MAKEDONIJA-AFERA "ORUZJE"

AFERA CISTI PUT NOVOM PREDSEDNIKU-GLAVNI PRETENDENTI NA METI

AIM Skopje, 27.12.1997

Zadkulisna trka za novog predsednika u Makedoniji je u punom jeku. Iako mandat Kire Gligorova traje jos pune dve godine, brojne afere u Makedoniji pretvorile su makedonsku politicku scenu u pravo cistiliste.

Meta poslednje afere oko sverca oruzja u doba embarga, koju u kontinuitetu slede rezmski mediumi objavljujuci iskljucivo policiske materijale, su aktuelni ministar spoljnih poslova Blagoja Handjiski i direktor Obavestajne agencije Vlado Popovski, licnost od poverenja predsednika Gligorova. Obojica, kako se argumentiarno spekulise, kandidati za novog predsednika Makedonije.

U doba kada je protiv obavestajca makedonske Armije i bivseg kapetana JNA Zorana Sakleva zbog pripreme atentata na bogatog direktora rudnika "Bucim" Vanca Cifliganeca podnesena krivicna prijava,a potom stavljena u fioku, ministra obrane bio je Bcagoja Handjiski. Zoran Saklev koji je u begtsvu ovih se dana direktno javio u Radio stanicu "Kanal 77" iz Stipa i izjavio je da je postojala lista licnosti na koje je trebalo da budu izvrseni atentati, medju kojim i na premijera Branka Crvenkovskog.

Saklev je izjavio da Crvenkovski pod hitno treba da smeni direktora obavestajne agencije Makedonije Vladu Popovskog, koji smeta ministru unutrasnjih poslova Tomislavu Sokrevskom da rasfetli aferu.

U javnosti se ne bez razloga postavilo pitanje, kako to da ministar Handjiski koji je bio upoznat sa subverzivnim delatnostima svog obavestajca nije protiv njega podneo krivicnu prijavu. Handjiski ce kasnije izjaviti da je dosije "Saklev" predao javnom tuziocu Stevanu Pavlevskom , koji je izjavio da "ponudjena policiska dokumentacija nije bila dovoljna da se protiv Sakleva povede postupak". Povlavski je naredio Ministarstvu unutrasnjih poslova da produzi istragu (tada je ministar bio Ljubomir Frckovski - takodje pretendent za mesto predsednika Republike). Istraga je ostala da tapka u mestu, a cela afera izbila je posve slucajno, kada je agencija Asosieted pres objavila da je amerocka administracija povela postupak protiv firme "Fortend USA" zbog ilegalnog izvoza oruzja za Makedoniju i Sloveniju za vreme embarga. Ova firma je inace sopstvenost Urosa Malinovskog koji je brat Malinovskog u Skopju i poseduje prduzece za uvoz oruzja "Mikei-fortend". Pandorina kutija otvorila se kada je utvrdjeno da su bratske firme zaista poslovale i nabavljale oruzje za Makedoniju i mnogo sire.

Aktuelni ministra spoljnih poslova, a tada obrane Blagoja Handjiski, ocigledno pogodjen aferom "oruzje" u kratkim intervalima izmedju putovanja izjavio je da "se iza nacina na koji se otvara ova afera krije vise motiva pojedinih struktura u zemlji ili uzvan nje". Handjiski odboja da precizira sta misli i kaze "da jos uvek nema argumenata za precizniju izjavu". handjiski insistira da se ceo slucaj rascisti do kraja pre svega zbog pogodjenih licnosti, koje se neargumentaovano kaljaju. On odbacuje spekulacije da je tuzbu stavio u fioku tvrdi da su nadlezne sluzbe Ministarstva za obranu i unutrasnjih poslova u njegovo vreme pratile ceo slucaj u okviru svojih nadleznosti.

Direktor Obavestajne agencije Vlado Popovski smatra da je ceo slucaj namerno ispolitiziran, te da nazalost pojedine strukture u sluzbama unutrasnjih poslova i obavestajne agencije uz pomoc "curenja informacija" s vremena na vreme pomazu da se pojedine politicke licnosti promovisu, kaljaju ili potpuno degradiraju. "Stalno involviranje moje licnosti u afere, pa i u aferi Saklev, samo ukazuje na toa da oni koji klevecu nemaju nikakav interes da se uopste rascisti sa insinuacijama". Popovski smatra da stalno pominjanje njegovog imena u raznim skandalima nema nikakvog osnova, ali predstavlja jasnu poruku da je na svom radnom mestu nepozeljan. "Ocigledno da nekome politicki ne odgovaram, a moguce je da neki kriminalizirani krugovi, koji su pravi krivci za aferu strahuju da ih Obavestajna Agencija ne otkrije.

I dok se afera razvlaci u beskraj bez nikakvih indicija da celi slucaj zaista razresi, na dosada sjajnu politicku karijeru aktuelnog ministra spoljnih poslova Blagoja Handjiskog bacena je mrlja, koju tesko mogu da izbrisu sva sredstva za ciscenje. Bar zasada, njegova kandidatura za predsednika drzave dovedena je u pitanje. Dilema je ko bi mogao da finansira ili da poddrzi kandidata "koji je prikrivao atentatore". Slicno je i sa dasnjim Direktorom obavestajne agencije Vladom Popovskim, koji je bio ministar odbrane, pravde i jedan od tvoraca Ustava nezavisne Makedonije.

Postaje sve ociglednije da se teren cisti za druge licnosti sa makedonske politicke scene. U ovom trenutku, na pragu parlamentarne izborne godine, u makedonskim politickim kuloarima kolaju razlicite analize, koje su na granici spekulacija. No, to i nije nekakva novina, s obzirom na to da prakticno i ne postoji javnost.

Naime, prema tim procenama, tri involvirana ministra i cetvrti, Lazar Kitanosvki, koji je sada na celu resora odbrane, su istovremeno i najozbilniji kandidati za naslednika Kire Gligorova iz redova jedne te iste partije. Svi ministri i predsednik su iz vladajuceg Socijaldemokratskog saveza Makedonije. Njihovom eliminacijom, sto bi moglo i da usledi s obzirom na teske optuzbe i, cakstovise, njihove involviranosti u pomenutim skandalima, otvara se prostor za treci mandat za Gligorova. On je 1991 godine izabran od parlamenta prema starom Ustavu. Drugi mandat je dobio na neposrednim izborima 1994 godine, a posto je taj izbor bio prema novom Ustavu, on mu se racuna kao prvi mandat u novom poretku, pa prema tome moze jos jednom da pretendira na mesto sefa drzave.

Njegova kandidatura, u kontekstu sadasnje krize, moze da bude pretstavljena i kao neophodna, istorijska. Naime, on i sada vlada, prema oceni domacih i stranih posmatraca, kao jedina alternativa, kao jedina licnost koja moze drzati Makedoniju stabilnom, sto je u krajnjoj liniji jedini interes stranih sila na ovom prostoru. Posebno amerikanaca, koji imaju i te kako uticaja na makedonsku politicku javnost i establisment. Za njih je vaznije da Makedonija bude stabilna i da ne remetu vojnu infrastrukturu na Balkanu, posebno ne zbog amerckih vojnika u Bosni. manje vazno im je, i to ne kriju, kakvog ce kvaliteta biti unutrasnja demokratija. Na Makedoniju primenjuju poznatu "jenki" formulu: ne menjati tim koji dobija (vrsi posao - deos the job)!

Prema tome, ako se iz redova oslabljenog SDSM uklone potencijalni, ali i samolansirani naslednici Gligorova, onda on i dalje ostaje jedina alternativa. Ostao bi na vlasti taman toliko kolko je mladom lideru SDSM, sadasnjem premijeru Branku Crvenkovskom potrebno da stekne ustavnu uslov da uskoci u cizme Gligorova. Mladi Crvenkovski nema jos 40 godina da bi sada postao kandidat za predsednika, jer Ustav Makedonije postavlja tu granicu kao donju barijeru zrelosti. Znaci, Gligorov treba da izdrzi jos jedan mandat, sto on hoce, prema kazivanju izvora iz njegove okoline, a Crvenkovski da ocisti put za taj treci mandat. On bi tada postao jedna makedonska alternativa!

Druga spekulacija je slicna. Potencijalni kandidati se eliminiraju kako bi se otvorio prostor Gligorovu da sam odredi svog naslednika. Pretendenta na presto, koji bi se odrekao revizije politike njegovog prethodnika. Naravno, on bi to radio u savezu sa jednom frakcijom unutar SDSM. Prema toj semi makedonskog nasledja, Kiro Gligorov predaje palicu Vasilu Tupurkovskom, koji podrzan od frakcije u SDSM okupljene oko sadasnjeg predsednika Sobranja Tito Petkovskog, dobija izbore. Petkovski bi ostao predsednik parlamenta, a neko treci bi bio premijer. Moguce je da to cak bude i lider opozicione Liberalno- demokratske partije - LDP, Stojan Andov. Ova bi se sema izvela na parlamentarnim izborima dogodine, pa tek potom bi Tupurkovski, koji bi sve to pokrio svojom popularnoscu, dobio kandidaturu od

1. poslanika, kako sto propisuje Ustav. I on bi tada postao jedina stabilizirajuca alternativa Gligorovu.

Obe hipoteze zasluzuju da se prate izbliza. Tim pre sto se istovremeno, kao i drugde u post-komunizmu u makedonskom drustvu odvija smena generacija. Nastupaju naslednici "biznismena", koji su stekli basnoslovna bogatstva svercom i privatizacijom. Oni nisu vise voljni da investiraju u politicare, kao njihovi ocevi pre toga, koji su to morali da rade da bi izvrsili prvobitnu akumulaciju kapitala. Sada taj kapital treba da im donese konkretnu moc. I oni racunaju na treci mandat "oca nacije", jer i njima treba vreme...

AIM Skopje SLOBODAN CASULE