograniclne zemlje sa Albanijom, koje su bile obuhvacene konfliktom u Bosni. Valona - danas srce antivladinog revolta, pretvorena je u privilegovan kanal - ako ne i jedini - za trgovinu oruzjem koje se upucivalo u zonama konflikta "uz blagoslov Berise i njegove Vlade ", kaze se u Izvestaju italijanskih eksperata Ministarstva odbrane. Velika masa prljavog novca koja je usla u zemlju, stvorila je potrebu za podizanjem jednog efikasnog sistema recikliranja. Rodile su se tako famozne "piramidalne sheme", koje su se snabdevale doprinosima klanova i trgovaca, koje su se zatim zamenjivale novcem gradjana koji su bili privuceni visokim kvotama mesecne dobiti. Zatvoreni krug, koji je zajedno povezivao politicku vlast, finansijske sheme i organizovanu malavitu, propao je kada je Dejtonski sporazum doneo mir u Bosni, a kao posledicu i skidanje embarga OUN prema Srbiji 1995. godine. Bez dohotka od trgovine oruzjem, mehanizam piramida se prekidao i sheme nisu vise imale novaca da isplacuju obecane fantasticne kamate. Pad

• citavo brdo novca od oko 2 000 milijardi lira - oko 1,1 milijarda americkih dolara, sto je 30 odsto citavog nacionalniog dohotka Albanije - odneo je sa sobom i Vladu optuzenu da je podrzavala otvoreno ovaj perverzni mehanizam. "I sama primitivna albanska ekonomija nije bila spremna da se suoci sa ovim fenomenom", kaze se u Izvestaju. "Nije slucajno sto ekonomisti karakterisu ovaj sistem sa dva lica, kao "kazino ekonomiju", gde je granica izmedju legalnih i ilegalnih aktivnosti, izmedju realnog bogatstva i ciste spekulacije takoreci nepostojeca". Ali, naravno, ne treba zaboraviti ni politicko ponasanje Berise, jakog coveka iz Tropoje, koji je tokom pet godina smatrao bivsu komunisticku opoziciju pravim neprijateljem, hapseci harizmaticnog lidera Fatosa Nanoa, zbog optuzbi koje jos uvek nisu dokazane, dok je s druge strane ogranicavao kako je god mogao politicku aktivnost socijalista. Ostre ekonomske reforme, divlji kapitalizam primenjen u najsiromasnijoj zemlji Evrope, indirektna opresija koju su poceli da osecaju ljudi koji su svakim danom sve vise simpatizirali opoziciju i uhapsenog lidera, simbola Berisine opresije, odredio je i divlju prirodu dezorijentisane pobune Albanaca. Ovakvog su misljenja i italijanski istrazivaci koji u svom izvestaju kazu da je "ono sto se desilo u Albaniji, sa malo reci iskazano, jedna katarza usled koje je citav jedan narod odlucio da slavi uz rusenje, nasilje, oruzje i pucanje u vazduh, rusenje mita represivne figure padrona oca...". Ovaj otac, u dobru i u zlu, bio je Salji Berisa.

"Ono sto se u Albaniji desilo nije samo plod delovanja jednog karizmaticnog lidera sposobnog da diriguje brojnim revoltima svuda u zemlji, niti samo spoljnih stranih faktora". Ovako zapocinje jedno od najznacajnijih poglavlja ovog Izvestaja u vezi sa poslednjom krizom albanske drzave. Prema ovim hladnim zakljuccima neredi su bili vodjeni od strane grupa malih i osrednjih lokalnih delikvenata koji su iskoristili haos, kako bi izvukli licnu dobit. Trgovina drigom i oruzjem koja je zapocela nakon uspostavljanja embarga OUN protiv Srbije, zavrsila se posle Dejtonskog sporazuma 1996. godine. Ova trgovina je donela mnogo novca i dolara Albaniji, ali novca koji je posedovao jedan "mali" defekt: bio je to prljav novac. Glavni kanal ilegalne trgovine koji je redovno krsio embargo, bila je Valona. Iz ovog grada ne slucajno poticu mnoge piramidalne sheme, koje su prema Izvestaju "sluzile kao gigantska perionica gde je prljav novac reciklirao, zamenjujuci se ustedjevinom obicnih ljudi". Ali posle Dejtona, ilegalna trgovina je izgubila svoju predjasnju vrednost, izvori prljavog novca su se reducirali i kao posledica "piramidalne firme nisu mogle da isplacuju vise obecane fantasticne mesecne kamate". Italijanski istrazivaci racunaju da gubici ljudi iznose do 2 000 milijarde lira. Kasnije se "sve desavalo bez ikakve potrebe za necijom intervencijom. Razvoj dogadjaja je uvazavao sve zakone onoga sto je drugacije poznato i kao Teorija katastrofa".

Kradja magacina, pucnjava u vazduh, rusenje institucija: albanska kriza se samtra od strane italijanskih istrazivaca istovremeno i kao jedan ostar fenomen socijalnog bunta koji da bi se vratio u normalnost "treba da se potrosi. Pa bilo to i sa visokom cenom trajanja perioda anarhije".

Glavni razlozi albanske krize po navedenom Izvestaju bili su slabost unutrasnjih drzavnih politickih i ekonomskih struktura, isto koliko i delatnost SAD, koje su "prema nekim poverljivim izvorima cini se radili protiv tadasnjeg rezima u Tirani". "Poznato je neprijateljstvo Vasingtona prema Berisi, koji je smatran nepoverljivim interlokutorom, posebno zbog odnosa koji je "on uspostavio sa rezimom u Iranu. U medjuvremenu tadasnji potpredsednik CIA-a Dzordz Tenet - koji je odmah nakon martovskih dogadjaja izabran za predsednika ove organizacije - poreklom iz grada Himare, nekoliko kilometara juzno od Valone, cini se da je autor hipoteze podele Jug - Sever". Autori Izvestaja kazu da je on prema njegovim dogovorima sa grcko- pravoslavnim lobijima u SAD imao znacajnu ulogu u revoltu na Jugu, hipoteza koja je podrzana i u albanskom parlamentu od strane bivseg direktora albanskih tajnih sluzbi Baskima Gazidede, coveka koji je za autore ovog Izvestaja "bio veoma blizak sa muslimanskim ambijentima i inspirator proislamskih Berisinih teza".

"Za Albaniju je u toku profilizacija dva medjusobno suprotna scenarija", kaze se u knjizi. "Prvi koji je i najgori, predvidja totalni trijumf mafijaskih organizacija i klanova, koji uspevajuci da beskrajno produze mutno politicko drustveno stanje u zemlji, moze pretvoriti Albaniju u jednu malu Kolumbiju na Balkanu, poverljivu luku za mafije Sredozemlja". Drugi scenarij se bazira na ideji da ce albanski sistem, umoran i oslabljen od revolta sa razrusenom privredom i potrebom da se institucije iznova podignu, biti primoran da prihvati neki zapadni protektorat vodjen od strane Italije. "Treba uzeti u obzir da je ova hipoteza veoma realna i nju treba pazljivo proceniti. Izolovana i izgubivsi znacaj nakon uspostavljanja mira u bivsoj Jugoslaviji, Albanija ce dugo vremena biti vezana za ekonomsku pomoc zapada", kazu autori Izvestaja, za koje se cini da su mnogo vise zainteresovani za protektorat nego sami Albanci.

AIM Tirana Sokol BALA