ALBANCI VOLE MILUTINOVICA!?

Izborna komisija Republike Srbije potvrdila je izbor Milana Milutinovica kandidata levice za predsednika, u drugom izbornom krugu koji je odrzan 21. decembra 1997. godine. Komisija je zapravo utvrdila da je u drugom krugu glasalo 50.92 odsto upisanih biraca i da se moze proglasiti predsednikom kandidat koji je je dobio najveci broj glasova. U tome je Milutinovic, po ovim podacima, daleko pretekao protivkandidata Vojislava Seselja.

Medjutim, kao u toku predizborne kampanje, i u prvim postizbornim analizama glavno pitanje nije, kako i zasto je Milutinovic pobedio Seselja sa toliko glasova, nego da li je ispunjen uslov da na glasanje izadje preko 50 odsto gradjana. To je, imajuci u vidu raspored politickih snaga, najzanimljivije pitanje u Srbiji. Ali, kosovsko vidjenje izbornih tokova namece jednaku zanimljivost i jednog i drugog pitanja.

Prema nezvanicnim podacima koji se ne razlikuju bitno od zvanicnih, na Kosovu je glasalo nesto vise od 340 hiljada biraca. U ovaj broj su ukljuceni glasaci iz tri kosovske izborne jedinice, Pec, Pristina i Kosovska Mitrovica, kao i cetiri opstine - Gnjilane, Kosovska Kamenica, Vitina i Novo Brdo, koje su od septembarskih srpskih parlamentarnih i predsednickih izbora bile ukljucene u vranjsku izbornu jedinicu. Ako Kosovo ima ukupno oko milion i 40 hiljada registrovanih biraca, to znaci da je na Kosovu u drugom izbornom krugu glasanju pristupilo preko 32,5 posto ukupnog birackog tela.

Kod citanja ovih podataka prvo sto izgleda nelogicno je velika nepodudarnost izmedju broja, odnosno postotka glasaca i broja, odnosno postotka u ukupnoj strukturi stanovnistva srpske populacije i drugih koji u celini ili delimicno prihvataju da glasaju na srpskim izborima. Posle

1. godine, zbog bojkota Albanca, na Kosovu nisu odrzani popisi, ali se pretpostavlja da populacija koja prihvata srpske izbore ucestvuje u ukupnoj strukturi stanovnistva sa oko 10 posto. Ostalu populaciju, dakle oko 90 posto sacinjavaju Albanci. Obzirom na visoku zastupljenost decje populacije, albanska punoletna populacija treba da bude nesto manja od ucesca u ukupnom stanovnistvu, ali je i dalje daleko iznad nivoa koji moze sugerisati postotak ucesca u drugom krugu srpskih predsednickih izbora.

Ovo, naizgled preterano zadrzavanje na nacionalnoj i ukupnoj strukturi stanovnistva Kosova, od bitnog je znacaja za analizu korektnog zavrsetka proteklih izbora. Naime, kosovski Albanci vec sedam godina uporno bojkotuju srpske izbore. Poslednji put oni su na takvim izborima ucestvovali krajem 1989. godine. Pruzili su tada Srbima ruku dobre volje, mozda i za kompromis, ali je sadasnji rezim u Beogradu to arogantno odbio. Kada je rec o izborima, Albanci su od tada beskompromisni, pa je cak pitanje izbora postalo u izvesnim aspektima veoma vruce politicko i diplomatsko pitanje kosovske situacije. Kosovski Albanci bojkotuju srpske izbore apsolutno i tu nista ne menja povremeno propagandisticko iskoriscavanje izlaska na izbore desetak, dvadesetak ili nekoliko desetina Albanaca.

Albanski strucnjaci za razvoj populacije procenjuju da kosovsko izborno telo bez Albanaca i jednog broja pripadnika drugih nacionalnih zajednica koji odbijaju srpske izbore, zatim bez izbeglica (racuna se da ih ima izmedju 20 i 30 hiljada), policajaca, vojnih lica i cinovnika dovedenih na privremeno sluzbovanje na Kosovu, ne moze biti vece od 150 hiljada biraca. Ali, i sa izbeglicama i drugima ne moze imati vise od 200 hiljada. Odprilike, toliko moze biti maksimalni, stopostotni broj glasaca na Kosovu, imajuci u vidu apsolutni bojkot Albanaca. Zbog toga, bez Albanaca i nekih drugih na Kosovu "normalno" moze biti oko stotinu hiljada glasaca. Svi podaci iznad toga daju osnove za razno razne sumnje, pogotovu kada je rec o vrucim politickim procesima, kao sto su izbori i borba za vlast.

Podatak od 340 hiljada glasaca izaslih na upravo okoncanim srpskim predsednickim izborima nije zabelezen na Kosovu u proteklih sedam godina. U prvom krugu ovogodisnjeg septembarskog ciklusa izbora, glasanju je navodno pristupilo oko 200 hiljada biraca, a u prvom krugu zavrsenog ovog izbornog ciklusa po zvanicnim podacima glasalo je oko 240 hiljada glasaca. U drugom krugu broj onih koji su glasali povecan je za jos stotinu hiljada, te se nekao doslo do cifre od ukupno oko 340 hiljada glasova.

Strucnjaci i analiticari mogu da prave razna poredjenja da bi, imajuci u vidu ukupnu kosovsku situaciju, pokazali da je taj podatak nemoguc. Neki procenjuju da toliki broj glasaca moze da da populacija koja treba da broji od 550 do 600 hiljada stanovnika. Kosovo ima nesto, kako se procenjuje u zadnje vreme preko 2 miliona stanovnika od kojih, kao sto se zna oko 90 odsto cine Albanci.

Na kraju drugog kruga ovog ciklusa predsednickih izbora objavljeno je da je u izbornoj jedinici Pec glasalo oko 25,6 odsto ukupno registrivanih biraca, a ova izborna jedinica ima mnogo veci broj albanskog stanovnistva od kosovskog proseka. U izbornoj jedinici Pristina glasalo je navodno 30,8 posto od ukupno registrovanih biraca. U ovom ciklusu izbora srpski lokalni mediji nisu davali podatke o broju onih koji su glasali u nekim sredinama u kojima zive uglavnom ili samo Albanci, jer je lako otkriti bilo kakvu manipulaciju. Moguce je da su ovaj put imale to u vidu i izborne komisije. Zbog toga, primenjen je izgleda metod povecavanja broja onih koji su navodno glasali u sredinama gde ima srpskog i crnogorskog stanovnistva.

Medjutim, etnicki odnosi i podele na Kosovu su takvi da se mogu primetiti cak i umerena preterivanja u manipulaciji glasovima onih koji nisu pristupili glasanju, a da ne govorimo o onima koji su svakome ocigledni. Ima cak i fantasticnih podataka. Recimo, u opstini Pec glasalo je navodno 65,6 odsto od ukupno registrovanih biraca, a prema popisu od 1981. godine Albanci su sacinjavali gotovo 72 odsto stanovnistva opstine. Albanski strucnjaci smatraju da je u odnosu na taj popis procenat ucesca albanskog stanovnistva povecan u gotovo svim kosovskim opstinama. U gnjilanskoj opstini glasalo je navodno 52,4 odsto birackog tela, a prema pomenutom popisu Albanci su sacinjavali 71 odsto stanovnistva. Najneverovatniji podatak dat je za kosovsko -kamenicku opstinu, gde je navodno glasalo 76,9 odsto birackog tela, a prema popisu od 1981. godine Albanci su sacinjavali 67 odsto njenog stanovnistva.

U svetlu neverovatnih podataka o broju onih koji su glasali i opredeljenja navodnih glasaca veoma zanimljivo moze postati i pitanje visoke pobede Milana Milutinovica. Naime, kandidat levice je u neverovatnim proporcijama, kao nigde u Srbiji, duboko porazio kandidata radikala. U opstini Pec, Milutinovic je dobio naklonost 93 odsto onih koji su glasali, u Kosovskoj Kamenici 88,42 odsto, u Gnjilanu 85,09, u opstini Gora gde zive Goranci 81 odsto... Milutinovic ima daleko nizi procenat glasova u srpskim sredinama ili u onim sredinama u kojima ima Srba, ali nije izgleda bilo preterivanja sa povecavanjem broja glasaca. Ispada kao da su Milutinovic i partije koje ga podrzavaju ljubimci nesrpskih nacionalnih zajednica, posebno kosovskih Albanaca.

Medjutim, po onome sta su izjavili predstavnici najznacajnijih albanskih partija Kosova u prvim reagovanjima posle izbora Milutinovica za predsednika Srbije, to se nikako ne bi barem za kosovske Albance moglo reci. Cak suprotno. Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani koji je izjavio: "Izbori u Srbiji nisu nasi izbori. Mi ne vidimo razlike izmedju Milutinovica i Seselja. Ovaj drugi ima program radikalnije retorike koji je Milosevic vec sproveo u praksi. Izgleda da je ovaj put falsifikovanje bilo vecih dimenzija. Srbiji su bili potrebni albanski glasovi i ona je izmislila ucesce Albanaca na izborima da bi pokazala da je glasala nadpolovicna vecina ukupnog birackog tela."

Predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci pobedu Milutinovica i poraz Seselja ocenjuje na sledeci nacin: "Sto se tice albanskog pitanja i demokratizacije Srbije, Milutinovic i Seselj se ne razlikuju ni u cemu. Seselj govori ono sto misle i sprovode u praksi ovi koji su na vlasti. Nista novo ne moze da se dogodi u politici Srbije prema Albancima dok ta politika bude u rukama i pod komandom samog gospodina Milosevica."

Ocenjujuci da Albanci i Kosovo ne mogu nista dobro da ocekuju od Milutinovica, potpredsednik Albanske demohriscanske stranke Kosova Tadej Rodici kaze: "Kosovski Albanci treba da se okrenu organizovanju svojih izbora, a ne da bilo sta ocekuju od Milutinovica".

Inace, na vanrednoj konferenciji za stampu lider kosovskih Albanaca je najavio predsednicke i izbore za kosovski parlament za 22 mart sledece godine...

AIM Pristina Fehim REXHEPI