LOSE PAMTE, TESKO ZABORAVLJAJU

Novi Sad o sebi

Novosadjani ne znaju ko upravlja gradom i pokrajinom, jednim od dogadjaja godine smatraju smenu gradonacelnika, najvise vole Djordja Balasevica a sve vise ih smatra da je Vojvodini potreban veci stepen autonomije

AIM, BEOGRAD, 21. 12. 1997.

Najpopularniji Novosadjanin i najuspesniji umetnik medju Novosadjanima je Djordje Balasevic, najuspesniji politicar Nenad Canak, najvazniji dogadjaj studentski protest, najnepopularnija odluka gradskih vlasti poskupljenje komunalija, a gradskim celnicima se najvise zamera nesloga. Najnovije istrazivanje javnog mnjenja, na reprezentativnom uzorku od 1.126 punoletnih Novosadjana, koje je upravo zavrsila agencija "Scan" ukazuje i na niz, samo naizgled paradoksalnih, stavova, a u sustini su neka vrsta razglednice Novog Sada.

Opsti utisak istrazivaca je, sudeci po stavovima Novosadjana, da je Novi Sad podeljen izmedju tri politicke opcije. Ona koju nudi Socijalisticka partija Srbije (SPS), polako se oporavlja posle debakla na proslogodisnjim lokalnim izborima kada je u gradski parlament uslo svega sest socijalsitickih odbornika. Srpska radikalna stranka (SRS) visoko kotira sudeci po cinjenici da 28,8 odsto Novosadjana ima pozitivan stav o Maji Gojkovic, zeni iz najuzeg rukovodstva Seseljeve stranke koju smatraju trecom medju najuspesnijim politicarima ove godine - iza Nenada Canka i predsednika pokrajinske Vlade Boska Perosevica (SPS) - ali je zanimljivo da gotovo 60 odsto anketiranih ne zna ko je Igor Mirovic celnik novosadskog odbora radikala, mada on ume da iritira provokativnim izjavama. Treca opcija je autonomaska. Gde su drugi, govore podaci da visok procenat anketiranih (82 odsto) ne zna ko su novosadski funkcioneri Demokratske stranke (DS) Zorana Djindjica (Olga Skakun i Borislav Novakovic). Vise od tri cetvrtine ne zna ko je Ksenija Popovic (Srpski pokret obnove SPO), gradska ministarka za kulturu i obrazovanje.

UGLED I USPESNOST

Najvise anketiranih (32,7 odsto) ima pozitivan stav prema dr Josipu Cikosu, uglednom kardiologu i jednom od celnika gradske organizacije Socijalisticke partije Srbije (SPS) i, tako gledano, on je prvi medju dvadesetak politickih licnosti Novog Sada; svega 2,2 odsto, medjutim, misli da je on uspesan politicar. Bice da je pozitivan stav prema dr Cikosu, ipak, posledica njegovog lekarskog ugleda i znacaja Klinike za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici koja je svetski priznat centar za lecenje bolesti srca i krvnih sudova, a veoma malo uslovljen njegovim politickim angazmanom.

U novosadskim neformalnim menjacnicama politickih informacija dr Cikos vazi za socijalistu sposobnog za toleranciju i naklonjenog nekoj vrsti autonomastva, koja je - moguce - uslovljena i sve losijim materijalnim polozajem klinike na cijem je celu, posto su beogradske zdravstvene vlasti novac, opremu i pacijente poslednjih godina usmeravale ka beogradskoj klinici "Dedinje". Novosadjani su njegov uticaj na politiku stranke kojoj pripada sasvim precizno izmerili dajuci mu deseto mesto na rang listi uspesnih.

Po izboru Novosadjana najuspesniji politicar ove godine je bio Nenad Canak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), mada je visoko plasiran po broju onih (36,3 odsto) koji o njemu imaju negativno misljenje. Na trecem je mestu, odmah iza socijaliste Nedeljka Sipovca (o kojem negativan stav ima 47 odsto Novosadjana) i Milana Paroskog, politickog cudaka koji vesto plasira svoje ime redovno se kandidujuci za predsednika Srbije, s uvek izvesnim brojem glasova za kraj kolone kandidata; o njemu negativno misli 40,8 odsto anketiranih.

"VRATITI AUTONOMIJU"

Petina Novosadjana koja misli da je lider autonomasa (N. Canak) nauspesniji politicar - sto je bilo dovoljno da on izbije na prvo mesto medju deset (od tridesetak ponudjenih) imena - ocito ne smatra neuspehom cetiri poslanika koje je Koalicija "Vojvodina" uspela da posalje u Skupstinu Srbije na septembarskim republickim izborima i jos uvek vrednuje uspeh na saveznim i lokalnim izborima prosle godine, a ocito su pri proceni uspesnosti Novosadjani imali u vidu i ono sto sami zele, a neko drugi to govori umesto njih.

Dve trecine Novosadjana, postojano, smatra da je Vojvodini potrebno vise politicke i ekonomske samostalnosti. Da je Vojvodini potrebna autonomija koju je vec imala pre antibirokratske revolucije 1988. (odnosno da joj treba "vratiti autonomiju") smatra 42,6 odsto Novosadjana, a da bi Vojvodina trebalo da bude federalna jedinica jugoslovenske federacije misli 16 odsto anketiranih. Veoma visok procenat (7,2 odsto) Vojvodinu vidi jos samostalniju - kao konfederalnu, samostalnu ili ekonomski samostalnu. Analiticari ukazjuju da je takav stav zabelezen prvi put pre godinu dana, a da se od proletos, procenat onih koji razmisljaju na taj nacin, povecao. U maju je o temi "konfederalno - samostalno" mislilo 4,5 odsto Novosadjana i svega oko tri odsto gradjana Vojvodine.

Samo 4,2 odsto punoletnih stanovnika Novog Sada misli da autonomiju treba ukinuti, a analiticari upozoravaju da taj stav ne treba, a priori, pripisivati simpatizerima ideja Srpske radikalne stranke. Bez obzira na program radikala, oni koji za njih glasaju razlicito misle o autonomiji Vojvodine. Mada 19,2 odsto anketiranih smatra da je prava mera autonomija pronadjena sadasnjim polozajem autonomne pokrajine koja ima nenadleznu Skupstinu i nema budzet i mada je to gotovo sest procenata vise nego proletos, uocljiv je podatak da samo svaki deseti nema stav o problemima autonomije.

U prethodnim istrazivanjima iza sintagme "nemam stav" krilo se 15-20 procenata pitanih. Zanimljivo je da je proletos vise od polovine (55 odsto) anketiranih Novosadjana odbijalo da oceni rad gradskih vlasti, a sada 40 procenata anketiranih smatra da ne moze da proceni njihovu uspesnost.

Vecina Novosadjana (83,1 odsto) ne zna ko je predsednik gradske Vlade, ne zna ko im je gradonacelnik (60,2), ne zna ko je predsednik Skupstine Vojvodine (81,4), niti ko je na celu pokrajinske Vlade (70,6). Samo jedan od deset stanovnika Novog Sada zna ko je gradski ministar finansija. Najvecu ocenu (dovoljan, 2,6) za posao koji obavlja dobio je predsednik gradske Vlade, mada je najvise Novosadjana priznalo da ne zna ko je to. Dve petine smatra da je rad gradske vlasti los i izuzetno los. Samo jedan od sto Novosadjana misli da je gradska vlast izuzetno dobra. Generalno, gradska uprava dobila je vise losih ocena nego proletos, kada je rad gradskih vlasti negativno cenilo oko 23 odsto anketiranih. Medju najvaznijim dogadjajima 1997. godine Novosadjani su, kao treci, rangirali smenu gradonacelnika Mihajla Svilara posle krize koja je, par meseci letos, tresla - na vlast tek ustolicenu - Koaliciju "Zajedno".

Mada i dalje ne pamte, ili se samo prave da ne pamte, imena onih koji odlucuju o gradu i njegovom novcu Novosadjani su se, barem, odvazili da ih ocenjuju. Lose ocene mozda su samo opomena ljudima na vlasti da ce im imena zapamtiti kad - odu.

Milena Putnik ((AIM)