NASLOVI SAMO U KARTOTEKAMA, KNJIGE NEDOSTAJU NA POLICAMA...
AIM JUNIOR Skoplje
U Makedoniji u poslednje vreme albanski intelektualci ponovo otvaraju jednu staru temu. To je tema rehabilitacije onih koji su se u famoznoj kampanji "borbe protiv albanskog nacionalizma i separatizma" (period od 1981. do 1990) "distancirali" udaljavajuci ih sa radnih mesta, hapseci ih ili ih obelezavajuci kao "neprijatelje", kao i nacin da se osvetli sudbina stotine naslova knjiga, naravno na albanskom jeziku, koje su u istom vremenskom vremenu "hapsene" i povucene sa polica biblioteka i knjizara. Dakle, postavlja se pitanje kakva je bila sudbina knjiga skinutih sa polica tokom dominacije komunistickog jednoumlja, kada su se partijskim dekretima pravili registri "opasnih" naslova i autora? Da li jos dan danas postoji strah od "neprijateljskih autora i knjiga"?
To su neka od pitanja koja su postavljena, ali do sada odgovori nisu mogli rasvetliti potpunu istinu. Jedno se zna: iz ranijih skolskih, univerzitetskih, kao i onih gradskih biblioteka u poslednjoj dekadi monizma, mnoge knjige su povucene iz upotrebe. U vecini osnovnih skola tvrde da knjige koje su uzete vise nisu vracene i posle demokratskih promena koje su se u medjuvremenu desile u Makedoniji. O tome sta se desilo sa egzenplarima odavno konfiskovanim, ni bibliotekari ne mogu dati tacan odgovor. U nedostatku potpunijih informacija oni samo slezu ramenima ili pak pretpostavljaju da su te knjige nestale i da se nikada vise nece vratiti bibliotekama iz kojih su i uzete. U vecini biblioteka u Tetovu, iako naslovi mnogih knjiga i autora postoje u kartotekama, knjige se ne mogu naci na policama. To znaci da su nekada konfiskovane knjige bile vlasnistvo biblioteka, ali da "ganjanje vestica" nisu mogle da izbegnu ni knjige. Prema misljenju jednog bibliotekara gradske biblioteke u Tetovu, ponovno vracanje knjiga na njihova odredjena mesta zavise od stavova "odozgo".
Bibliotekarka u biblioteci opstine Tetova Djuljtene Idrizi je misljenja da te knjige nisu unistene, cak ona kaze da se i interesovala za ovu pojavu, ali da ipak stoji misljenje da za ponovno vracanje tih knjiga treba da odluce "drugi". Ona ne precizira ko su oni: poslanici, ministarstvo kulture ili pak neko treci. I u biblioteci srednje skole u Tetovu ne moze se dobiti tacan odgovor na pitanje gde su te "opasne knjige". Jedan od upravnika ove institucije, dr. Arif Seljmani tvrdi da mu nije poznata sudbina knjiga koje su skinute sa polica. Niko u ovoj biblioteci ne moze dati odgovor o tome da li su te knjige negde deponovane ili su pak unistene. Cak, ova biblioteka ne raspolaze ni sa podacima koliko je naslova odstranjeno sa polica ove skolske biblioteke. Tako, kazu da u tom vremenskom periodu oni nisu bili zaposleni u biblioteci. Medjutim, tacan odgovor neznaju ni oni koji su ranije bili zaposleni u doticnim bibliotekama. Svoju rec, prema misljenju nekih intelektualaca sada treba da kazu politicari. Oni koji bi trebalo da "isprave" greske proslosti.
Bilo kako bilo, ostaje istina da i posle nekoliko godina, posto je usvojen novi Ustav Makedonije koji "obezbedjuje slobodno misljenje i izrazavanje slobodne reci... i koji zabranjuje cenzuru", do danas, osim nekoliko intelektualaca i novinara niko nije raspravljao ovo pitanje, ni narodni izabranici, ni ministri. Tvrdnja jednog bibliotekara da ima mnogo toga da kaze, ali da se plasi da ce ga izbaciti sa posla, mozda je odgovor koji i najvise objasnjava...
AIM SKOPLJE Salajdin SALIHU