"ZABRANJENO" SVIRANJE
Kako ljubljanske vlasti ocenjuju moralnu (ne)podobnost onih koje bi njihovi gradjani hteli da cuju i vide - Slucaj Bore Corbe
Na nekadasnji dan JNA, 22.decembra ove godine bi trebalo da nastupi u Ljubljanskoj Hali Tivoli rock grupa Bore Djordjevica Riblja corba iz Beograda. Interesovanje za koncert je bilo izuzetno i to pre svega medju mladjom muzickom publikom tako iz Slovenije kao i iz susednje Hrvatske, odakle vec nekoliko godina redovno stizu autobusi slusaoca na razne koncerte muzicara iz Savezne republike Jugoslavije, koji za sada jos ne nastupaju u Hrvatskoj. I tako su vec pocetkom decembra po Ljubljani poceli da se pojavljuju plakati za koncert Corbe sa naslovom : "Ja cu da pevam". Ali od pevanja nije bilo nista. Organizator koncerta Vlada Lazovic je otkazao koncert.
Do toga nije doslo slucajno. Odmah posle najavljivanja koncerta pocela je velika kampanja u delu slovenacke stampe protiv tog koncerta. Kampanju so predvodile Slovenske novice, ljubljanski dnevni list koji je jedini pravi predstavnik zute stampe u Sloveniji. Inace se radi o listu u kome se godinama vodi veoma sovinisticka politika, narocito prema narodima bivse Jugoslavije. U trazenju "narodnog neprijatelja" nije bilo tesko pronaci Boru Djordjevica, koji je stvarni pre nekoliko godina sve Slovence svrstao medju "becke konjusare", a sve vreme rata na bivsim jugoslovenskim prostorima je javno podrzavao ratne akcije bosanskih Srba i nekih paravojnih jedinica iz Srbije. Bora Djordjevic svakako nije andjeo ni za vlastitu publiku, ali ne treba zaboraviti da ume da napravi dobru svirku. Ako se nekome ne svidja njegova muzika ili njegovi politicki stavovi, jednostavno ne mora da ga slusa. Ali ako hoce, onda neka.
Ali nove "demokratske snage" u Sloveniji su odlucile drugacije. Medju te "neodemokrate" mozemo slobodno da svrstamo mnoge bivse komuniste, koji nisu pratili liberalizaciju i demokratizaciju svog drustva za poslednjih petnaestak ili barem desetak godina, pa jos uvek zive u okvirima sistema koji je propisivao sta je za njegov narod dobro i sta nije, kao i one koji su zeleli da ucestvuju u partijskim cistkama, pa ih partija nije prihvatila. I tako sada treniraju strogocu. Pored novinarskih napisa u zutoj stampi, sa javnim izjavama o nepodobnosti Corbe pojavio se i Igor Vidmar, ideolog slovenackog panka i nekadasnji dobar prijatelj Bore Djordjevica, a tacka na i bio je intervju sa Borom Corbom u ljubljanskom Delu gde se "pametni" Bora hvalisao sa svojim prijateljem Arkanom i odavao veliko priznanje in razumevanje za srpsku stranu u bosanskom ratu.
Provokacija je rodila reakciju. Odmah su krenuli u akciju gradski politicari. Ljubljana ima naime tragicnu politicku situaciju. U gradskom vecu sede vecinom konservativni poslanici Jansine takozvane socialdemokratske partije i Peterleovih hriscanskih demokrata koji bi najradije zabranili ulazak u Sloveniju svakom Srbinu, kamo li Bori Djordjevicu. Za njih je problematicam cak i Bajaga. I tako je predsednik gradskog veca Dimitrij Kovacic (iance visoki funkcioner Jansine stranke) odmah poceo da preti Miklavzu Severu, direktoru Hale Tivoli gde bi se trebao odrzati koncert. Ali da Vlada Lazovic, organizator koncerta, nije sam otkazao koncert ne bi se moglo desiti nista, jer su clanovi grupe Riblja corba dobili slovenacke vize (znaci, drzava nije imala nista protiv njihovog dolaska), koncert je bio prijavljen i dobio je dozvolu organa koji davaju dozvole za javne priredbe, a i interes za koncert je bio prilican. Zanimljivi su podaci agencije Ninamedia, koja je napravila javnu anketu o tome, sta ljudi misle od Corbinom nastupu u Ljubljani. Medju upitanima je bilo 48,8 odsto takvih koji su odobravali njegov dolazak u Ljubljanu, a samo 26,4 odsto ih je bilo protiv. To znaci da su bili politicki pritisci neopravdani. Lazovic kaze da zna ko stoji iza svega:"Jedna politicka stranka i njezin predsednik." Ne treba mnogo razmisljati koja stranka i koji predsednik su "lustrirali" Corbu. Ali zasto im je Lazovic popustio? U listu Mladina cak spekulisu da je Lazovic za tu odluku od nekog primio pare.
Sve to su price u ljubljanskoj carsiji. Ali one nisu vazne. Nije krajem krajeva vazan ni Bora Djordjevic, kome su na zalost ti pritisci samo pomogli u propagandi. Zabrinjavajuce je nesto drugo. Da se odredjene strukture u gradu Ljubljana i u Sloveniji jos uvek trude da naredjuju ljudima sta smeju da slusaju, citaju, gledaju, a sutra ce doci verovatno i do toga da ih kontrolisu u tome sta govore. Jer, Veliki Brat nas posmatra!
Janja Klasinc, AIM