MILUTINOVIC POBEDIO SESELJA

Beograd Dec 22, 1997

Predsednicki izbori u Srbiji

Televizija dotukla Seselja. Nacin na koji je vodja radikala ruzen na drzavnoj televiziji, radiju i u stampi prevazisao je cak i "najsvetlije" trenutke obracuna s neistomisljenicima iz ratnih vremena, ali s jednom bitnom razlikom: rezim je koristio sredstva koja ni Seselju nikako nisu strana, a pored toga, postoji jedna velika prednost za antiseseljevsku propagandu: da biste ga kompromitovali, ne morate se truditi da lazete i izmisljate...

AIM, BEOGRAD, 22. 12. 1997.

Srbija je u noci s 21. na 22. decembar dobila novog predsednika: doticni se zove Milan Milutinovic, i trenutno obavlja duznosti ministra spoljnih poslova SRJ i ambasadora te drzave u Atini. Time je zavrsen visemesecni "serijal" neuspesnih predsednickih izbora. Da podsetimo, srpski ustav sadrzi klauzulu da na predsednicke izbore mora da izadje najmanje 50 odsto glasaca upisanih u biracke spiskove, da bi izbori bili proglaseni vazecim.

U drugom krugu prethodnog izbornog ciklusa, petog oktobra o. g. Vojislav Seselj, kandidat Srpske radikalne stranke, dobio je vise glasova od rezimskog favorita Zorana Lilidja, ali se broj izaslih glasaca "volsebno" zaustavio na cifri od 49 odsto... Socijalisti su zato zamenili kandidata - Milan Milutinovic je, sto nikako nije nevazno, licni prijatelj i covek od punog poverenja Slobodana Milosevica - i krenuli u neuporedivo odlucniju politicko-medijsku, pa i policijsku, ofanzivu protiv radikala i njihovog lidera. U prethodnom izbornom ciklusu, naime, i poslednjim skepticima postalo je nedvosmisleno jasno da je Vuk Draskovic politicki "tigar od papira", i da jedinu opasnost za rezim predstavlja ekstremno desnicarska politicka snaga koju je, paradoksalno , sam rezim promovisao, u vreme ratnog "patriotskog zanosa", kada je socijalistima trebala "gvozdena pesnica" samoproglasenih "turbopatriota".

Republicka izborna komisija potvrdila je u ponedeljak popodne da je na izbore izaslo 50.53 odsto biraca, sto znaci da je "cenzus" za validnost izbora ipak, nekako, predjen... Izborni stab radikala cele noci je odrzavao konferencije za stampu, a njihov portparol Dragan Todorovic uporno je ponavljao svima koji su zeleli da ga slusaju kako su socijalisti izvrsili "veliku izbornu kradju", pre svega na Kosovu; rekao je i da su mnogi poslanici SRS i posmatraci izbora koje je ova stranka u velikom broju poslala na Kosovo - ocekujuci da ce upravo tamo biti najvise manipulacija - bili hapseni, maltretirani, prebijani, onemogudjavani u kontroli izborne procedure... Spominjao je i cudne nestanke izbornih kutija, glasanje bez dokumenata za identifikaciju, kutije pune glasackih listica pre otvaranja biralista i slicno. Posebno su zanimljivi, i bizarni, podaci poput onih iz kosovskog gradidja Glogovac, u kojem je zabelezen porast broja glasaca u odnosu na prethodne izbore od celih tri hiljade odsto! U opstini u kojoj je, kako tvrdi Todorovidj, registrovano svega 30 glasaca srpske nacionalnosti, objavljeno je da je glasalo skoro dve hiljade ljudi. Tako ispada da su Albanci pohrlili da glasaju za Milana Milutinovica, favorita njima omrazenog Milosevidjevog rezima. U to ne bi poverovali ni najcuveniji predstavnici "hlebinske skole" naive...

Bilo kako bilo, nije sporno da je Milan Milutinovic dobio znatno vise glasova od Seselja. Nezvanicni izvori javljaju da je po najnovijim rezultatima - u trenutku nastanka ovog teksta

Milutinovic osvojio 2.185 218 glasova, a njegov protivkandidat 1.363 577 glasova, a sve to na osnovu podataka sa 98 odsto birackih mesta. Nesumnjivo je, dakle, da je Seseljeva "predsednicka" zvezda na zalasku. Pre samo dva meseca, kada je Seselj nadmocno porazio Lilica, malo ko je bio spreman da u takvu mogudjnost poveruje.
Od tada se, medjutim, desilo mnogo toga: mocna rezimska propagandna masina radila je poslednjih nedelja "tutta forza" na kompromitovanju "cetnickog vojvode", ne birajuci sredstva da postigne zadati cilj. To je razumljivo: repriza izbornog poraza socijalistickog kandidata - cak i ako predsednik ne bi bio izabran - znacila bi psiholoski veoma opasno nagrizanje imidza o nepobedivosti rezimske strukture, "pretplacene" na vladanje do Sudnjeg dana. Nacin na koji je Vojislav Seselj ruzen na drzavnoj televiziji, radiju i u stampi prevazisao je cak i "najsvetlije" trenutke obracuna s neistomisljenicima iz ratnih vremena, ali s jednom bitnom razlikom: rezim je koristio sredstva koja ni Seselju nikako nisu strana, a pored toga, postoji jedna velika prednost za antiseseljevsku propagandu: da biste ga kompromitovali, ne morate se truditi da lazete i izmisljate... Istinite "anegdote" iz zivota i rada ovog coveka i njegove stranke sasvim su dovoljne. Zato je rezim krenuo da tradicionalno tragicno neinformisanom RTS gledateljstvu "otkriva toplu vodu", prikazujudji mu svojevrsni katalog Seseljevih nepodopstina: donedavni "uzorni patriota" i "Milosevidjev omiljeni opozicionar" odjednom je ogoljen kao kabadahija koji vitla pistoljem pred studentima, profesorima i taksistima, salje zene-poslanike u zigolo-klubove, poziva na nacionalnu i versku mrznju...

Nakon sto je dugo ignorisao i tolerisao krajnje neobicnan stil radikalske vladavine "o glednom opstinom" Zemun - metodom svojevrsne karikature lassez faire - rezim je uposlio svoju televiziju na "uslikavanju" urbanistickog rugla koje su od inace lepog Zemuna nacinile doslovno hiljade kioska i lokala kojima su radikalske vlasti dopustile da niknu na svim zamislivim

pa i nezamislivim - mestima. Naravno, sve uz dobre provizije za politicke i druge potrebe radikala... Kao da su i sami radikali resili da porade za socijalisticku kampanju, svega nekoliko dana pred izbore sef Seselje vih telohranitelja Petar Panic pretukao je u Zemunu coveka koji je imao nesto protiv da ispred njegove kuce nikne Panicev kiosk... Ovu ulicnu nasilnicku epizodu rezimska stampa je naduvala kao da se radi, u najmanju ruku, o pravom genocidu. Da su bili tako gadljivi na radikalske postupke onda kada su ovi podsticali proterivanje Hrvata i drugih iz sremskih sela, ili kada je porodica Barbalic isterana iz stana u Zemunu, mozda bi se i moglo poverovati u iskreno zgrazavanje socijalista i JUL-ovaca nad radikalskim nasilnistvom... Poznat slucaj prebijanja adv okata Nikole Barovica u prostorijama BK televizije posle burnog TV duela sa Seseljem takodje do sada nije postojao za rezimske medije, a sada su - za zakasnjenjem od vise meseci - i ovu ruznu epizodu (u kojoj je "izvodjac batinaskih radova", navodno, bio gorespomenuti Petar Panic) izvukli na sunce, ne bi li podcrtali svu opasnost koja "pitomom srpskom narodu, zeljnom mira i hleba, preti ako izabere neobuzdanog nasilnika Seselja..". Sve to, i mnoge druge kompromitujuce pojedinosti, "spakovano" je u propagandni film o Seselju koji je besomucno ponavljan na gotovo svim TV kanalima do samog pocetka predizborne cjutnje.

Neka istrazivanja javnog mnenja potvrdjuju da je ovaj efikasan propagandni "foto-finis" imao veliki uticaj na opredeljenje mnogih da izadju na izbore i glasaju protiv Seselja. Time se, izmedju ostalog, moze objasniti trijumfalna pobeda Milana Milutinovidja, ali to ne razgoni nedoumice oko broja izaslih glasaca. Vojislav Seselj je izjavio da dje radikali "rusiti izbore", i time najavio potencijalno opasno zaostravanje politickih prilika u Srbiji; posmatraci i analiticari Studentskog politickog kluba i Centra za slobodne izbore i demokratiju saopstili su da je na izbore izaslo 47.5 odsto glasaca, a isto tvrdi i "bojkotaska" Demokratska stranka, i usput saopstava da zato ne moze da prizna Milutinovica za legalnog predsednika Srbije. Zanimljivo je da su eksperti Srpskog pokreta obnove tokom postizborne noci najavljivali da njihovi pokazatelji govore da je izaslo manje od 50 odsto glasaca, da bi sutradan saopstili da ih je izaslo 53 odsto...

Ocigledno je da ce pitanje (ne)legitimnosti Milutinovidjevog izbora biti slededja moneta za potkusurivanje na srpskoj politickoj sceni. Tesko da ce u ovoj konstelaciji snaga bilo ko moci da spreci ustolicenje Milutinovica za predsednika Srbije, a oni koji su izgubili ove izbore imace sada mnogo vremena da razmisljaju zato su pristali da ucestvuju u trci pod tako sumnjivim uslovima. Proglasenje socijalistickog kandidata za Milosevidjevog gubernatora Srbije znaci kontinuitet dosadasnje politike, koja je Srbiju dovela u svojevrsnu "opoziciju" celom svetu. Tragedija ove zemlje je u tome sto je na ovim izborima mogla samo da bira izmedju Zla i Goreg. A od takve rabote ne moze biti nikakve vajde.

Teofil Pancic (AIM)