LJUDI NA DRUSTVENOJ MARGINI

Polozaj Roma u Srbiji

AIM, BEOGRAD, 26. 12. 1997.

Proslomesecni stampedo "skinheds"a na Rome sirom Srbije, u kome je ubijen i jedan cetrnaestogodisnji beogradski decak, i to samo zato sto je ROM, naveo je mnoge, od institucija do pojedinaca da pocnu na drugaciji nacin da posmatraju ne tako malobrojnu romsku populaciju u Srbiji. Naravno, generalni stav o Romima se nije promenio: citava etnicka grupa nema prodju ni u gradskoj ni ruralnoj sredini u Srbiji; to su tamo neki Cigani iz nehigijenskih naselja, ulicni prodavci cigareta i ko zna kakvih svercovanih djakonija koji bas ne vole da rade. Deca se na ovim prostorima od rodjenja plase da "ako ne budu dobra da ce ih odvesti Cigani...", a zenidba ili udaja za Roma izopstava za sva vremena onoga ko se na akav potez odluci.

Prema najnovijem istrazivanju Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji (autor Jan Briza) etnicka romska grupa po popisu stanovnistva iz 1991. broji vise od 14o hiljada ljudi a po proceni Matice romske u Jugoslaviji cak vise od 6oo hiljada. Po prvim podacima Romi cine 1,43 odsto ukupne populacije a po drugim, oni su posle Srba i Albanaca najveca etnicka grupacija u Srbiji. Brojniju romsku varijnatu zastupaju u svojim istrazivanjima i etnolozi i lingvisti koji su u poslednjih petnaestak godina izucavali zivot, poreklo i jezik Roma na ovim prostorima.

U nedavnoj izjavi dnevnom listu "Nasa Borba", na koju se poziva i pomenuto istrazivanje, Predsednik matice romske Trifun Dimic upozorava da Romi cesto "pribegavaju nacionalnoj i konfesionalnoj mimikriji deklarisuci se kao pripadnici naroda i religije u cijem vecinskom okruzenju zive". Naveo je primer novosadskog naselja "Slana bara" u kome i sam zivi, gde se od oko 1.000 zitelja samo nekoliko porodica izjasnjavju kao Romi. Pribegavanje asimilaciji nosi bolji drustveni staus,lakse dobijanje posla i izbegavanje drugih neprijarnosti. Tako bar razmisljaju Romi. Nema doduse, pokazatelja da li im se odricanje od porekla i isplatilo.

Ako je suditi po drustvenom statusu, skolovanju, jeziku, standardu, zaposlenju, a pre svega pukom prezivljavanju, nije im mnogo pomogla operacija zabasurivanja porekla.

Zvanicno Romi u Jugoslaviji imaju status etnicke grupe, iako vec godinama njihove organizacije upozoravaju vlast da po brojnosti nadmasuju i Madjare i Rusine, Rumune i Slovake koji uzivaju status nacionalnih manjina, trazeci i za sebe taj status. Nije im pomogla ni podrska Srpske akademije nauka i umetnosti ciji clanovi smatraju da Romi moraju uzivati status i prava nacionalne manjine ili narodnosti.

U obrazovnim ustanovama Srbije Romi nemaju pravo na spostveni jezik. Skoluju se na srpskom ili jeziku nacionalne manjine. Spadaju u najnepismeniji deo stanovnistva, po nekim procena procenat nepismenih ili polupismenih prelazi cak 80 odsto romske populacije. Najveci broj romske dece ne uspeva da zavrsi ni osnovnu skolu. Istrazivanje pokazuje da ni sami ne drze mnogo do obrazovanja-smatraju ga skupim, dugotrajnim i neizvesnim, a ni drustvo ne cini bas mnogo da ih zainteresuje ili im omoguci bolje obrazovanje. Tako vecina romske dece startuje u obrazovanje u specijalnim odeljenjima, namenjenim blago retardiranoj deci. A sta se zapravo dogadja? Romska deca nisu manje inteligentna od ostalih sestogodisnjaka. Sredina u kojoj rastu,( nizak standard zivota, nepismeni roditelji, odsustvo pred skolskih priprema, siromastvo), najcesce im ne omogucava da steknu ni elementarna predskolska znanja.

Miklos Biro, profesor na Filozofskog fakultetu u Novom Sadu upozorava da Romi odrastaju u potpuno drugacijoj intelektualnoj klimi u kojoj je zbog socio-kulutrnog hendikepa, ideja o pismu, olovci i papiru najcesce nepoznata:"Komisije za kategorizaciju su najcesce u dilemi sta da urade: da li romsko dete koje pokaze slab rezultat na testu upute u specijalnu skolu, iako po prirodnim sposobnostima nije za nju, ili da ga puste u redovnu skolu i pruze mu sansu da pristigne svoju generaciju. Ali za srecan epilog je potrebno da ga deca ne odbace i da mu ucitelj pomogne da uspe. A ti preduslovi se najcesce ne ispune i dete ne zavrsi skolu..." Romska deca najcesce dok ne podju u skolu i neznaju dobro srpski jezik.

Pored siromastva i neobrazovanosti glavni "presuditelj" drustvenog statusa Roma su i predrasude sredine u kojoj zive. Na njih se gleda kao na lenje i prljave, sklone prevarama, aloholizmu i nasilju. Pod pritiskom sredine a donekle i mentaliteta oni obicno zive u zasebnom i zatvorenim naseljima.

Ankete medju Romima sprovedene u Vojvodini, Beogradu i provinciji Srbije pokazuju da i sami Romi, bez obzira na nedovoljnu svest o ravnopravnosti, upozoravaju na postojanje osecanja diskriminacije: tako se zale na odbojan stav prema okolini (34 odsto), diskriminaciju prilikom zaposljavnja(31 odsto), dobijanje zdravstvenih usluga (21 odsto), dok je njih 9 odsto upozorilo na diksriminaciju u skoli.

U pojedinim selima Srbije Romima se zabranjuje sahranjivanje na srpskim grobljima, a bilo je i slucajeva u Raskoj na primer, da su u pojedinim kafanama bili "nepozeljni". Cesca je pojava da roditelji u provinciji Srbije odbijaju da upisuju decu u obdaniste koje pohadjaju i romska deca.

Pojedina istrazivanja ( jedno od njih je i profesora Miklosa Bira o odnosu Srba prema Romima) upozoravaju da konflikt s Romima ima rasnu podlogu. Romi su u Srbiji, u prvoj kategoriji nepozeljnih u koju jos spadaju Albanci, Hrvati i Muslimani Oni se doduse ne smatraju opasnoscu po drzavu, kao ostali nabrojani, ali se na njih gleda kao nepozeljne za mesanje krvi-brakom na primer.

Bez obzira na zvanicne statisticke podatke broj Roma se na ovim prostorima povecava, pre svega zbog nataliteta. Oni su i odista ekonomski i socijalno najugrozeniji deo stanovnistva Srbije. U manjem broju zaposleni od pripadnika drugih socijalnih grupa a i kad se domognu zaposlenja rade na najgore placenim radnim mestima: u selima kao najmani radnici u gradovim kao skupljaci otpadaka, pomocni radnici u fabrikama, cistaci ulica, radnici na grobljima i u mrtvacnicama. U javnom sektoru u Srbiji zaposleno je samo pet odsto Roma dok ih na rukovodecim mestima zapravo i nema. Najcesce zive na gradskim periferijama bez struje, vode i kanalizacije. Zdravstveni bilteni ukazuju da su im deca neuhranjena, da u naseljima ima mnogo obolelih od tuberkuloze, avitaminoze, crevnih i zaraznih bolesti, bolesti kostiju i alkoholizma. U nekim sredinama prosek zivota Roma krece se izmedju 29 i 33 godine. Spadaju i najbrojniju kategoriju uzivaoca socijalne pomoci.

Nisu mnogo zainteresovani za politicki zivot i u partije se najsecce ukljucuju u nadi da ce popraviti svoj drusteni rejting. Posledenjih godina, sa uvodjenjem visepartijskog sistema i Romi su osnovali svoje partije, koje su obicno zavrsavale tako sto su se prikljucilivale vladajucim strankama, ili su ih podrzavali da izborima, zasta su bili i nagradjivani, obicno simbolicnim besplatnim paketima konzervi. Nikada nisu osvojile ni jedno poslanicko mesto. Sredinom ove godine osnovana je Romska kongresna partija koja se sa 2 hiljade clanova smatra autenticnom i nezavisnom politickom strankom. Istovremeno su Romi osnovali i svoj odboe za zastitu ljudskih prava Roma sa sedistem u Kragujevcu i Drustvo za unapredjenje romskih naselja.

Rasuti po celoj zemlji nemaju i zakonski ni organizaciono organizovan sistem informisanja na maternjem jeziku. Za sada radio i TV emisije na romskom jeziku postoje jedino na Kosovu i Vojvodini, gde se na Radio Novom Sadu jednom nedeljno emituje trocasovni program na romskom jeziku, a na televiziji takodje jednom nedeljno emisija u trajanju od pola sata.Njih uglavnom gleda i slusa urbanije stanovnistvo i naravno oni koji imaju elektricnu energiju ili radio i TV aparat.

Za sada je jedino Pravoslavna crkva napravila pomak u uvazavanju jezika Roma-pravoslavnih priznajuci njihov jezik i prihvatajuci ga u bogomoljama. Medju romskim narodom uglavnom dominiraju dve veroispovesti:pravoslje(u Vojvodini i centralnoj Srbiji) i islam (na Kosovu).

Iako znacajan deo drustvene populacije Romi su danas u Srbiji potpuno marginalizovana drustvena skupina. Fasisoidni "skinhedsi" su zapravo obelodanili odnos prema Romima u ovoj sredini. Mozda su oni samo bili samo agresivniji od drugih u svom ispoljavanju "osecanja" prema Romima. Ali su i Romi pokazali da su organizovana i solidarna grupa koja ume da se brani kad je napadnuta. I to bi mogao biti signal drzavi da su oni gradjani ove zemlje na koju se i te kako mora racunati, Njihova urodjena veselost i tolerancija ima granice, pogotovu kad je u pitanju opstanak.

Snezana Radovic (AIM)