GRAD BEZ UTOCISTA

AIM JUNIOR Pristina

Pristina, grad u kojem 70 odsto stanovnika cine mladi, sudeci prema trenutnom stanju sa kojim se susrecu lica u poznim godinama, imaju razloga za zabrinutost. Ako je u poslednje vreme i doslo do nagle ekspanzije otvaranja raznih objekata za zabavu mladih, posebno kafica, nekako se oduvek kao primetni nedostatak smatrao inace simbolican broj prihvatnih institucija za one stare koji su zbog ovoga ili onoga prepusteni sami sebi, a koje bi raznim organizovanim programima ispunili njihovu svakodnevicu.

I do se se tu i tamo o ovom nedostatku razgovaralo na raznim nivoima, pokatkada se nesto malo i preduzimalo nikada mu ne pridajuci potrebnu vaznost, tek poneko pomene pristinski Dom staraca, cije se reklo bi se pozitivne ali i negativne strane i pojave vec neko vreme precutkuju. Ova institucija koju mnogi mladi nazivaju "kuca za starce i osobe nesposobne za rad" otvorena je 1964. godine i jedina je ovakva institucija na Kosovu. U okviru ovog Doma, do pre nekog vremena funkcionisao je i odel u Stimlju kao "Specijalni zavod za decu i osobe sa mentalnim nedostacima", ali od 1991. godine, ovaj odel funkcionise samostalno. Od maja prosle godine i Dom straca postaje Gerontoloski centar. Nalazi se u kvartu, na granici centra i periferije Pristine. Veliko dvoriste ovog centra podseca na park. Prepuno je listopadnog i zimzelenog drveca i klupa za odmor. U dvoristu su dve zgrade, stara i nova, a u njima njeni stanari...

Prvi ne bas najprijatniji utisci se sticu samim krocenjem u ove objekte. Oseca se tezak miris, slican onom u vecini ovdasnjih bolnica, prostorije su pregrejane, a izrazi lica tih stanara navode na zakljucak da se ne radi o jednoj instituciji za stare osobe, vec o klinici (npr. psihijatriji) za tesko obolele slucajeve.

Ovo nas je i navelo da prvo socijalnom radniku u ovom Centru Ljubinku Zivkovicu postavimo pitanje o strukturi ljudi i njihovom metalno-psoholoskom stanju: "Nas Centar, kaze Zivkovic, raspolaze kapacitetom od 220 kreveta i jos deset koji sluze za prihvat socijalih slucajeva ili slucajeva koji nam dolaze iz Ministarstva unutrasnjih poslova, razume se dok im se ne regulise status. Korisnici ovih kapaciteta su osobe koje pripadaju trima kategorijama: osobe koje su potpuno zavisne od tudje pomoci, poluzavisne osobe i nezavisne. Prihvat zainteresiovanih vrsi Komisija za prihvat starca koja se rukovodi kriterijumima - kojoj kategoriji zainteresovani pripadaju, na osnovu psihofizickog stanja kao i imajuci u vidu druge okolnosti u kojima je ta osoba ranije zivela. Njima pruzamo sobu i zdravstvenu pomoc onoliko koliko im je to potrebno", istice Zivkovic.

Ovaj drustveno - zdravstveni nutritivni Centar pruza svojim korisnicima razne usluge, pocev od nutritivnih koje se primenuju prema narudzbinama socijalno zdravstvene sluzbe, koja prema informacijama koje smo dobili od vise osoba ovog Centra funkcionise na nivou. Znacajna i neophodna komponenta je i potrebna zdravstvena pomoc, koja se starim licima (korisnicima) pruza tokom 24 sata, sluzbu koju vrsi jedan odredjeni broj lekara raznih profila i veci broj medicinskih sestara. Finansiranje ovog Zavoda se obezbedjuje iz drzavnog budzeta, ali vecina osoba smestenih korisnici su penzija, dok su ostali osigurani preko Centra za socijalni rad. Znacajnu pomoc ovom Zavodu pruzaju i humanitarna drustva, kao sto su Lekari bez granica, EKO - program itd. Njegova prednost je i grejanje nezavisno od Gradske toplane i zato ovde sezona grejanja pocinje 1. oktobra i traje do 1. maja. Jedan od problema o kojem se cesto suskalo, jer nesto konkretnije nikada nije preduzeto, uprkos tome sto je ovaj problem dosta star, jeste nedostatak selekcije slucajeva koji su smasteni u ovim kapacitetima. Tako se desava da u istoj sobi zajedno zive starac nesposoban za rad, ali u zdravom mentalnom stanju i osoba koja je odlezala 15 - 20 godina u zatvoru (obicno zbog ubistava) i zatim utociste nasla bas ovde. U vecini slucajeva, ovakve osobe se nalaze u veoma teskom psihickom stanju i na neki nacin i fizicki ugrozavaju zivot i duhovni mir druge osobe. Posledica ovog nedostatka selekcije su i dva tragicna slucaja koja su se desila ovih poslednjih godina u ovom Zavodu. Rec je o konfliktima medju stanovnicima Centra koji su se zavrsili smrcu. Posebno je u secanju ovdasnih staraca ostao poslednji slucaj, kada je jedan Srbin nozem smrtno ranio jednog starca Albanca, da bi se ustanovilo da su u tom trenutku obojica bila u vrlo losem psihickom stanju. Na insistiranje da nesto vise doznamo o ovakvim slucajevima kao i osobama koje su izvrsile zlocine i onima koje su kompetentne za ocuvanje reda i mira unutar ovog Zavoda, socijalni radnik Zivkovic odbija da da bilo kakav komentar, jer prema njegovim recima u oba ova slucaja bio je na godisnjem odmoru, isticuci pritom da su "protiv ubica preduzete mere". Problem nepostojanja selekcije Zivkovic povezuje sa nekim drugim okonostima, u prvom redu sa cinjenicom da je ovaj Zavod jedina institucija za pruzanje utocista na Kosovu i da su zato i zahtevi kandidata da se upravo tu i smeste. Razume se, vecina njih zeli da bude blizu njihovih porodica i nikako ne pristaju da budu smesten u slicnim institucijama van Kosova. U vezi sa ovim poblemom Zivkovic istice: "Konflikti u ovom Centru i nisu tako cesti i uprkos tome sto ovde zajedno zive pripadnici razlicitiha nacionalnih struktura". I uprkos svemu tome, strah, kosmar i posledice koje one uzrokuju kod starih lica ovog Doma su neminovne. Kako se to reflektuje ili pak kako uticu osobe sa teskim mentalnim oboljenjima na druge starce, zatrazili smo misljenje dr. Izeta Kandica, psihologa koji je dugo radio u ovom Zavodu: "To je velika greska - istice on - jer je uticaj ovih osoba tesko bolesnih na stare osobe ali mentalno zdrave veoma negativan i sa teskim posledicama. Selekciju treba svakako izvrsiti i to na osnovu nekih odredjenih kriterija, jer smesteni u takvim centrima zasluzuju paznju, mir i ostale usluge kako bi im ostatak zivota prosao onako kako treba", objasnjava Kandic.

Isto tako aktuelan problem ovog Centra, prema nekim informacijama, su teski slucajevi koji dolaze iz drugih jugoslovenskih centara kao sto su Smederevo ili pak Kragujevac. Zivkovic u vezi sa ovim istice da "ima zahteva da primamo i slucajeve iz drugih centara, jer takve institucije nedostaju, ali da o tome odlucuje Komisija".

Sa zeljom da zabelezimo svaki detalj zivota ovih stanovnika u Centru, pokusali smo da posetimo sve njegove prostorije i objekete. Tako, sobe u novoj zgradi imaju kupatila, i svoje posebne toalete, dok u staroj postoje zajednicki toaleti (veliki rizik jer se vecina zaraznih bolesti prenosi upravo usred zajednickog i masovnog koriscenja toaleta). Na svakom spratu zgrade nalaze se i sobe za dnevni boravak, gde se hrane i imaju mogucnost da prate TV program. Cistoca na nivou je ono sto se zapaza u svakom kutku. Kod kreveta svakog od njih su postavljene slike i to obicno njihove dece, a ono sto je najvise privuklo paznju je izvezeno platno u sobi gospodje u godinama, na kojem je pisalo: "Dobrodosli dragi prijatelji". Zelja da ne budu daleko od drugih ljudi zaboravljeni, zelja za malo paznje u jednom trenutku kao da je izbila iz njih... A sve to poprima jos dublja osecanja kada ova stara dama kaze da je nasla utociste u ovom Centru, jer nema nikog bliskog. Jedan od najstarijih stanovnika ovog Zavoda, koji je tu smesten jos 1965. godine je R.N. i na njegovom licu kao i kod drugih, "citao" se bol, patnja i seta. Na pitanje kakav je zivot i kakvi su uslovi u ovom Centru on istice: "U ovom Domu sam proveo zivot, uslovi su osrednji, obicno radim u basti Centra i imam nekoliko kokosaka o kojima se sam staram, a njihova jaja prodajem drugovima u Centru. Ono sto mi najvise smeta su problemi koje izazivaju neki od bolesnika". U jednoj od soba za odmor, nalazi se i mala biblioteka. Debeo sloj prasine na knjigama kazivale su da ih godinama niko nije ni dodirnuo. Bila su tu dela Tolstoja, Cehova kao i Sekspira...

I ono sto daje nadu da ce se u ovom Zavodu nesto promeniti je najava izgradnje novog objekta tipa garsonjera od 150 mesta i otvaranje jednog Kluba penzionera u gradu. To bi omogucilo da stara zgrada posluzi kao skloniste, jer je uistinu nerazumljivo da grad kao Pristina nema utociste.

AIM PRISTINA Besa TOVRLANI