KOLIKO SE POZNAJU STVARAOCI

AIM JUNIOR Skoplje

U Makedoniji, kako se cini, zapocela je bogata "sezona" tribina i raznih okruglih stolova. To moze imati dva znacenja: Ili su gradjani ove drzave shvatili da im ne preostaje nista drugo osim da stupe u dijalog i resavaju probleme, ili zbog toga sto usled pada standarda ne mogu provoditi vreme po kafanama i tako su otkrili najprigodniji nacin da trose vreme. Ovih dana je u Tetovu odrzan Okrugli sto pod nazivom "Koliko se poznajemo", organizovanog od strane Literalnog kluba u ovom gradu. Na razgovor na ovu temu, pozvana je vecina stvaralaca u Makedoniji, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Medjutim, dosli su samo predstavnici iz redova nacionalnosti. Nedostajali su Makedonci i ostalo je nejasno da li je to zbog toga sto nemaju sta da kazu ili pak zbog toga sto nije nista vredno reci. Bilo kako bilo, okrugli sto nje odrzan i stvaraoci su rekli ono sto su mislili oko toga, koliko u razlicite kulture medjusobno komuniciraju u makadonskom prostoru.

"Poznajemo se veoma malo, da ne kazem uopste. Albanci i drugi poznaju bolje kulturu, umetnost, tradiciju i istoriju Makedonaca, jer pozaju i njihov jezik, a to im se servira i u obrazovnim sadrzajima u skolama, dok Makedonci ne poznaju ove druge ili ih pak poznaju vrlo malo, posto ne poznaju njihov jezik i nedostaju prevodi i ostali jezici predstavljanja njihovih kulturnih i umetnickih vrednosti", kaze Resulj Sabani, za kojeg svako nacionalno knjizevno stvaralastvo ima svoje posebnosti koje bi trebale da pobude radoznalost recepijenata drugih pripadnosti, jer ove posebnosti obogacuju kulturni fond naroda na cijem jeziku se one prenose. Ova delatnost oplemenjuje i zblizava ljude i narode, preprecujuci tako put predrasudama oko umetnickih vrednosti drugih i cini memogucim politicke spekupacije sa umetnoscu.

Knjizevni kriticar Ahmet Seljmani je misljenja da je "svako samozatvaranje u nacionalne skoljke nelogicno, posebno u multikulturnim sredinama, gde se medjusobno poznavanje pokazuje kao potreba". Prema Seljamniju svaki stvaralac treba da se sazivi sa delima koja stvaraju drugi.

Za zamenika drirektora "MTV", Nijazi Muhamedi, aktuelno funkcionisu dve Makedonije: realna Makedonija u svim aspektima i virtuelna Makedonija koja poznaje samo Makedonce, pocev od Ustava pa sve do ostalih stvari. Prema Muhamediju, na institucionalnom planu Makedonija nije realna, jer se iz budzeta Ministarstva kulture ne participira za sve, vec se to desava samo zahvaljujuci dobroj volji dva ministara, onog prvog E. Aljiua, i ovog aktuelnog S. Unkovskog, kod kojih se naislo na razumevanje za dodelu sredstava za razvoj kultura nacionalnosti. "Citava administracija ministrstva kulure, bavi se samo jednom kulturom, onom makedonskom, dok albanski predstavnici u ovom ministarstvu, na zalost, bave se kulturom jugoistocne Evrope". Muhamedi je misljenja da se uzajamno poznavanje moze realizovati i preko televizijskog medija, koji ima mogucnosti da promovise kulturu i da omoguci upoznavanje preko obelovanjivanja realnosti. U tom pravcu, ima i nekih pozitivnih inicijativa. Njijazi Muhamedi, kao znacajan problem smatra i nemogucnost slobodnog protoka knjiga na granici, sto predstavlja "veliki apsurd za ovo vreme".

Pprema turskom pesniku Fahri Alji, medjusobno upoznavanje se moze postici i obezbedjivanjem prevodilaca koji ce omoguciti interkomuniciranje medju razlicitim kulturama. "Treba da shvatimo da bez medjusobog poznavanja ne mozemo osvojiti univerzalno, jer cemo biti daleko jedni od drugih i zbog jezickih barijera".

Predstavnik Drustva Vlaha u Makedoniji "Pitu Gulji", Taki Hadzljeka kaze da se vlaskoj kulturi u Makedoniji veoma malo materijalno pomaze. "Jedini kulturni casopis "Feniks", gasi se zbog nedostatka materijalnih sredstava". Prema Hadziljeki, Vlasi kontinuirano idu ka gubitku nacionalnog identiteta, medjutim, on se nada da ce posredstvom fakultativne nastave u osnovnim skolama ipak moci da se izbegne asimilacija i zaborav vlaskog jezika. Isto misljenje deli i Vasilji Vasilaci, rekavsi da niko "nikome ne moze dozvoliti oduzimanje pravo da govori maternjim jezikom".

I romski pisci kao Oskar Mahmut i Saban Iljaz kazu da je romska kultura veoma malo poznata u ovoj zemlji. Oba ova pisca su misljenja da ce pruzajuci istorijske podatke o Romima omoguciti da se Romi bolje upoznaju.

Prema knjizevnom kriticaru dr. Alji Aljiu "u multikulturnim ambijentima medjusobno poznavanje treba vrsiti institucionalnim putem. U buducnosti bi trebalo organizovati i tribine u vezi sa time koliko se Albanci medjusobno poznaju, sto ne bi islo na stetu drugima, kako bi se omogucilo izbegavanje predrasuda i u odnosu na druge". Za Aljiua "ne pracenje kulturnih manifestacija Albanaca od strane medija na makedonskom jeziku predstavlja uskogrudost, jer ne pratiti neku manifestaciju ne znaci da ona i ne postoji". Aljiu je misljenja da je poznavanje jedna od mogucnosti da se oslobodimo od predrasuda. "Potrebo je da razgovaramo o vrednostima koje sve vise guse nevrednosti i to kod svih u Makedoniji".

Ovaj okrugli sto za vecinu ucesnika predstavlja dobru inicijativu u pravcu medjusobnog upoznavanja stvaralaca, koji nisu "grobari kultura", dok bi kako je rekao jedan od diskutanata, ubuduce trebalo podstaci institucionalni dijalog, koji "nije cak definisan" ni od strane ministarstva za kulturu Makedonije.

I uprkos svim dobrim utiscima koji su proizasli iz ovog susreta, nisu nedostajale ni primedbe u odnosu na neprisustvo makedonskih pisaca, "sto se ne moze obrazloziti nikakvim argumentima", kao sto rece jedan od diskutanata. Neprisustvo makedonskih pisaca, koji su bili kao i svi drugi pozvani, ipak je umnogome uticalo na tok rada ovog okruglog stola. Njihov nedolazak, prema jednom piscu, bio je pretekst sto organizator nije obezbedio odredjene honorare za njih. Medjutim, bilo je i misljenja da su oni odustvovali zbog toga sto ne zele da se suoce sa problemima svojih sudrzavljana, kojima ili nedostaju institucije ili su im njihova vrata zatvorena.

AIM Tetovo Salajdin SALIHU