OMLADINA - IMPERATIV ILI KREDIT ZA TRECI MILENIJUM
AIM JUNIOR Skoplje
Promene koje je doneo period tranzicije, u kojem se Makedonija jos uvek nalazi, omogucile su stvaranje prostora za brojna delovanja, uslovno receno fleksibilnijih. Sa novim pluralistickim sistemom, ova "fleksibilnost" pretvorila se u osnovni princip za moge politicke subjekte koje su kontinuitet partijskih ideologija videli u obuhvatanju mlade populacije u njihovoj sredini. Tokom ovih poslednih godina, sve politicke partije koje deluju u Makedoniji, orijentisale su svoje snage ka afirmaciji njihovih omladinskih struktura shvatajuci znacajnu ulogu i uticaj koje one imaju u drustvu. Zato je danas makedonska javnost orijentisala svoju paznju ka omladinskim partijskim organizacionim strukturama, doprinoseci njihovom izlasku iz "anonimnosti" i njihovoj identifikaciji kao aktivnog politickog subjekta.
Ogroman deo mladih, kao jedinu alternativu za licnu ili kolektivnu afirmaciju bira politicki instrument posredstvom partijskih programa. Ovu cinjenicu najbolje potvrdjuje brojno uclanjivanje mladih u omladinskim partijskim organizacijama, ciji se prosecni broj krece od sest do 12 hiljada mladih. Cesto ovi mladi ne sluze samo za lepljenje partijskih plakata, vec i kao glavni faktori za otvaranje aktuelnih problema i njihovo eventualno resavanje. Kao konkretan primer mogu se navesti razni omladinski protesti, koji su aktuelizovali mnoga politicka pitanja u zemlji, kao sto su to protesti VMRO, najvece makedonske opozicione partije, kao i protesti Omladinskog foruma Albanske demokratske partije. To ne znaci da samo opozicione partije praktikuju omladinski instrument za politiclka pitanja, vec to cine i partije na vlasti, ali u manjem intenzitetu.
To je normalno kada se govori o borbi za vlast, medjutim, na relaciji vecina i manjina, nacionalni interesi brisu razlike partijskih programa, kada i dolazi do stvaranja zajednickih stavova i stvaranja "neprijateljskih " blokova. Konkretan slucaj su dve partijske omladinske organizacije Albanaca, Omladinski prosperitet PDP-a (partije na vlasti) i Omladinski forum ADP-a (opozicija). Prema ocenama albanske partijske omladine, razlog za takvu podelu stoji u cinjenici da su makedonski politicki subjekti (isto tako i njihova omladina) indiferentni (citaj: negiraju) u odnosu na albansko pitanje, kao vecine na ovim prostorima. Prema njima, implementiranje albanskog omladinskog subjekta u politicke partije je jedina alternativa, preko koje se albanska omladina afirmise i resava njene probleme. Ovo politicko implementiranje albanske omladine ostalo je kao jedina opcija delovanja, uglavnom kao posledica dnevne politike koja sprecava svako drugo apoliticko polje delovanja. O tome svedoce i prvi pokusaji Omladinskog prosperiteta da se registruje kao Albanski omladinski klub, kao i postojanje nekoliko albanskih omladinskih organizacija (jos uvek neregistrovanih), kao sto je udruzenje studenata "Fan Stilian Noli". Citava ova situacija vodi do kultivisanja netolerantnosti kod obeju strana, sto se u nasoj svakodnevici reflektuje preko ekstremnog nacionalizma i ponavljanja gresaka iz proslosti. Da li se moze ocekivati da ce takvi "demokratski" procesi pomoci u formiranju jedne mlade i zdrave individue, bez obzira na nacionalnu pripadnost?
Za razliku od ranije, politicke partije u zadnje vreme vise investiraju napora i vremena u njihove omladinske strukture, uvodeci ih u visoke partijske funkcije i otvarajuci im put ka medjunarodnoj afirmaciji. Kako se cini, ovaj novi partijski angazman se "namece" od strane medjunarodnih subjekata, polazeci od same cinjenice da su Savet Evrope i UNPREDEP pre izvesnog vremeno bili medju organizatorima Konvencije "Omladinska politika", koja je odrzana u Ohridu. Mozda je posredujuca ili "ekspertska" uloga ovih dveju medjunarodnih organizacija vise nego potrebna za podsticanje omladinske partijske saradnje, sto se u Makedoniji "uvezbava" posredstvom protokolarnih poziva. Oko neke medjusobne saradnje kao i oko delovanja koje ce imati efekata na resavanje bitnih drustvenih problema, sve omladinske partijske organizacije su se angazovale u stvaranju jednog omladinskog koordinacionog tela u okviru drzavnih institucija (ministrstva ili sektora mladih), koji bi branio interese svih omladinskih struktura, bez obzira na to kojoj partiji ili organizaciji pripadaju.
Na prvi pogled aktuelni dogadjaji u Makedoniji mozda i obeshrabruju mlade, ali to ne treba shvatiti i kao njihovo distanciranje od drustvenih tokova. Naprotiv, njihovo ukljucivanje u politicke partije treba shvatiti kao jedan zdrav i progresivan korak, koji donosi svezinu i inovacije u politickim strukturama. Medjutim, ne i onda kada se sprecava drugacije apoliticno omladinsko organizovanje, jer nezavisne omladinske inicijative (cak i one albanske) predstavljaju zacetke demokratskih procesa u jednoj civilizovanoj drzavi, kojoj stremi i Makedonija. Kako se cini, Makedonija za sada jedini svoj imperativ ili kredit za treci milenijum ima svoju omladinu.
AIM Skoplje Syzana AHMETI