ZAPALJENI CRNOGORSKI FITILJ

aim/beo/pubs/bk

Sukob Milosevica s Djukanovicem ulazi u poslednju fazu

U nameri da ospori izbor Mila Djukanovica za predsednika Crne Gore, Milosevic se odlucio da upotrebi savezne pravosudne organe. Iz crnogorskog parlamenta je vec stigao odgovor da taj korak ugrozava pravni poredak u federaciji i izvorna prava Crne Gore, kao ravnopravne clanice savezne drzave. Pomirenje se smatra nemogucim, jer je rec o sukobu dve oprecne koncepcije: Miloseviceve, koja priznaje samo njega za vladaoca i Djukanoviceve, koja se zalaze za demokratizaciju vlasti. Prvi racuna da iza njega stoji Srbija, 20 puta veca od Crne Gore, a drugi na podrsku medjunarodne zajednice, koja je Srbiju stavila u izolaciju zbog nepostovanja ljudskih prava i poduzeg spiska ostalih grehova njenog rezima

AIM, BEOGRAD, 25. 12. 1997.

Predsednicki izbori u Srbiji samo su na kratko potisnuli u drugi plan najvecu glavobolju srpskog rezima, olicenog u Slobodanu Milosevicu, a to su poljuljani odnosi sa crnogorskim rukovodstvom, kojeg zastupa Milo Djukanovic. Srpskog lidera, koji je postao predsednik savezne drzave, vise brinu posledice Djukanoviceve pobede na crnogorskim predsednickim izborima od politickih prilika u Srbiji. Razlog njegove zabrinutosti sadrzan je u Djukanovicevoj nameri da se suprostavi Milosevicevom pokusaju da recept nekontrolisane vladavine, kojeg je primenjivao u Srbiji prenese na federalni nivo.

Svestan da mu Djukanovic predstavlja smetnju da nastavi s autoritativnom vladavinom, Milosevic je najpre pokusao da ga politicki diskvalifikuje, zatim ekonomski ucini zavisnim od Srbije. Kako mu nije uspelo ni jedno ni drugo, jer je Djukanovic pobedio na izborima, a Miloseviceve ekonomske sankcije je neutralisao, lider srpskog rezima je odlucio da se posluzi i poslednjim sredstvom, a to je osporavanje Djukanovicevog izbora za predsednika Crne Gore.

Savezni tuzilac Vukasin Jokanovic je dobio nalog da pokrene saveznu pravnu masineriju sa ciljem da odluke crnogorskih pravosudnih organa o pravovaljanosti Djukanovicevog izbora proglasi nevazecim. Tim potezom je sukob dobio dublju dimenziju, jer su se u crnogorski sukob umesali savezni drzavni organi, sto je izazvalo reakciju drzavnih organa Crne Gore. Crnogorski parlament se vec oglasio usvajajuci rezoluciju prema kojoj je postupak Saveznog javnog tuzioca ocenjen kao narusavanje pravnog poretka Jugoslavije i ugrozavanje izvornih i kljucnih prava Crne Gore, kao ravnopravne clanice federalne drzave.

Ukljucivanjem saveznih drzavnih organa u resavanje spora, koji je u nadleznosti federalne jedinice, zapaljen je brzosagorevajuci "crnogorski fitelj". To samo pokazuje koliko je Milosevic odlucan u svojoj nameri da, po svaku cenu ukloni Djukanovica, jer odnosi su postali toliko usijani, da, ukoliko jedna od dve sukobljene strane ne popusti, moze lako da dodje do ugrozavanja opstanka Jugoslavije. Primirje, medjutim, nije moguce, jer je rec o sukobu dve oprecne koncepcije. Srpski lider je, zbog svojih ambicija vec srusio jednu saveznu drzavu i eventualni raskid sa Crnom Gorom, bio bi drugi takav korak u njegovoj desetogodisnjoj vladavini.

Djukanovic je prozreo takvu kombinatoriku predsednika savezne drzave pa je porucio da nema nameru da odustane od svoje koncepcije izvalacenja Crne Gore ispod autoritarnog kisobrana, odnosno da nije spreman da njegova republika deli izolacionisticku poziciju sa Srbijom. Srpski rezim takvo ponasanje Djukanovica, koji polovinom januara treba da zvanicno preuzme funkciju prdsednika Crne Gore, proglasava seceonistickim korakom. Tako Crna Gora, posle Slovenije i drugih republika bivse SFRJ dobija iste kvalifikacije od strane srpskih vladajucih krugova.

Srbiju su, izuzev Crne Gore, napustile sve "bratske" republike, a njeno rukovodstvo je razloge za takve njihove korake uvek trazilo na drugoj strani. Sukob s crnogorskim rukovodstvom predstavlja ponavljanje istovetnog scenarija. Zbog toga u jugoslovenskoj javnosti postoji opravdano strahovanje da, tek sto je ugasena vatra, izazvana raspadom SFRJ, moze da se zapali nova koja ce da rasturi SRJ.

Strahovanju ima mesta jer se Milosevic pokazao kao vodja koji je spreman na masovne ljudske zrtve u cilju ocuvanja licne vlasti, iako je takve namere prikazivao kao borbu za spasavanje srpskih nacionalnih interesa. To je vidljivo iz postojeceg stanja u kojem je on i dalje na vlasti, a polozaj srpskog naroda, izoliranog od strane medjunarodne zajednice, nikada nije bio tezi.

S obzirom da sukob s Djukanovicem ulazi u zavrsnu fazu kao najaktuelnije pitanje namece se ko s kakvim adutima ulazi u odlucujuci okrsaj. Milosevic, kao predsednik SRJ, upotrebio je federalne pravne institucije, ali crnogorski drzavni organi su odbacili mogucnost njihovog mesanja u primeni republickog zakonodavstva, s obrazlozenjem da su savezni pravosudni organi nadlezni samo u slucajevima kada su povredjeni federalni propisi. S obzirom da Milosevic ima sklonosti i prema upotrebi vaninstitucionalnih sredstava, javnost se pribojava od izazivanja nereda u Crnoj Gori, a to bi otvorilo prostor za uvodjenje vanrednog stanja. U tome bi Milosevicu pomogao Bulatovic, sa svojim mnogobrojnim pristalicama, koji bi odigrao ulogu Trojanskog konja.

Sta na raspolaganju ima Djukanovic, koji ne samo sto Crnoj Gori zeli da obezbedi ravnopravnost u saveznoj drzavi, vec je spreman da se na nivou federacije izbori za demokratizaciju politickih odnosa i uklanjanje individualne vladavine. U ovom trenutku crnogorski premijer, kojeg nepunih 20 dana deli od preuzimanja predsednicke funkcije, raspolaze s podrskom Skupstine Crne Gore, svih drzavnih i pravosudnih organa, vecinom politickih faktora, kao i cinjenicom da je na predsednickim izborima dobio podrsku crnogorskog birackog tela.

Postavlja se, medjutim, pitanje da li je to dovoljno, s obzirom da je Crna Gora 20 puta manja od Srbije u kojoj vladajuci rezim drzi vlast, bez obzira sto Djukanovic i u samoj Srbiji ima dosta pristalica. Mnogi smatraju da nezavisna Djukanovuceva pozicija, u odnosu na Milosevica, pre svega zavisi od podrske medjunarodne zajednice. Toga je svestan i sam Djukanovic, koji odmah nakon inauguracije za predsednika Crne Gore krece na duzi put u inostranstvo. Na tom putu boravice u SAD, Francuskoj, Nemackoj i u jos nekoliko zemalja, posle cega treba da se vrati u Crnu Goru otporniji na Miloseviceve pretnje.

Djukanovic je i pre ove posete uzivao podrsku u medjunarodnoj zajednici, koja se odbojno odnosi prema Milosevicu i verovatno bi ga definitivno otpisala, kada ne bi postojala opasnost da vlast u Srbiji preuzme Seselj. Mnogi smatraju da je vodja radikala proizvod vladajuceg srpskog rezima, koji sluzi za zastrasivanje i opomenu da i od postojeceg loseg stanja moze da bude jos gore.

Ratomir Petkovic (AIM)